Uvežbani profesionalci

Istorija savremenih nemačkih specijalnih policijskih jedinica stara je više od trideset godina. Formiranje specijalnih interventnih timova počelo je posle tragičnih događaja na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, kada se pokušaj policije da se spasu izraelski taoci, koje su zarobili palestinski teroristi, završio neuspešno, uz puno krvi. Posle toga je, na saveznom nivou, u SR Nemačkoj formiran čuveni GSG-9, dok su policijske uprave u sastavu pokrajina, članica savezne države, obrazovale specijalne timove, odnosno komande, poznate po nazivu „Spezial EinsatzKommandos“ (skraćeno: SEK).
Policijske jedinice za specijalne akcije Bavarske, koje, ovom prilikom, predstavljamo, godine 1991. objedinjene su u dve posebne Policijske direkcije – PD (Polizeidirektion); specijalne komande odgovorne za ovu oblast Nemačke. Prva od njih – PD „Spezialeinheite Sued-Bayern“ (Južna Bavarska) integrisana je u policijsku upravu Minhena, dok je PD „Spezialeinheite Nord-Bayern“ (Severna Bavarska) dobila sedište u Nirnbergu.
Organizaciona struktura minhenske i nirnberške Specijalne komande je ista: čine ih Tim za specijalne akcije – SEK (SpezialEinsatzkommando) i Mobilni tim – MEK (MobilesEinsatzkommando), čiji su osnovni zadaci posmatranje i tehničke usluge. SEK se, opet, sastoji od dva elementa: prvog, Specijalne grupe – SEG (SpezialEinsatzgruppen), koja ima 4 mala tima (Gruppe) i Snajperske grupe PSG (Praezissionsschuetzengruppen), koja takođe ima 4 mala tima, zadužena da podržavaju po jedan tim iz SEG. Svaki tim čine dobro ubežbani profesionalci i specijalisti za izvršavanje zadataka uz upotrebu eksploziva, specijalnih vozila i helikoptera, primenom specijalnih borbenih tehnika. Očigledno je, dakle: radi se o nemačkoj verziji SWAT timova.
Kandidati za SEK Bavarske policije prijavljuju se iz pripadnika redova drugih policijskih jedinica i službi, koji iza sebe već imaju solidno iskustvo „patroldžija“. Naravno: svi moraju da budu u odličnoj fizičkoj kondiciji i psihičkoj stabilnosti. Na prvom mestu se ističe da SEK deluje kao tim izuzetnih pojedinaca, sa velikim osećajem pripadnosti grupi i vezanosti za ostale kolege, u skladu sa starim musketarskim pravilom: „Svi za jednog, jedan za sve“. To podrazumeva da se članovi SEK druže i posle radnog mesta, prave zajedničke proslave i odlaze sa porodicama na odmor.
Osnovna obuka članova SEK traje 13 nedelja, tokom kojih su kandidati izloženi velikom fizičkom opterećenju i psihičkom stresu. Skoro dve trećine, od preko 400 sati osnovne obuke, sastoji se od fizičkih vežbi, obuke vatrenim oružjem, uvežbavanja operativnih tehnika i vežbi. Kandidati su uzrasta između 24 i 28 godina, i svi su i ranije bili angažovani u policijskoj službi. Tvrdi se da jedan pripadnik SEK postaje potpuno osposobljen operativac tek posle tri godine napornog rada i usavršavanja u timu.
Glavni zadaci SEK timova su kao i kod drugih, sličnih jedinica u svetu: antiteroristička borba, rešavanje „talačkih situacija“, borba protiv organizovanih i naoružanih kriminalnih bandi, hapšenje opasnih pojedinaca, kao i pratnja i obezbeđivanje važnih ličnosti, političkih skupova, manifestacija i pošiljaka. Može se reći da su operacije SEK timova protiv organizovanog kriminala u porastu; najčešće kao podrška akcijama Kriminalističke policije Bavarske (LKA).
U akcijama spasavanja talaca, izuzetno je važna pozicija snajperista. Različiti scenariji i situacije – na primer prilikom pljački banaka, terorističkih napada, kidnapovanja – uvežbavaju se u realnom prostoru, i izvode nekoliko puta godišnje. Vežbe se planiraju nedeljama i snimaju video-kamerama, iz različitih pozicija. Posle vežbe, snimci se analiziraju do detalja, i kasnije koriste za potrebe treninga. Akcije oslobađanja talaca, i hapšenje terorista i kriminalaca, ne izvode se samo u autobusima, avionima i vozovima, nego i u visokim zgradama, bankama, u planini i na drugim mestima. Različiti načini upada u zgrade neprekidno se uvežbavaju i ponavljaju. Koliko god da rade brzo i precizno, nikada nije dovoljno. Pri tome, prioritet nije samo da se oslobode taoci, nego i uhapse otmičari, ali uz minimum žrtava.
SEK timovi Bavarske policije u stalnoj su vezi sa drugim nemačkim i stranim policijskim jedinicama specijalne namene. Jer, osim Bavarske, i ostale nemačke pokrajine imaju svoj SEK policijske timove (Severna Rajna-Vesfalija, Baden-Virtenberg i druge) – ukupno 23 SEK jedinice na teritoriji Nemačke.
Sve policijske jedinice specijalne namene u svetu deluju kao velika porodica, i međusobno se veoma dobro razumeju, jer ih muče isti problemi, zbog kojih svakodnevno izlažu živote riziku. Svake godine organizuju se posebna međunarodna takmičenja specijalnih policijskih jedinica, na kojima se nadmeću, druže i dogovaraju o saradnji.
Oprema i naoružanje SEK tima su raznovrsni; u skladu sa zadacima koje obavljaju. Bavarski SEK koristi vozila BMW. „mercedes“ i „audi“, sa veoma snažnim motorima, i dodatno ojačana zaštitnim pločama. Treningu vozača poklanja se posebna pažnja: izvodi se uz nadzor iskusnih trkačkih asova na stazi za trke u Nirnbergu i drugim poligonima. Lična zaštita svakog operativca u timu je na prvom mestu. Pancirni prsluci, balistički štitovi i šlemovi delovi su lične opreme svakog pripadnika.
SEK u Nirnbergu još nema svoje, posebno strelište, već koristi vojno strelište, udaljeno 50 km od njihove baze. Pored ovog, koristi i zatvoreno strelište u odeljenju policije u Nirnbergu. Svaki pripadnik SEK Bavarske ispuca nedeljno više od 500 metaka 9 mm (iz pištolja i automata), i više od 200 metaka iz snajperske puške.
Članovi bavarskog SEK nose pištolje HK P7M13, kalibra 9 mm Para. Kolege iz saveznog GSG-9 već odavno koriste „glock“ pištolje, dok su Bavarci zadovoljni svojim „veteranom“, i imaju puno poverenje u njega. U njihovom arsenalu su i automati HK MP5 u različitim verzijama, puške Steyr AUG 5,56 mm, zajedno sa Benelli „pumparicom“ i snajperkom u kalibru .308 Winchester i .300 Winchester Magnum. Sačmare i snajperi mogu da se upotrebe samo uz odobrenje vođe tima. U principu, situacije kada pripadnici SEK treba da upotrebe oružje nisu tako česte. U većini slučajeva, prestupnike je moguće savladati i onesposobiti ih bez upotrebe oružja, zahvaljujući fizičkoj i taktičkoj sposobnosti pripadnika tima.
Municija koju koriste pripadnici bavarskog SEK za pištolje i automate je Luger 9 mm Action 1 iz Dynamit Nobel DN, koja ima veliku dubinu prodiranja, dok za puške .308 koriste Hollowpoint 2; takođe proizvod DN. „Obični“ pripadnici policije Bavarske koriste pištoljsku municiju MEN Quick Defence, koja je, pre uvođenja, bila dugo testirana.
SEK timovi, tako“e, koriste simulatorsko oružje, sa posebnom „paintball“ municijom za različite vrste treninga.
U urbanim uslovima, poluautomatska snajperska puška HK PSG1, sa dužinom od 47,6 inča, predstavlja izvestan problem. Snajperistima SEK je, realno, potrebna kompaktnija, lakša i kraća puška. Zbog toga je, u aprilu 2000. godine, posle dugog testiranja, u naoružanje uvršćtena snajperska puška DSR 1 (Defence Sniper Rifle); proizvod firme AMP Technical Services. Prednost ove snajperske puške, ukupne dužine 39, i sa dužinom cevi 25,6 inča, je u tome što ima podesiv dvostepeni okidač i urađena je u „bulpap“ konstrukciji, uz mogućnost korišćenja prigušivača. Koristi se u kalibrima .308 AMP, .300 Magnum i .338 Lapua Magnum. Poluautomatska PSG1 je pogodnija za brzo pucanje i pogotke kada postoji više istovremenih meta nego DSR 1, koja ima zatvarač sa ručnim repetiranjem. Koja će od ove dve snajperke biti korišćena – odlučuje taktička situacija.
D. DŽAMIĆ
T. BOGDANOV

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još