Zero Company

U Japanu, jednoj od najrazvijenijih zemalja ovog regiona, kriminal je na niskom nivou, zato što je u tradiciji i mentalitetu Japanaca da, ukoliko bi neko ukrao, ne samo što bi time narušio svoj ugled, već i ugled cele porodice. Pored toga, japanski zakoni omogućavaju sudovima da izriču kazne koje su, kada su u pitanju ubistva, prodaja droge ili pljačka, dva do tri puta strožije nego u Evropi. Ali i u ovoj zemlji važi verovanje da u svakom žitu ima kukolja. Opasnost od međunarodnog i unutrašnjeg terorizma je ipak izraženija, pa zato ova ostrvska carevina na Dalekom Istoku ulaže velike napore i materijalna sredstva u razvoj i osavremenjivanje svojih protivterorističkih mehanizama i specijalnih jedinica za borbu protiv terorizma. Pet pripadnika komunističke borbene grupe “Japanska crvena armija”, predvođeni jednim od vođa ove terorističke organizacije, Osamom Maruokom, 28. septembra 1977, otelo je avion kompanije “Japan Airlines” na letu broj 472, na relaciji Pariz-Tokio sa 156 putnika i članova posade. Teroristi su oteli avion neposredno po poletanju sa aerodroma u Mumbaju i prisilili pilote da ga preusmere ka aerodromu u Daki, glavnom i najvećem gradu Bangladeša. Od japanskih vlasti zahtevali su šest miliona dolara i oslobađanje iz zatvora devet pripadnika njihove organizacije. Posle neuobičajno kratkih pregovora, japanski premijer Takeo Fukuda je 1. oktobra, po principu “ljudski život je važniji od svega”, najavio da će zahtevi terorista biti ispunjeni i to je učinjeno. Ovakva odluka japanskih vlasti naišla je na oprečne reakcije SAD i evropskih zemalja, jer je čvrsto stanovište mnogih država da sa teroristima nema pregovora. Otmičari su najpre na aerodromu u Daki oslobodili 118 talaca. Zatim su odleteli za Kuvajt i Siriju, gde su oslobodili još jedanaestoro, da bi 4. oktobra u Alžiru oslobodili sve taoce, ali su ih alžirske vlasti ubrzo po oslobađanju uhapsile. Tom prilikom je Osama Maruoko uspeo da pobegne, ali je deset godina kasnije uhapšen pri pokušaju da uđe u Japan sa lažnim posošem. Ova talačka situacija je pokazala koliko su slabi protivteroristički mehanizmi i inicirala je stvaranje prve namenske, specijalno obučene jedinice za borbu protiv terorizma i rešavanje talačkih situacija u Japanu. Preteča današnje jedinice najpre je dobila naziv Specijalna naoružana jedinica policije – SAP (Special Armed Police). Njen osnovni zadatak bio je borba protiv opasnih kriminalaca i rešavanje delikatnih situacija, koje zahtevaju posebnu obučenost i upotrebu posebnog naoružanja. Već 27. januara 1979, ova jedinica opravdala je svoje postojanje, rešavanjem talačke situacije u “Mitsubishi UFJ” banci u Osaki. Naoružani napadač Akiyoshi Umekawa upao je u zgradu banke pred kraj radnog vremena, ubio dvojicu policajaca i dvoje službenika, a 36 ljudi uzeo za taoce, uz pretnju da će i njih likvidirati ukoliko mu se ne isplati 250 hiljada dolara. Na zahtev Rokura Yoshidae, iskusnog policijskog oficira koji je rukovodio akcijom, posle dva dana pregovora, angažovani su pripadnici SAP koji su brzo i efikasno oslobodili taoce i tom prilikom likvidirali otmičara. Ovo je bio prvi incident u kome je japanska policija upotrebila oružje za rešavanje jedne ovakve situacije. Još jedna otmica aviona ukazala je na neophodnost postojanja namenske specijalizovane jedinice za borbu protiv terorizma. Avion kompanije “All Nippon Airways” na letu 857, otet je 21. juna 1995. na Hakodate aerodromu na Hokaidu. Jedan tim pripadnika SAP iz Tokija je prevezen transportnim avionom Kawasaki C-1, vazdušnih samoodbrambenih snaga Japana. Posle detaljne pripreme, specijalci su u munjevitoj akciji uspešno oslobodili sve taoce i savladali i uhapsili otmičara Fumio Kucumija.

Specijalni udarni tim SAT (Special Assault Team) osnovan je 1. aprila 1996. posle godinu dana aktivne obuke sa instruktorima nemačkog GSG-9, francuskog GIGN i britanskog SAS. SAT je danas primarna i najelitnija antiteroristička jedinica u Japanu, koja se nalazi u sastavu Nacionalne policijske agencije NPA (National Police Agency) i pod direktnom je komandom generalnog sekretara ove agencije. Njeni osnovni zadaci su borba protiv svih oblika terorizma, rešavanje talačkih situacija, visokorizična hapšenja, pružanje podrške drugim policijskim službama i obezbeđenje važnih ličnosti i događaja. Borba protiv terorizma je takođe u nadležnosti Odreda za borbu protiv nuklearnog, biološkog i hemijskog terorizma (Counter-NBC Terrorism Squad) i Odreda za borbu protiv naoružanih kriminalaca (Anti-Firearms Squad), koji su takođe pod upravom NPA. Odred za borbu protiv nuklearnog, biološkog i hemijskog terorizma je naročito dobio na značaju posle terorističkog napada koji su izveli članovi sekte Aum Šinrikjo, ispuštanjem nervnog gasa sarina 20. marta 1995, u tokijskom metrou. Prve informacije o postojanju Specijalnog udarnog tima pojavile su se u medijima u toku rešavanja talačke situacije poznate kao “Neomugiča incident” u Fukuoki 5. maja 2000. Brojno stanje jedinice i njena organizaciona struktura, godinama su bili pod velom strogo čuvane tajne. Međutim, 2006. zvaničnici NPA izjavili su da je njeno brojno stanje 300 pripadnika. Timovi SAT su raspoređeni u sedam velikih policijskih departmana (slično američkim policijskim SWAT timovima), u prefekturama Osaka, Hokaido, Čiba, Kanagava, Aiči, Fukuoka i Okinava, koje predstavljaju najvišu jedinicu administrativne podele u ovoj zemlji. U svakom policijskom departmanu nalaze se i posebno obučene jedinice za suzbijanje demonstracija i nereda – Kidotai, koje su nastale 1952. posle masovnih protesta ispred Imperijalne palate, koje po potrebi mogu da pružaju podršku operativcima SAT u izvođenju kompleksnijih akcija ili da samostalno rešavaju manje ozbiljne situacije. Glavni deo jedinice nalazi se u Metropoliten policiji u Tokiju (Tokyo Metropolitan Police), koji je najveća gradska oblast u svetu, sa oko 35 miliona stanovnika i u sastavu je 6. Mobilne jedinice Odseka za bezbednost Metropoloten policije. Pored svojih osnovnih zadataka, pripadnici ove jedinice brinu se i o bezbednosti na najvećem tokijskom aerodromu Haneda, Imperijalnoj palati, rezidenciji premijera Japana, japanskog Parlamenta i po potrebi stranih ambasada u Tokiju, kojima preti neposredna opasnost od terorističkih napada. U svakom policijskom departmanu, timovi SAT imaju posebne nazive. U Osaki je tim specijalaca u sastavu 2. Mobilne jedinice, poznat pod nazivom “Zero Company”.

Specijalci SAT s pravom nose epitet savremenih japanskih samuraja. Oni predstavljaju udarnu pesnicu Japana, u borbi protiv terorista. Tokom postojanja ove jedinice, izveden je veliki broj hapšenja opasnih i naoružanih osoba, rešene su kompleksne talačke situacije i izveden veliki broj protivterorističkih akcija. SAT je takođe imao značajnu ulogu u obezbeđivanju članova reprezentacija na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji, na svojoj teritoriji. Pripadnici ove jedinice stalno nadograđuju svoje znanje, da bi bili spremni da efikasno odgovore svim bezbednosnim pretnjama i rizicima. Obuka pripadnika SAT se izvodi po uzoru na strane antiterorističke jedinice. Da bi održali svoju borbenu gotovost na visokom nivou, oni redovno izvode zajedničku obuku sa Specijalnim bezbednosnim timom obalske straže i antiterorističkom jedinicom japanskih somoodbrambenih snaga. Takođe, imaju odličnu saradnju i sa specijalnim jedinicama iz inostranstva, a naročito sa francuskim GIGN. Za vreme odvijanja talačke situacije u japanskoj ambasadi u Limi, glavnom gradu Perua, 1996, koja je trajala više od četiri meseca, ova jedinica je u namenski identično izgrađenom objektu kao zgrada ambasade u Limi, uvežbavala akciju oslobađanja talaca, u slučaju da do ovakvih situacija dođe na teritoriji Japana.
Nuklearni terorizam je jedan od najvećih izazova međunarodnoj bezbednosti. Može da se realizuje upotrebom nuklearne eksplozivne naprave, “prljave bombe” (konvencionalni eksploziv pomoću kojeg se radioaktivni materijal raspršuje u okolinu), kao i napadom na postojeća nuklearna postrojenja. Prevazilaženje ove pretnje zahteva oštre mere unutar država koje poseduju nuklearna postrojenja, kao i međunarodnu saradnju. Prema bezbednosnim procenama, nakon akcidenta u postrojenju Fukušima 1 izazvanim katastrofalnim zemljotresom i cunamijem u martu 2011, usled curenja radioaktivnih materija, povećao se rizik od terorističkog napada. Tako je 150 pripadnika SAT, protivterorističkog odeljenja Specijalnog bezbednosnog tima obalske straže i drugih specijalizovanih jedinica i službi, 12. maja 2013. izvelo združenu vežbu u nuklearnoj elektrani Fukušima 2. Uvežbavane su dve varijante mogućeg napada na moru i na kopnu. U prvoj, trojica terorista krijući se u potpalublju teretnog broda pokušali su da dođu do nuklearnog postrojenja i aktiviraju eksplozivnu napravu. Specijalci udarnog tima obalske straže su se tehnikom fast rope spustili iz helikoptera na brod i likvidirali dvojicu terorista. Treći terorista je uspeo da se iskrca na obalu i uđe u zgradu postrojenja. Njega su u munjevitoj akciji likvidirali pripadnici SAT. Prema drugom scenariju, teroristi su krenuli da kamionom punim eksploziva nasilno uđu u postrojenje i aktiviraju ga. U trenuku kada su se približili objektu, mešoviti timovi sastavljeni od specijalaca obe jedinice su ih presreli i neutralisali.

Počeli su kao tiha grupa ljudi zainteresovanih za meditaciju i jogu, da bi na kraju postali “kult sudnjeg dana” koji je izveo najveći teroristički napad u japanskoj istoriji i obeležio 20. vek. U najprometnijem delu dana, podmetnute naprave su 20. marta 1995, na pet stanica tokijske podzemne železnice, u blizini vladinih institucija i sudova, ispustile nervni gas sarin. U ovom napadu poginulo je 13 putnika, 50 je ozbiljno povređeno, oko hiljadu ljudi je, kao posledica trovanja, imalo problema sa vidom, a više od pet hiljada ljudi je posle toga imalo drugih zdravstvenih problema. Napad na tokijsku železnicu izveden je da bi se predupredila planirana policijska akcija na sedišta kulta, jer su pre toga dobijene informacije da je nabavio velike količine oružja, bojnih otrova i opasnih virusa za biološki rat. Napad na tokijsku železnicu bio je vrhunac ali i početak kraja sekte Aum Šinrikjo (Vrhovna istina) i njenog vođe Šoko Asahare, koja je u tom momentu imala 9.000 članova u Japanu i čak 40.000 širom sveta. Osnovana je 1986, prvo se bavila samo jogom, a potom je, pozajmljujući iz mnogih religija, iz hinduizma i budizma ponajviše, postala agresivan kult disciplinovanih sledbenika, koji su slepo verovali vođi. Asahara je rečito govorio o manjku sreće kao problemu koji proizilazi iz međuljudskih odnosa, o potrebi “pozitivnog razmišljanja”, u duhovnom napretku i o krajnjem spasenju od katastrofe koja predstoji (treći svetski rat). Kontroverze oko Aum Šinrikjoa su počele još krajem osamdesetih godina 20. veka, vestima o prisilnom regrutovanju sledbenika, sprečavanju onih koji su se poredomislili da napuste kult, a veliki publicitet je 1989, izazvalo njihovo sporenje sa jednim advokatom koji im je pretio tužbom čiji bi ishod mogao da finansijski uništi celu organizaciju. Taj advokat je, zajedno sa ženom i decom nestao, da bi tek 1995. bilo utvrđeno da su svi poubijani.
Hapšenje pripadnika Aum Šinrikjo bio je dug proces koji je trajao 17 godina. U opsežnoj akciji svi organizatori napada u Tokiju su uhapšeni, a Asahara među poslednjima. Ključnu ulogu u akcijama hapšenja imali su pripadnici SAT.