Švajcarski kalašnjikov

Visok kvalitet izrade i materijala uz odlična konstrukciona rešenja doneo je ovom oružju laskav nadimak – Švajcarski kalašnjikov. Ruku na srce, sistem i jeste prepisan sa ruskog uzora uz manje izmene uslovljene većim učešćem polimera i presovanih limova

Stara izreka kaže: „Švajcarska nema vojsku, ona je vojska“. Svaki stanovnik ove male države, do četrdesete godine starosti, na usluzi je oružanim snagama, bilo da je aktivan, ili kao rezervista. Da bi se ispunio zahtev o potpunoj mobilizaciji u roku od 48 sati, odnosno prikupljanju glavnine snaga u prva 24 sata, svi vojni obveznici kod kuće drže vojničku pušku i dve zapečaćene kutije municije. Svoju nezavisnost shvataju veoma ozbiljno, pa malo pažljiviji posmatrač izvan gradova može da primeti maskirane i utvrđene artiljerijske položaje, minirane mostove, atomska skloništa i pažljivo uređene otporne tačke. Švajcarski vojnik uvek je bio dobro naoružan. Od sjajne repetirke Schmidt-Rubin, preko Stgw. 57 (vojna oznaka za SG-510) verovatno najpreciznije borbene puške svih vremena, do najsavremenije serije jurišnih pušaka SG-550, zato ne čudi što su postali streljačka nacija. Godišnje nacionalno streljačko nadmetanje na 300 m, okupi preko 200.000 takmičara, koji se nadmeću svojim oružjem. Prema podacima nacionalnog saveza, više od 30.000 strelaca koristi civilne verzije vojne puške STG-90 (zvanična oznaka za SG 550).

Rigorozna kontrola
Visok kvalitet izrade i upotrebljenih materijala, uz odlična konstrukciona rešenja, doneo je ovom oružju laskav nadimak – Švajcarski kalašnjikov. Ruku na srce, sistem i jeste prepisan sa ruskog uzora, uz manje izmene, uslovljene većim učešćem polimera i presovanih limova. U osnovi, reč je o pozajmici gasova sa dugim klipom i rotacionim zatvaračem sa dva brega. Donji deo oružja sa okidačkim mehanizmom izrađen je najvećim delom od polimera, a a prednjem kraju je osovinom/šarkom spojen sa sandukom od presovanog lima, u kome su cev, zatvarač sa klipom, gasni cilindar i nišani. Vađenjem jedne čivije i prelamanjem, omugućeno je rasklapanje puške, tako što se po uklanjanju ručice zatvarača kompletan mehanizam izvlači unazad. Na taj način je fiksni gornji deo sanduka moguće koristiti za montiranje optike i druge prateće opreme, bez potrebe za bočnim nosačima karakterističnim za kalašnjikov. Zahvaljujući rigoroznoj kontroli kvaliteta i automatizovanoj izradi, dobijena je skoro idealna borbena puška – izvanredno precizna sa skoro svim vrstama municije, udobna za korisnika zbog male mase i dobre ergonomije, a puzdana. Zbog brižljivo određenih tolerancija skoro da nema zastoja, postala je oružje izbora mnogih specijalnih jedinica u svetu. Na žalost, vrhunski kvalitet za regularne trupe je suviše skup, pa je običan pešadinac nosi samo u švajcarskoj vojsci. Zbog toga je kompanija „Sigarms“ ponudila tržištu sportsku verziju ove puške namenjenu kako ambicioznim strelcima u dinamičnim IPSC disciplinama, tako i takmičarima u preciznom gađanju do 300 m.

SIG Sport 551
Na sajmu IWA u Nirnbergu, imali smo priliku da detaljno pogledamo ovo oružje. U odnosu na vojnu verziju, SIG Sport 551, ima hladno kovanu karabinsku cev bez skrivača plamena i priključka za bajonet dugu 430 mm, sa šest žlebova i korakom uvijanja od 178 mm, što je čini odličnom za korišćenje težih zrna sa većim dometom. Takođe, ima poluautomatski režim paljbe, a umesto doboša zadnjeg nišana kao na modelima HK, sa gornje strane sanduka je montirana Picatinny šina sa jednostavnim, preklopnim mehaničkim nišanom, kao rezervnom opcijom. Uobičajeno, na ovu pušku se montira kvalitetna taktička optika ili refleksni nišan. Unutrašnjost cevi, sistem za gasnu pozajmicu, regulator gasnog protoka i drugi izloženi delovi zaštićeni su od korozije tvrdim hromiranjem, a spoljašnjost metalnog sanduka je dobila tamno sivi pečeni premaz nalik na emajl. U rukama, to je dobro balansirano, spretno oružje kod koga su sve komande nadohvat prstiju, bez promene hvata. Okidanje je fantastično za borbeno oružje, ali za takmičarsku pušku hod je za nijansu predug. Iako je težina umerenih 3.450 g, učinilo mi se da je puška masivnija, možda i zbog toga što je težište upravo između prednjeg i zadnjeg rukohvata. Dobra strana ovakvog balansa je mogućnost brzog prenošenja vatre na sledeću metu, a iz ličnog iskustva znamo da su automatske puške SIG, prilično mirne pri brzoj paljbi. Bočno preklopni kundak je stabilan, kao da je izliven sa sandukom, ali za optimalan položaj glave pri korišćenju optičkog nišana, neophodna je dodatna obrazina. Takva dodatna oprema je prilično retka, čak i na bogatom tržištu kao što je SAD. Na originalne sklopive nožice, rukohvat, nišan ili okvir za municiju, čeka se nedeljama. To, uz cenu od preko 4.000 dolara, predstavlja ogromnu prepreku za širu upotrebu, a time i zapaženije rezultate. Globalno poznata M-16 i njeni klonovi, uprkos svim manjkavostima, tu beleže osnovnu prednost – mogućnost nadogradnje u konfiguraciju po želji korisnika, uz skoro neograničen izbor svih komponenata po pristupačnim cenama. Da stvar bude još nezgodnija za SIG, na američkom tržištu se u međuvremenu dobro pozicionirao još jedan ozbiljan igrač iz Evrope – „Heckler & Koch“, koji je svojom modelom H&K-416 napravio odličan potez.

Stonerova konstrukcija
Zahvaljujući evrocentričnoj orijentaciji, većina strelaca u SAD kompaniju SIG povezuje isključivo za kvalitetne pištolje što je svojevrsna nepravda, jer najveći deo proizvodnje oružarskog giganta je vojno oružje. Trka za profitom primorala je čelne ljude kompanije da donesu odluku, koja će, tako se barem nadaju, čvršće povezati SIG sa tržištem SAD. Rešenje je pronađeno u legendarnoj Stonerovoj konstrukciji M-16, zapravo u njenoj civilnoj verziji AR-15. Već pola veka u aktivnoj službi, ova puška i dalje predstavlja skup veoma uspelih rešenja i odlična je platforma za nadogradnju, naročito za sportske strelce. Pomalo zlurado, mnogi stručnjaci iščekuju njenu zamenu novim modelima. Bilo kako bilo, oružane snage SAD svoju globalnu nadmoć ne duguju pešadijskom oružju, pa se ne žure previše. Kao i uvek, takve odluke su više političke, nego praktične. SIG se posvetio otklanjanju manjkavosti koje su M-16 iznele na loš glas.
Pojednostavljen opis Stonerove konstrukcije je da funkcioniše tako, što deo barutnih gasova kroz tanku dugu cev dovodi do zatvarača, gde direktno dejstvuju na gornji prednji kraj nosača i tako pokreću čitav sklop. Mane ovakvog rešenja su što se unutrašnjost oružja brzo prlja produktima sagorevanja. Temperaturna naprezanja su velika i bez obzira na kvalitet materijala, povremeno dolazi do oštećenja delova mehanizma – posebno su osetljivi bregovi za bravljenje. Uz to, mazivo relativno brzo ispari i sagori, što dodatno opterećuje mehanizam, naročito pri rafalnoj paljbi. Vojska SAD je ovo delimično rešila uvođenjem verzija puške sa rafalima ograničenim na tri metka i insistiranjem da se M-16, čak i u bliskoj borbi, koristi u poluautomatskom režimu. S druge strane, ovo je i dalje najlakša i najpreciznija automatska puška u trenutnoj upotrebi, a njena izvrsna ergonomska rešenja kopiraju se širom sveta. Čak i kod potencijalnih protivnika, kao što su Kina ili Iran. Predstavnik američke filijale SIG, Ron Cohen, objasnio nam je da se njegova kompanija fokusirala na to, da Stonerova puška puzdano funkcioniše u uslovima teške eksploatacije i sa minimumom održavanja. Na našu primedbu da je to prilično ambiciozan projekat na kome su mnogi polomili zube, odgovor nam je dao Rober Hirt, šef razvoja. Prikazani su nam snimci sa testiranja, na kome je prototip nove puške ispalio preko 20.000 metaka bez čišćenja, samo uz periodično podmazivanje. Za sve vreme zabeležen je samo jedan zastoj uzrokovan deformacijom okvira za municiju. Usledilo je zamrzavanje na -50ºC i potapanje u blato. Posle kontrole prohodnosti cevi ispaljeno je još 200 metaka bez zastoja.

Kako je ovo ostvareno?
Inžinjeri u „Sigu“ modifikovali su sistem gasne pozajmice, tako što su u prednjem delu dodali klip sa kratkim hodom, iza koga je postavljena prenosna poluga – dugačka šipka, koja se oslanja na nosač zatvarača i tokom ciklusa po inerciji prenosi kretanje klipa na mehanizam. Time su vreli gasovi praktično odsečeni od unutrašnjosti oružja, a u prednjem delu je i ventil koji ispušta višak gasova iz sistema. Elimisanjem osnovnog uzroka zastoja, dobijeno je mnogo pouzdanije oružje, a relativno mala masa i dimenzije dodatnih delova nisu promenili siluetu puške, niti uticali na njen balans. Kuriozitet je da nam ljubazni domaćini na štandu SIG, nisu dozvolili da fotografišemo sistem pozajmice na modelu 516, pa smo to morali da uradimo krišom. Nije nam poznat razlog za ovakvu tajnovitost, ali svakako bio je izazov za našu profesionalnu radoznalost. Za razliku od H&K 416, novi SIG 516 nema automatski regulator gasnog protoka, već se ručno bira jedan od tri položaja. To omogućava nesmetano funkcionisanje u normalnim uslovima (mala bela tačka), pri ekstremnim temperaturama, velikoj zaprljanosti ili neujednačenoj municiji (velika bela tačka – veći protok gasova), ili pri korišćenju prigušivača (crvena tačka). Upotreba prigušivača je sve masovnija, a SIG je tu pokazao značajnu prednost u odnosu H&K 416. Uz to, sa oko 3.200 g ima manju masu, a cena od 1.250 dolara je dvostruko manja od konkurencije. Pritom, donji deo oružja je izrađen u potpunosti po vojnim standardima, od kvaltetne alu-legure 7075-T6, a na gornjem delu, osim izmena na gasnom cilindru, sve ostalo odgovara standardnoj M-4. Tu je i nezaobilazna Picatinny šina na sanduku i sa sve četiri strane rukohvata. Okidanje je veoma fino, sa naglašenim kolenom pri kraju hoda i silom ispod 1,5 kg. Rukohvati, podesiv kundak i ostala oprema nose oznaku čuvenog „Magpula“, koji važi za jednog od najboljih proizvođača dodatne opreme za M-4/M-16. Originalni SIG okviri za 30 metaka su kvalitetniji i skuplji od američkih modela, ali su po ceni ipak povoljniji od H&K. Za preciznost SIG 516 daje se garancija Sub MOA (ispod 30 mm na 100 m), što je dvostruko uže od NATO standarda za snajpersku pušku. Kao dobro rešenje, SIG reklamira svoj refleksni nišan Mod. STS 081, ali mi nismo bili impresionirani. Spravica je lagana i kompaktna, visoka oko 65 mm i teška stotinak grama, sa baterijama uz autonomiju od godinu dana neprekidnog rada. Za cenu od oko 200 evra, očekivali smo da crvena tačka veličine 4 MOA bude manje difuzna i intenzivnija. Ovako deluje kao da je skinuta sa neke air-soft igračke. Očito da je SIG samo stavio svoje ime na nečiji jeftin proizvod.

Zaključak?
Sve što izađe iz vojnog programa SIG je besprekorno. U kojoj meri se to odnosi na komercijalni, civilni sektor, diskutabilno je i zahteva ozbiljnu proveru u praksi. Obe puške nude mnogo, deluju atraktivno, ali kada je u pitanju SIG 516, tek sledi dokazivanje. Ako se iskorsti potencijal koji nudi, uspeh neće izostati!
Tekst i snimci: Dragan ŠAPONJIĆ