Alat za majstore

Kada nas je Branislav Raketić, pukovnik Žandarmerije i predsednik Kluba za praktično streljšatvo (KPS), pozvao da testiramo njegovu novu takmičarsku pušku za disciplinu 3 gun match, nismo oklevali. Na poligonu SAJ u Batajnici, bili smo u prilici da na pravi način steknemo uvid u mogućnosti ovog oružja uz korišćenje nekoliko vrsta municije

Pre dve godine, „Kalibar“ je imao prilog o novoj STI Sporting Rifle namenjenoj takmičarskom streljaštvu. Upravo taj model Raketić nam je ponudio na testiranje, što je pogađate povod za našu priču.
Sportsko-taktička STI puška za osnovu ima Stonerovu konstrukciju svetski poznate M-16/M-4. Kalibar je .223 Remington, a funkcioniše pozajmicom gasova koji deluju direktno na nosač zatvarača. Sjajna ergonomska rešenja uz malu masu učinile je poželjnim izborom za brojne korisnike, naročito u SAD, gde raste popularnost novih, dinamičnih streljačkih disciplina. Da bi se iz pola veka stare konstrukcije izvukao maksimum, skoro sve na ovoj STI Sporting Rifle poboljšano je ili iznova napravljeno. Na prvom mestu, to je 406 mm duga teška, precizna cev od nerđajućeg čelika C-410, sa korakom uvijanja žlebova od 202 mm. To omogućava stabilisanje zrna u širokom rasponu težina, tako da se jednako uspešno koriste stara zrna M-193 i nova, tipa SS-109. Aluminijumska obloga cevi kružnog preseka, oslanja se samo na sanduk, pa tako nema kontakta sa cevi niti negativnih uticaja na njeno slobodno oscilovanje. Na Picatinny šini sa gornje strane sanduka montiran je odličan optički nišan Svarowski Z-6i karakteristika 1-6×32 sa osvetljenom končanicom. Umerena masa optike i relativno velika udaljenost okulara od oka, uz mogućnost minimalnog uvećanja, čine ovaj nišan dobrim izborom za borbenu upotrebu i dinamične streljačke discipline.

Podešena po meri šampiona
Zahvaljujući velikom takmičarskom iskustvu Raketić je pušku uspešno prilagodio sopstvenom streljačkom stilu. Verovatno ćete se zapitati, šta je potrebno menjati na inače odličnom oružju? Za većinu korisnika, to bi predstavljalo bespotreban trošak na oružju koje prevazilazi njihove streljačke sposobnosti. Međutim, Branislava ne možete opisati samo kao odličnog strelca. Godinama unazad, on i njegov tim se sa međunarodnih takmičenja, bez izuzetka vraćaju okićeni medaljama, kako u ekipnoj, tako i u pojedinačnoj konkurenciji. Pre šest meseci, kada je nabavio STI pušku, sa njom je osvajao medalje u Mađarskoj na Evropskom prvenstvu u kategoriji rifle, 3 Gun Match u Bugarskoj, Bayern Cup u Nemačkoj, Poljskoj… I sve to u oštroj međunarodnoj konkurenciji, sa takmičarima iz zemalja koje su velesile u ovom sportu. Takav majstor, svakako zna šta može da izvuče iz svog oružja i na koji način da do toga dođe.
Raketić je krenuo od kundaka, zamenivši lagani polimerski model sa najnovijim proizvodom čuvenog „Magpula“ na kome se podešavaju skoro svi parametri – od dužine, preko visine obrazine, oslonca za rame, bočnog otklona… Pištoljski rukohvat je takođe zamenjen novim, koji na prijatniji način ispunjava šaku i time pruža novi kvalitet inače odličnom okidaču firme JP. Nadohvat kažiprsta, na okidaču, nalazi se poluga neobičnog, iskrivljenog obika koja prati konture donjeg dela usadnika puške. Njena uloga je da pri brzoj izmeni okvira angažuje dugme za otpuštanje zatvarača. Kako to Bane kaže „ukradeš sekund ovde, dve sekunde tamo i evo te na čelu tabele“. Poznato je da su okviri bolna tačka Stonerove puške i da su neretko upravo oni krivi za zastoje. Zbog toga su standardni, anemični okviri od aluminijumskog lima, zamenjeni novim, Magpul modelom od kvalitetnog polimera, otpornog na grubo rukovanje, udarce i padove na tvrdu podlogu. Ali, najzanimljiviji sistem za hranjenje municijom dolazi od američkog proizvođača „Beta C“. To je magacin koji se sastoji od dva doboša postavljena sa strane uvodnika, oblikovanog kao gornji deo standardnog okvira. Uprkos zavidnom kapacitetu od čak 100 metaka, visina ovog magacina manja je nego kod okvira za 20 komada. Uz to, izrada od polimera olakšava održavanje i smanjuje težinu. Pouzdanost ovakvih sistema nikada nije na nivou jednostavnih kutijastih okvira, ali u takmičarskim disciplinama gde je njegovo korišćenje dozvoljeno Beta C dopušta da više vremena posvetite pucanju, a manje prepunjavanju oružja, pa je uz redovno čišćenje rizik od zastoja praktično anuliran. Tako dorađena Sporting Rifle kombinuje visoku preciznost, malu masu, veliki kapacitet i veoma udobno, skoro instiktivno rukovanje.

Precizna do savršentsva
Na strelištu, bez obzira da li pucate sa naslona ili iz ruke u pokretu, svaki metak završi upravo tamo gde želite. Isprobavajući preciznost iz sedećeg stava sa naslonom, shvatamo da bez obzira na vrstu municije – hitac je u centru. Moja streljačka sujeta je zadovoljena. Ipak, Branislav insistira da je novi PPU metak sa zrnom HP od 69 grs (4,6 g) najprecizniji. Pomalo sam skeptik, zar može bolje od ovoga? I te kako može. Na fotografijama se vidi da je u seriji od pet ispaljenih metaka, čak tri prošlo praktično kroz istu rupu. Kapa dole i za municiju i streljačko umeće. Uzimam standardnu M-16 da bih obavio kontrolno gađanje i uporedio rezultate. A onda iznenađenje.
Iz kofera za oružje pojavljuje se kompletan gornji deo puške sa usadnikom, cevi, optičkim nišanom… Za manje od minuta, jednostavnom zamenom komponenata pred nama se umesto kompaktnog poluautomata mase oko tri kilograma, našla masivna puška pune veličine, opremljena svim potrebnim dodacima. Na prvi pogled, čini se da je reč o oružju potpuno drugačije namene. Razliku podvlači glomazna optika Nightforce 8-32×56, uobičajena na dalekometnim snajperskim puškama. Bane strpljivo odgovara na bujicu pitanja. Novi upper – gornji deo oružja, nije proizvod STI već renomirane nemačke firme „Schmeisser“, koja duže od 20 godina radi komponente za vrhunske klonove M-16. U našim rukama je model Ultramatch STS sa teškom Lothar Walther cevi od nerđajućeg čelika dužine 508 mm, vrhunskog kvaliteta i preciznosti. Uz to, garancija preciznosti pokriva radni vek cevi od 30.000 ispaljenih metaka. Umesto obloge cevi, montirana je četvorostrana Picatinny šina (tzv. quad rail) na koju je postavljen optički nišan, dok je sa donje strane vertikalna prednja ručica u kojoj se kriju praktične sklopive nožice. Osim optike, na gornjoj šini se nalaze preklopni Magpul nišani sa diopterom. Iako su tu samo kao rezerva za slučaj krajnje nužde, veoma su pregledni i praktični, sa mogućnostima za fino podešavanje, tako da bez problema mogu da se koriste kao primarni nišanski sistem, do razumne daljine, naravno. Znajući da Bane ne bi odabrao baš ovu konfiguraciju bez razloga, zanimalo me je šta se dobija osim skoro tri kilograma veće mase (sa optikom) i dobrih 10 cm dužine. Iz mog ugla, lagana, spretna i dobro balansirana Sporting Rifle postala je glomazno i nespretno oružje, sa kojim nije lako gađati iz ruku u stojećem stavu. Odgovor je bio kratak i jezgrovit ”“ kontrola.

Raketićeva brza paljba
Na moju sumnjičavu primedbu da kalibar .223 Remington ima zanemariv trzaj i minimalan odskok cevi pri opaljenju, Bane je ponudio da me prati dok iz kretanja angažujem mete koristeći standardnu pušku M-16. S obzirom da nisam bez iskustva sa automatskim režimom vatre, bio sam prilično samouveren. Nije da se nisam trudio. Raketićev pojam brze paljbe za mene je nedostižan standard. Slušajući njegove sugestije da pucam još brže, odjednom sam dobio signal da prekinem paljbu, jer moj treći i četvrti metak ispaljeni u brzom sledu iz lake puške uglavnom pogađaju 70 m udaljenu blendu, na visini od 4-5 m! Kratka i jasna lekcija iz osnova fizike. Impulsi trzaja i odskoka se sabiraju pri brzoj paljbi. Veća masa u prednjem delu oružja znatno ublažava ovu pojavu. Raketić tvrdi da se sa teškim Schmeisser sistemom dobijaju čak do 30% bolji rezultati na poligonima, gde se zahteva brza paljba i da je to razlog zbog koga koristi masu dodatne opreme, koja nema neku praktičnu primenu. Ali, ovo ima i svoje nedostatke. Brzo i spretno rukovanje u ovoj konfiguraciji zahteva puno snage i izuzetno uvežbanog strelca. Uz to, gruba, nareckana površina Picatinny šine sa oštrim ivicama primorava strelca da koristi rukavice ili posebne gumene inserte koji se montiraju na quad rail, radi udobnijeg hvata.
Naravno, iskoristili smo priliku da uporedimo preciznost dugocevne verzije sa STI originalom i automatskom M-16 (bez ikakvih dorada opremljenu sa optičkim nišanom Zrak 4×23). Pokazalo se da su rezultati sve tri varijante bili veoma slični, uprkos razlikama u dužini cevi i karakteristikama optike. Na 100 m nisu retkost grupe veličine 0,3 MOA. Jednostavno, metak .223 Remington odlično radi do 400 m, pa je sasvim prirodno što je postao najčešći izbor na takmičenjima gde se traži kombinacija preciznosti i kontrole na različitim daljinama. Ova zanimljiva i dinamična disciplina zahteva oružje prilagođeno strelcu i specifičnim uslovima upotrebe, a STI ubraja se u grupu najboljih na tržištu. Zaista smo uživali na strelištu!

Dragan ŠAPONJIĆ