Tigrovi na kopnu zmajevi na moru

Savremene kineske specijalne snage, obučene su i opremljene za uspešno izvršenje protivterorističkih i diverzantskih akcija u svim uslovima u vazduhu, na kopnu i moru. Jedan od ključnih zadataka NOA Kine je da obezbeđuje kopnene granice sa 14 susednih zemalja, duge preko 20.000 km i da štite socijalistički sistem. Ako je moguće – na miran način, ali su spremni da svoju bezbednost i interese brane i oružanom silom.
Narodna republika Kina ima najbrojnije oružane snage na svetu, sa oko dva miliona pripadnika (iako ih je do sada nekoliko puta ozbiljnije smanjivala), koji služe u sastavu Narodnooslobodilačke armije (NOA). Prema prognozi svetskih ekonomskih i vojnih stručnjaka, ako nastavi sa ovako ubrzanim rastom ekonomije i privrednog razvoja, Kina će za desetak godina postati ne samo vodeća ekonomska, nego i vojna sila na svetu, koja će preteći čak i SAD. Budući da je po broju stanovnika i potrošnji energije na prvom mestu u svetu, na drugom po veličini ekonomije, a na trećem po nuklearnom arsenalu, rast i jačanje Kine privlače veliku pažnju i izazivaju zabrinutost kod Zapadnih sila. Već godinama Kina u skokovima povećava izdatke za modernizaciju vojske i tvrdi da njeno ubrzano jačanje nije upuštanje u trku u naoružavanju, jer ona izbegava vojnu konfrontaciju sa SAD – poučena pored ostalog i pogubnim iskustvima SSSR.

Iskustva iz NATO intervencija

Kina kupuje oružje u Rusiji, Izraelu i Južnoafričkoj Republici i predstavlja jednog od najvećih uvoznika oružja na svetu. Pored toga, raspolaže i moćnom domaćom vojnom industrijom, koja vojsku i policiju snabdeva kvalitetnim i raznovrsnim asortimanom svih vrsta oružja i ratne tehnike.
NOA Kine je izvukla pouke iz intervencija NATO na Balkanu, Avganistanu i Iraku i poslednjih godina pokušava da uvede adekvatnu opremu i naoružanje. Povod za to je i američki vojni prodor u centralnu Aziju i ojačano vojno prisustvo na Dalekom istoku. Kinezi ne kriju da pri jačanju svojih odbrambenih kapaciteta i reformi vojske, imaju u vidu američke baze u Kazahstanu, Uzbekistanu, Kirgiziji, Tadžikistanu, Avganistanu, Pakistanu i na Filipinima, kao i učvršćivanje vojnih veza sa Japanom i Južnom Korejom. Pritom, dva važna odbrambeno-bezbednosna pitanja dominiraju u kineskim unutrašnjim i spoljnim aktivnostima: status Tajvana, koji Kina smatra delom svoje teritorije i problem unutrašnjeg terorizma koji se odnosi na delovanje separatista u nemirnoj provinciji Sinđang, pretežno naseljenoj muslimanskim stanovništvom.
U redovima vojske nalazi se i respektabilan broj pripadnika specijalnih snaga, organizovanih u 6. i 8. Grupu za specijalno ratovanje. Iako ove snage nisu tako iskusne i opremljene kao zapadne specijalne jedinice, oni pažljivo prate i proučavaju njihov značaj, iskustva i posebno taktiku u modernom ratovanju. Opšti je utisak analitičara da se svake godine sve više smanjuje razlika između obučenosti, opremljenosti, naoružanja i taktike upotrebe kineskih i specijalnih snaga drugih velikih i moćnih zemalja (američkih, britanskih, ruskih, francuskih). To smanjenje jaza je proporcionalno, sa porastom kineske ekonomske i vojne moći na svetskom planu.

Odbrambeni faktor

Prve kineske specijalne snage su predstavljali nelojalni članovi vojske Kuomintanga, koji su odlučili da ostanu na matičnoj, kineskoj teritoriji, posle poraza nacionalista i njihovog odlaska na Tajvan. S obzirom da su ih američki instruktori obučili u padobranskim skokovima, ubrzo su počeli sa formiranjem impresivne vazdušno-desantne vojske, jačine tri divizije. Njihova prva veća aktivnost bila je u Koreji, ali je kasnije ova elitna borbena struktura predstavljala snažan odbrambeni faktor u suprotstavljanju opasnosti od nacionalista, koja je preovlađivala tokom šezdesetih godina 20. veka. U to vreme njihova primarna uloga je bila da budu ključna tačka odbrane i zaštite partijske elite, koja je cenila angažovanje specijalaca.

Savremene kineske specijalne snage izvode različite operativne misije, koje uključuju borbu protiv terorizma i pirata, oslobađanje talaca, strateška i operativna izviđanja, diverzije, prepade i važne operativne prodore u dubini protivnika, radi zauzimanja važnih tačaka i objekata. U kineskim medijima specijalne snage NOA se često opisuju kao „jastrebovi na nebu, zmajevi u moru i tigrovi na kopnu“, što očigledno predstavlja i njihov moto, koji veoma upečatljivo opisuje sposobnost izvođenja specijalnih dejstava u sve tri dimenzije prostora. To takođe podrazumeva da prolaze kompletan program obuke specijalnih snaga, koji, pored ostalog, obuhvata padobranske skokove HAHO/HALO tehnikom, ronilačku obuku, načine ubacivanja u pozadinu neprijatelja, protivterorističku taktiku i drugo. Kina ima na raspolaganju i veliki broj borbenih ronioca, specijalizovanih za pomorsko ratovanje u zahvatu obale i na pučini, kojima podršku pruža flota mini-podmornica za prikriveno ubacivanje i izvlačenje.
Iako je Kina prilično zatvorena i tajanstvena po pitanju svega što je vezano za njene vojne specijalne snage, a posebno o njihovoj ulozi i operacijama tokom nekoliko poslednjih decenija, pretpostavlja se da su ove snage organizovale određeni broj obaveštajno-izviđačkih operacija manjeg intenziteta u susednim zemljama. Upravo su kineski vojni specijalci obezbeđivali američki špijunski avion Orion, koji je bio prisiljen da se spusti u Kini posle sudara sa kineskim borbenim avionom 2001. Ovaj incident je doveo do ozbiljne političke krize u odnosima između Pekinga i Vašingtona, koja je u jednom trenutku čak pretila da preraste u oružani konflikt, jer je Kina odbila da oslobodi zarobljenu američku posadu. Kriza je na kraju razrešena posle intenzivnih diplomatskih pregovora koji su obezbedili oslobađanje i aviona i posade, ali su u međuvremenu kineski stručnjaci detaljno pregledali opremu i tehniku u avionu.

Reorganizacija i osavremenjivanje

U višegodišnjim ozbiljnim i temeljnim pripremama za organizaciju Olimpijskih igara u Pekingu 2008, Kina je uložila mnogo truda i novca u osavremenjavanje, reorganizaciju i naoružavanje vojnih i policijskih specijalnih jedinica. Konsultovani su stručnjaci i instruktori za specijalno ratovanje i protivterorizam iz SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja, a posebno se to odnosilo na taktiku upotrebe i opremanje novoformiranog 12. odreda specijalnih snaga. Rezultati ovih napora i angažovanje stranih protivterorirstičkih instruktora, mogli su da se vide na vežbama snaga bezbednosti pred Olimpijadu, kao i za vreme održavanja igara, gde je bilo očigledno da su specijalne vojne i policijske snage organizovane, uvežbane i opremljene na svetskom nivou.
Inostrani svetski mediji i vojni izveštači retko imaju priliku da izbliza vide i upoznaju kineske specijalne jedinice, a jedna od šansi su vežbe koje se povremeno organizuju u Kini i inostranstvu. Jedna od takvih izvedena je u Hong Kongu, na kojoj je prikazan i rad čete vojnih specijalnih snaga u borbi protiv terorista i rešavanju talačke situacije. Posle neuspelih pregovora sa zabarikadiranim teroristima koji su pretili da će pobiti taoce, ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune, krenulo se u akciju oslobađanja. Na nebu iznad mesta gde se odvijala drama, pojavio se par vojnih helikopter tipa Z-9B u niskom letu., Posle spuštanja na obližnjoj poljani, iz njih su istrčali pripadnici protivterorističke jedinice iz sastava Čete specijalnih snaga (iz garnizona NOA u Hong Kongu), odeveni u tamne uniforme i odmah se raširili u kružni borbeni poredak oko zgrade u kojoj se odvijala krizna situacija.
Ubrzo su im se priključili i pripadnici specijalne izviđačke jedinice u maskirnim odelima, koji su stigli brzom vožnjom u zelenim džipovima Mitsubishi Pajero 4×4 i takođe brzo i taktički uvežbano, zauzeli svoje pomoćne pozicije. Prikrivenim kretanjem, članovi protivterorističkog tima su se približili zgradi i uz pomoć užadi koje su pričvrstile njihove kolege, akrobatskim stilom su se popeli uz kamenu fasadu zgrade i stigli na krov. Zauzete su početne pozicije za sinhronizovani upad u prostorije i samo se čekao signal odobrenja. Taj signal je predstavljala detonacija šok-bombe, posle čega se jedan tim stepenicama sjurio na drugi sprat, a drugi tim se niz užadi tehnikom „anđeosko ronjenje“, sa spremnim oružjem u levoj ruci, naglavačke spustio do otvora prozora i upao unutra. Istovremeno, upadom sa krova, izviđači su upali na glavni ulaz i kroz prozore u prizemlju. Specijalci su se brzo kretali kroz zgradu, čistili prostorije i za dvadesetak sekundi su savladana trojica terorista, naočigled prestrašenih talaca. Aplauze za besprekorno izvedenu vežbu zaslužili su pripadnici Čete specijalnih snaga garnizona NOA u Hong Kongu, koja broji oko 100 pripadnika, svrstanih u Specijalni izviđački vod i Protivteroristički vod.

Čuvari Hong Konga

Pored ove čete, postoji i Jedinica za specijalne zadatke (SDU – Special Duties Unit), koja ima posebna protivteroristička ovlašćenja i deluje u sastavu policijskih snaga Hong Konga, koje broje oko 27.000 policajaca, koji brinu o unutrašnjoj bezbednosti. Specijalni administrativni region Hong Konga (HKSAR) je 1997, vraćen kineskoj matici, posle dugogodišnje kolonijalne britanske uprave i predstavlja ubedljivu potvrdu mogućnosti ostvarenja ideje bivšeg kineskog lidera Deng Sjaopinga o „jednoj zemlji, a dva sistema“. Vojni garnizon u Hong Kongu je pod direktnom komandnom Centralne vojne komisije u Pekingu, što je ustvari naziv za Generalštab kineske armije, a u teritorijalnom smislu administrativno je vezan za Vojni region Guangžu. Garnizon u HK broji oko 4.000 vojnika, raspoređenih u 14 bivših kasarni i objekata oko grada. Glavna pešadijska komponenta HK garnizona je elitna vazdušno-jurišna brigada, poznata kao Jedinica 53300, koja je nekada bila deo 42. armijske grupe u Vojnom regionu Guangžu. Kao jedna od prvih kineskih vazdušno-jurišnih jedinica, ubraja se među najopremljenije i najobučenije vojne formacije. Brigadu čine: tri helikoptersko-desantna pešadijska bataljona, bataljon mehanizovane pešadije, artiljerijska baterija, inžinjerijski bataljon, oklopno-motorizovani bataljon (opremljen oklopnim transporterima tipa ZFB91 6×6), čete specijalnih snaga i obaveštajnog bataljona.

teks i slike: Dragan DŽAMIĆ