„Večno odani“
Korpus Marinaca – USMC (US Marine Corps) broji blizu 200 hiljada ljudi, svrstanih u tri marinske divizije i tri vazduhoplovna puka (vinga). Izviđačke jedinice (Reconnaissance Units) imaju ukupno 1400 pripadnika, organizovanih u tri izviđačka bataljona (po jedan u svakoj diviziji), svaki sa 460 ljudi. Ove snage za izviđačko-obaveštajna i specijalna dejstva, podeljene su u dve vrste formacija: Recon i Force Recon. Razlike nisu samo terminološke već i operativne prirode. Recon bataljoni pružaju podršku diviziji marinaca i njihova zona odgovornosti prostire se 10 milja ispred prednjeg kraja odbrane divizije, dok Force Recon čete izvode akcije po dubini većoj od 10 milja, delujući u sastavu Ekspedicionih snaga marinaca (MEF), koje su po jačini ekvivalent jednom Korpusu KoV. Dakle, Force Recon čete su, iako u sastavu izviđačkog bataljona, za specijalne zadatke višeg nivoa. Po liniji komandovanja o njihovoj upotrebi odlučuje komandant Ekspedicione jedinice marinaca (MEU).
Zbog toga Force Recon Marines imaju složeniju obuku – po programu za specijalne snage (padobranstvo, ronjenje, CQB). U USMC postoje tri čete Force Recon: 1st FRC je samostalna, 2nd je deo Drugog izviđačkog bataljona sa sedištem u Kampu Ležen (Severna Karolina), dok je 3rd FRC u sastavu Trećeg izviđačkog bataljona sa sedištem na Okinavi. Još dve čete su u rezervi. Force Recon četa ima 85 specijalno obučenih i opremljenih marinaca, raspoređenih u komandu, vod za logističku podršku i šest izviđačkih vodova. Vodovi su podeljeni na tri tima od po četiri čoveka. Njihovi zadaci su: specijalno izviđanje terena, prikupljanje obaveštajnih podataka, direktne borbene akcije, spasilačke misije, hvatanje zarobljenika („živi jezik“), navođenje avijacije, protivteroristička borba.Force Recon traže marince koji psiho-fizički odgovaraju veoma visokim zahtevima specijalnih misija. Moraju da budu dobri plivači i strelci. Kandidati prolaze selektivni kurs, sličan Programu indoktrinacije rendžera (RIP). On počinje testom fizičkih sposobnosti – PFT (Physical Fitness Test), gde se vežba na stazi sa preprekama, trči 10 milja u čizmama sa puškom i rancem na leđima, rade sklekovi, čučnjevi, zgibovi, zatim se obavlja psihološki test i procenjivanje ličnosti, kao i intervju u „četiri oka“ sa iskusnim narednikom izviđača. On je, ipak, najsigurniji filter koji ume da oceni „dobar materijal“. Kada marinac uđe u izviđačku četu, tek tada počinje naporna osnovna obuka u trajanju od osam nedelja, koja se izvodi u dve mornaričke baze: u Litl Kriku (Virdžinija), na istočnoj obali SAD, i u Koronadu (Kalifornija), na zapadnoj obali. Tu počinje prvo „brušenje“ budućeg izviđača i to je tek početak prve faze individualne obuke. Do kraja će morati da izdrži još mnogo napora, teškog marinskog drila, da prolije dosta znoja i zaleči bezbroj žuljeva.
Posle osnovne obuke, kandidati se upućuju na diverzantsko-ronilački kurs (Combatant Dive Course) u Panama City na Floridi. U osam nedelja najpre se obučavaju u korišćenju ronilačkih aparata sa otvorenim krugom disanja na vazduh i smeše, a zatim i sa zatvorenim krugom na kiseonik, proučavaju fiziologiju ronjenja, prvu pomoć, diverzantske mine i drugu specijalističku opremu. lzmeđu časova ronjenja puno se pliva, roni na dah i radi na stazi sa preprekama. Kursisti, zatim, odlaze tri nedelje u armijsku padobransku školu u Fort Bening (Džordžija), na osnovnu padobransku obuku. Nakon pet uspešnih skokova padobranom „na prinudno“ (od toga jedan noćni i jedan skok pod punom opremom) kursisti dobijaju metalni amblem „padobranskih krila“. Slede specijalistički kursevi, kao što su viša padobranska obuka u skokovima u slobodnom padu u Military Free Fall (MFF) školi u Jumi (Arizona), ili kurs u školi za rendžere u Fort Beningu.
Druga faza obuke Force Recon marinaca fokusirana je na učenje timskog rada i oblikovanje voda u složnu i uigranu borbenu jedinicu. Cilj je da kandidati u praksi pokažu šta su i kako naučili proteklih meseci na osnovnoj obuci. Izvodiće različite izviđačke akcije „dubokog prodora“ i amfibijsko-desantne operacije. I u ovom delu obuke integrisano je nekoliko kurseva.
Kandidati prolaze kroz obuku u rukovanju sredstvima veze, ispaliće na hiljade metaka kalibra .45 ACP i 5,56 mm, simuliraće bliske borbe, uz koriišćenje vežbovne obeležavajuće municije (Simmunition). Upoznaće strane vrste naoružanja, naučiće da pozovu i navedu avijacijsku i artiljerijsku vatru kroz tzv. „blisku vazdušnu podšku“ – CAS (Close Air Support). U ovoj fazi obuke više vremena se posvećuje HAHO (High Altitude-High Opening) padobranskim skokovima, amfibijsko-desantnim akcijama izviđanja, razminiranja i zauzimanja obala uz korišćenje ronilačkih aparata tipa Draeger LAR-5 sa zatvorenim krugom disanja na kiseonik – za prikriven prilaz mestu izvođenja akcije. Obučavaju se i za pružanje prve medicinske pomoći na licu mesta ranjenim kolegama, što u realnim borbenim situacijama može da spasi život povređenom. Radi veće samostainosti u izvođenju akcija, u sastavu Force Recon čete postoji i Navy Corpsman koji pruža medicinsku pomoć ljudstvu. On, takođe, prolazi ciklus obuke od 72 nedelje, među kojima su i prva tri kursa koja pohađaju i ostali kandidati za izviđače marinaca, a nakon toga završava medicinski kurs za specijalne snage u bazi Fort Breg. Tako je, Navy Corpsman obučen za pružanje medicinske pomoći, ali je spreman i za borbene misije.
Na kraju druge faze obuke, vod je sposoban za prvi zadatak. Iza njih je šest meseci zajedničkog rada. U završnoi fazi obuke kandidati su pod nadzorom instruktora – podoficira iz sastava Trenažne grupe za specijalne operacije SOTG (Special Operations Training Group), čiji je zadatak priprema ljudstva da u okviru kombinovanih snaga Ekspedicionih jedinica marinaca izvode specijalna dejstva (MEU/SOC). „Vrh oštrice“ MEU čine Mornaričke snage specijalne namene – MSPF (Maritime Special Purpose Force), čiju osnovu predstavljaju upravo ljudi iz Force Recon.
Instruktori iz SOTG uvežbavaju ljudstvo iz Force Recon marinaca i u taktici protivterorističke borbe, odnosno „bliskoj borbi u zatvorenom prostoru“ (CQB), upotrebi eksploziva prilikom ulaska u zatvorene objekte i urbanim snajperskim akcijama. Krunu obuke predstavlja uvežbavanje borbe u naseljima – TRUEX (Training in Urban Environment Exercise). Vežbe se izvode na posebno izgrađenom poligonu za gradsku borbu sa kućama, zgradama, ulicama i zamkama koje vrebaju. Marinci su posebno ponosni na svoja bogata iskustva koja imaju iz borbe u naseljima (Vijetnam, Bejrut, Grenada, Panama, Mogadiš, Bagdad). Na svim tim „strašnim mestima“, iako su imali poginulih i ranjenih, visoko su držali svoju zastavu sa motom jedinice: „Večno odani“ (Semper Fidelis).
R. K.
