U obruču Talibana

Puna tri dana četvoročlani snajperski tim Blaster 3 iz sastava američkog Korpusa marinaca (USMC Scout Sniper), bio je sateran u šipražju na kamenitom, visokoplaninskom i teško prohodnom terenu sa velikim usponima, blizu avganistansko-pakistanske granice, u kojoj još uvek deluju razbijene grupe talibana i boraca Al kaide. Zadatak Scout Sniper bio je da zaustave sve učestalije raketne napade pobunjenika na američku isturenu operativnu bazu Salerno – FOB (Forward Operating Base), u blizini grada Kosta, bivšeg talibanskog uporišta u istočnom Avganistanu.
Iznenada, ono što su marinci nekoliko dana očekivali i tražili, dobro maskirani u kamenjaru, pojavilo se na njihovim optičkim nišanima i dvogledima. Na suprotnom brdu, udaljenom oko 2.000 jardi, pojavila su se trojica ljudi, naoružani i opremljeni dvogledima i radio uređajem, koji su povremeno nekome davali signale mašući rukama. Bila je to izviđačka patrola talibana, koja je trebala da navodi raketni napad na vojnu bazu. Par minuta kasnije naišla je raketa iz pravca Pakistana, zlokobno šišteći, ali nije bila precizna. Pala je i eksplodirala u blizini baze, bez posledica po ljudstvo i objekte.
Kako su im mete bile van dometa za pucanje, delovanje snajperskog tima Blaster 3 svelo se na ulogu izviđačkog tima. Postupajući po naredbi vođe tima, radio operater pozvao je Snage za brzo reagovanje i ubrzo se na nebu pojavilo nekoliko helikoptera Black hawk, koji su se ustremili na lokaciju gde su se nalazili pobunjenici. Iako su pokušali da se sakriju, helikopteri su ih locirali i otvorili vatru po njima. Jedna od ispaljenih raketa, međutim, pogodila je kuću od kamena i blata, jer se pretpostavljalo da se u njoj kriju pobunjenici. Ovoga puta Scout Sniper nisu ispalili nijedan metak na neprijatelja. Ali, tako je to na terenu, nekad se ukaže prilika za „jedan metak-jedan mrtav“ (one shot-one kill), a nekad se vrate neogaravljene cevi.
Marine Scout Sniper spadaju u najiskusnije i najbolje snajperiste američke vojske, sa veoma dugom tradicijom. Praktično, koliko i postoji Korpus marinaca, osnovan davne 1775. Iz mase od 200.000 marinaca odabiraju se najbolji strelci, koji se zatim kroz poseban program selekcije i obuke osposobljavaju za dužnost snajperiste – Scout Sniper. Procenjuje se da na nivou Korpusa marinaca ima oko 200 vrhunskih snajperista sa završenom školom i diplomom Scout Sniper. U timu Blaster 3 samo je jedan od marinaca završio kompletnu obuku za snajperistu (vođa tima narednik Bobi Tredgil) i zaradio svoju diplomu, značku sa serijskim brojem i amajliju u vidu snajperskog metka 7,62 mm koji nose na kanapu oko vrata, a koji u žargonu zovu „svinjin zub“ (hog’s tooth).
Ostali članovi tima Blaster 3 moraće još da „stažiraju“ u Avganistanu, Iraku i na drugim „vrućim“ mestima, dok im se ne ukaže prilika (između ostalog i zbog velikog angažovanja jedinica i ljudstva na kriznim područjima), da u školi za snajperiste završe kompletan kurs. U Korpusu marinaca postoje tri ovakve škole: u Kvontiku (Qantico), Kampu Pendlton i Kampu Ležen.
Kvontiko se smatra vodećim centrom i u njemu je propisan najveći deo nastavne materije i procedura, kojima se snajperisti podučavaju u drugim dvema školama. Da bi se kvalifikovao za odlazak na obuku marinac mora da bude u dobroj fizičkoj kondiciji, psihički stabilan, odličan strelac i da dobije preporuku i odobrenje komandira voda. Zatim prolazi kroz sedmodnevni selektivni kurs indoktrinacije (drila) i provere sposobnosti, gde se ocenjuje da li kandidat uopšte poseduje osobine koje se traže za Scout Sniper. Najuspešniji kandidati upućuju se na obuku za snajperiste u trajanju od deset nedelja, podeljenu na tri faze, veoma napornu i brutalnu, koju u proseku, od 20 polaznika završe samo trojica. Polaznici koji pri prvom pokušaju ne prođu, na drugoj ili trećoj fazi imaju mogućnost da još jednom pokušaju, tamo gde su stali, ukoliko se instruktor složi.
„Ne možete da zamislite koliko je teško. Budan si 20 časova dnevno svih deset nedelja. Ja sam izgubio 30 funti težine na obuci. Ponizićete do bola“, objašnjava kaplar Hanter Sorels, pomoćnik vođe tima Blaster 3. Pri prvom pokušaju da se dočepa diplome Scout Sniper, Sorels nije završio obuku do kraja. Dogurao je do poslednje nedelje treće faze, pre nego što je otpao. Ali nije odustao od želje da ponovo pokuša i siguran je da će tada rezultati njegove obuke biti uspešniji. „Prvi put sam već mnogo toga prošao. Pored toga, imao sam više borbenih misija na terenu… Naučio sam mnogo“.
Obuka Scout Sniper u Kvontiku traje ukupno 437 časova. Snajperski parovi, koje čine strelac i osmatrač, pripremaju se za samostalno planiranje i izvođenje akcija, za gađanje ciljeva na različitim daljinama danju i noću, za sadejstvo sa susednim jedinicama, za prikupljanje i dostavu obaveštajnih podataka o neprijatelju, za navođenje vatre artiljerijske baterije kalibra 155 mm i avijacije. Najvažniji deo obuke posvećen je maskiranju na terenu, prikradanju i kretanju na bojištu, osmatranju terena i uočavanju ciljeva i preciznom gađanju.
Trening obuhvata 20 časova vežbi u gađanju stacionarnog cilja na nepoznatoj daljini, 46 časova vežbi u gađanju stacionarnog i 31 čas u gađanju pokretnog cilja na poznatom rastojanju i osam časova u gađanju u uslovima slabe vidljivosti (noću). Na završnom ispitu, koji se kao i sve prethodne vežbe odvija pod nadzorom instruktora, neophodno je stacionarni cilj prvim hicem pogoditi na 915, a pokretni na 730 metara.
Tim Scout Sniper obično se sastoji od četvorice marinaca. Jedan, koji duži jurišnu pušku M16A2 sa podcevnim bacačem granata 40 mm M203, ima zadatak da obezbeđuje i štiti tim (posebno sa leđa i bokova), osmatra teren i dejstvuje po „uljezima“ koji bi hteli da se privuku i iznenade članove tima skoncentrisane na mete „sa fronta“ i da u slučaju napada, vatrom štiti i pokriva izvlačenje tima. Sledeći je radio operater (RTO), koji prema rečima marinaca predstavlja „liniju života“ za tim, jer kontaktira komandu i zove u pomoć „konjicu“ – helikoptere, avijaciju ili oklopna vozila, da pruže vatrenu zaštitu i evakuišu tim ukoliko bude napadnut od jačih snaga neprijatelja. On nosi standardnu M16A2 ili karabin M4 i radio uređaj.
Poslednja dužnost koja se može dostići bez završene škole za Scout Sniper je pomoćnik vođe tima, koji je ujedno i osmatrač (spotter). Koristeći durbin za osmatranje (uveličanja 40x), dvogled sa laserskim daljinomerom, tablice sa proračunima i podatke o okolini, osmatrač nadgleda teren, identifikuje mete, navodi strelca, određuje daljinu do cilja, nagib, brzinu kretanja (ako se meta kreće), proračunava brzinu i pravac duvanja vetra, broj „klikova“ na optičkom nišanu, vrši korekturu ispaljenih hitaca. U slučaju pogibije ili ranjavanja prvog strelca (vođe tima), pomoćnik-osmatrač preuzima njegovu dužnost. Naoružan je automatskom puškom SAMR (specijalno modifikovana M16A2) kalibra 5,56 mm, opremljena optičkim nišanom Leupold TS-30 uvećanja 3×9 sa mil dot končanicom i nožicama (bipod).
Četvrti član je vođa tima (Team leader) koji je ujedno i prvi strelac, sa zvanjem i diplomom Scout Sniper. Tek kada marinac prođe kroz prethodne dužnosti u timu i na njima stekne neophodno iskustvo, stiče pravo da konkuriše za dužnost strelca, ali prvo mora da završi obuku za Scout Sniper. Osnovna snajperska puška u Marine Scout Sniper je M40A-3 (Remington 700 Action), kalibra 7,62×51 NATO (.308 Win.), sa obrtnočepnim zatvaračem, optičkim nišanom Unertle uvećanja 10x sa mil dot končanicom i Badžer artiljerijskim prstenovima (montažom), kao i podešavajućim nožicama DD Ros. Masa puške sa opremom je 8,5 kg, efikasan domet 900 metara. Za dejstva na većim daljinama (preko 1.500 m) i protiv zaštićenih ciljeva, služi dalekometna (antimaterial) puška Barrett M82A3 SASR (Special Applications Scoped Rifle) kalibra .50 (12,7 mm), sa optikom Unertle 10x.
Nekoliko nedelja pre dolaska u bazu Salerno, tim Blaster 3 bio je razmešten u bazi A-bad, što je skraćenica od Asadabad. Ova baza, takođe u Avganistanu, u to vreme bila je izložena konstantnim raketnim napadima talibana i dejstvima iz zaseda. Scout Sniper i izviđači Recon force imali su zaduženje da osmotre kretanje neprijatelja i izvuku njegove grupe iz rupa i pećina na otvoreni prostor, u direktnu borbu, kako bi se po njima dejstvovalo helikopterima, avijacijom ili artiljerijom. Scout Sniper, kao i ostali marinci, hteli su da isprobaju svoju obučenost i znanje sa kurseva i vežbi. I ubrzo im se pružila prilika, u kojoj su spoznali pravo lice Avganistana.
U jesen, u vreme ofanzive avganistanskih snaga bezbednosti i međunarodnih vojnih snaga ISAF protiv pobunjenika, Scout Sniper timovi Blaster 2 i 3 dejstvovali su iz zasede po grupi od 30 pobunjenika. Na 8.900 fita nadmorske visine, razvila se žestoka borba na strmoj planini, još uvek klizavoj od kiše prethodnog dana. Marinci su već bili pri kraju zaliha municije i hrane, saterani na ivicu jedne velike stene, sa koje nije bilo izlaza osim – 900 fita niže, u ambis.
„Nismo imali kud, nego da pobedimo. Pobunjenici su bili iznad nas i kretali su se pravo prema nama. Bilo ih je svuda po planini“, opisao je situaciju kaplar Sorels iz Blaster 3 tima. Po marincima se pucalo iz svog raspoloživog naoružanja: AK-47, puškomitraljeza, snajpera, RPG-7, minobacača. Treštalo je na sve strane, borba je bila žestoka i trajala punih deset časova. Sa svog položaja, snajperski timovi radili su sinhronizovano sa dejstvom artljerije i preciznim udarima iz vazduha, koje su izvodili avioni za podršku A-10 Tanderbolt (Warthogs). Scout Sniper su koristili preciznu paljbu da bi isterali talibane iz skloništa na otvoreni prostor, gde su ih čekali A-10 sa višecevnim rotirajućim topovima kalibra 30 mm i bombama težine 500 funti (svaki A-10 nosio je po dve ovakve bombe).
U ovom okršaju osmorica Scout Sniper marinaca iz timova Blaster 2 i 3 sukobilo se sa 30 talibana, od koji su 18 poginula od vatre snajperista i vazdušnih udara. Snajperisti nisu imali gubitke. Kada je marincima stiglo pojačanje, talibani su se povukli. Posle borbe, Scout Sniper vratili su se u bazu, okupali, najeli i dobro naspavali. U jednom od njihovih šatora visio je natpis sa porukom: „Neka se Bog smiluje nad mojim neprijateljima, jer ja neću“.
D. DŽAMIĆ