čista klasika

Nemački proizvođač oružja „Anschutz“), poznat je u svetu po proizvodnji vrhunskih pušaka za sportsko streljaštvo. Najnoviji – karabin Anschutz 1780, na ovogodišnjem sajmu IWA izazvao je ogromno interesovanje i postao pravi hit

Ako bi zavirili u vitrine bilo kog ozbiljnijeg evropskog streljačkog udruženja, mogli bi videti da se u njima nalaze malokalibarske, vazdušne serijske, standardne i biatlon puške, nemačke firme „Anšic“. Nekada je tako bilo i u našim kllubovima. Međutim, vremena su se promenila, a ove puške više ne mogu da priušte prosečni domaći strelci. Premijera, njihovog prvenca na sajmu IWA, lovačkog karabina koji je izazvao ogromno interesovanje, podstaklo nas je da vam približimo i dočaramo ovu moćnu fabriku.

Pojam preciznosti i perfekcije

Novi lovački karabin ekskluzivno nam je predstavio naslednik Diter Anšic. Iskreni da budemo, očekivano je bilo da iz njihovih ruku izađe vrhunsko oružje. Kako i ne bi kada se zna da „Anšic“, izrađuje puške kojima se decenijama unazad osvajaju zlatne olimpijske medalje.
Krenimo redom. Davne 1856, Julius Gottfried Anschutz i njegova supruga Luise u mestu Zella-Mehlis osnivaju firmu – „J.G. Anschutz“. Gotfrid, čiji je otac bio turingskog puškara, odlučio je da krene sa izradom Flobert oružja, odnosno džepni malogabaritni pištolji i sačmarice. Posao je išao dobro, sve do 1896. Firma je brojala 75 radnika. Početkom 20. veka, 1901, Gotfrid umire, a posao nastavljaju njegovi sinovi Fritz i Otto. Pet godina kasnije firma već ima skoro 200 zaposlenih. U vreme Prvog svetskog rata, ovi radnici će danonoćno proizvoditi oružje za nemačku armiju.
Posle Ottove smrti, drugi brat Fric, 1923, sa sinovima Maksom i Rudolfom, nastavlja da vodi firmu. Pod čvrstom rukom Maxa i Rudolfa, firma i dalje napreduje, a broj onih koji rade u njoj popeo se na brojku od 550. Odmah posle Drugog svetskog rata, 1945, firma prestaje s radom. Ipak, ne zadugo, jer već 1950, u gradu Ulmu (Zapadna Nemačka), osniva se firma „J.G.Anschutz Gmbh“, sa sedam radnika i 20 mašina. Kreću sa izradom vazdušnog oružja i reparacijom sportskih pušaka. Kvalitet se odmah prepoznaje, tako da brzo upošljavaju 250 radnika. Kreću ozbiljno u proizvodnju vrhunskog sportskog oružja. Sportisti su bili ti koji su munjevito prokrčili put “Anšicu”.
Naš sagovornik i ljubazni domaćin na njihovom štandu, Diter Anšic, dolazi na čelo firme 1968, i četvrta je generacija naslednika, koja nastavlja renomiranu proizvodnju. Uvodi najsavremeniju tehnologiju i modele upravljanja, a sve pod sloganom „Die meister macher“. Zaista, vrhunski proizvod – precizno oružje.
„Anšic“ ubija medalje na svim značajnijim svetskim takmičenjima. Od 2008, firmom rukovodi Diterov sin, Johan, kome otac i dalje pomaže savetima, kako bi kompanija i dalje ostala slavno ime u svetu oružja. „Anšic“ je danas sinonim za preciznost, a njihovi modeli izrađeni su do perfekcije.

Hit Sajma

Lovački karabin Anschutz 1780, imao je premijeru na IWA. Ubraja se među klasične, obrtnočepne karabine. Za sada se radi u četiri kalibra: .308 W, .30-06 Sprg, 8x57IS i 9,3×62. Može se očekivati proširenje ove lepeze.
Srce svakog obrtnočepnog karabina je bravljenje zatvarača. Kod Anšica 1780, zatvarač sa tri puta zabravljujuća brega u čeonom delu, bravi se direktno u cevi. Pod 120 stepeni, na čelu nerđajućeg zatvarača nalaze se tri raspoređena, jaka zabravljujuća brega. U drugom redu se nalaze još tri brega, koja imaju nešto manji poprečni presek, a time i moment inercije. U sredini jednog čeonog brega (široki breg iz prvog reda), nalazi se opružni polužni izvlakač, koji pri zabravljivanju ulazi u žljeb na dnu čaure. Dno čaure je duboko utopljeno u čelo zatvarača, tako da je postignuta maksimalna sigurnost u slučaju neželjenog prskanja čaure ili kapisle. Između prvog i drugog reda bregova, izbušen je bočni otvor kroz koji bi se u stranu evakuisao mlaz vrelih barutnih gasova, daleko od lica i očiju strelca. Na suprotnoj strani od izvlakača, nalazi se okrugli, spiralnom oprugom potiskivani izbacivač čaura.
Cilindrično telo zatvarača besprekorno je obrađeno u srebrnastom finišu sa uzdužnim kanalima. Ručica se nalazi tačno iznad obarače i ergonomski je idealno dizajnirana. Postoji više kuglica zatvarača, od polimerskih do drvenih. Napinjanje udarnog mehanizma i udarne igle u zatvaraču, obavlja se po krivoj liniji (kurvenspannung – cam cocking) i zaista je na nivou Anšicovog imena. Ručica i zatvarač klize glatko, nazad-napred, bez ikakvog otpora. U lučnom hodu sa tek primetnim povećanjem sile na ručicu. Kako sami proizvođači kažu – rad zatvarača podseća na repetiranje biatlon pušaka.
Udarna igla je iz jednog dela i ima tačno definisanu tačku zaustavljanja. Tako se sprečava njeno oštećenje kod okidanja na prazno. Hod ručice na gore, kratak je i iznosi 60 stepeni, što je omogućeno rasporedom zabravljujućih bregova. Zatvarač se kreće, pravilnije rečeno – bešumno klizi u crnom mat sanduku, zaštićenom anodiziranjem. Sanduk je izrađen od savremene, lagane, a jake legure aluminijuma. Gornja strana sanduka-risivera je pripremljena za prihvat montaže optičkog nišana. Izbušeno je pet navojnih otvora, tri u zadnjem i dva u prednjem delu. Takođe je površina oko njih obrađena talasasto, za prolaz poprečnih vijaka. Postoje, pored više tipova montaža optike, urađene i standardne Pikatini šine, koje su se odomaćile kao univerzalna baza za montaže optičkih nišana. I na sanduku postoje bočni otvori za odvođenje mlaza vrelih gasova u bezbednu stranu, ukoliko bi došlo do prskanja kapisle ili čaure. S desne strane sanduka nalazi se klizna komanda manuelne kočnice, koja ima dva položaja. U ukočenom položaju pored obarače, osigurani su i udarna igla, zapinjača i ručica zatvarača. Kočnica je praktično bešumna. U zapetom položaju iz zatvarača izviruje zadnji deo, koji služi i kao indikator nategnutosti udarnog mehanizma.

Obarača direktnog tipa

Konstruktori su posebnu pažnju poklonili vezi bravljenja zatvarača i otpuštanju udarnog mehanizma. Apsolutno je nemoguće opaljenje, ako nisu u čvrstom zahvatu sa cevi, svaki od šest zabravljujućih bregova. Strelci u klasičnom streljaštvu znaju kvalitet mehanizama za okidanje na sportskim „Anšic“ puškama. On je prenet i na model 1870 – karabin. Ugrađen je složeni potpuno podesivi sklop obarače – oznaka 5780 D. U standardnoj ponudi je obarača direktnog tipa, dok se može naručiti i ona sa tzv. Pripremnim kolenom – hodom.
Sama obarača geometrijski može da se pomera napred-nazad za čitavih 15 mm. Opseg podešavanja sile potrebne za opaljenje iznosi od 0,6 do 1,8 daN. Kupac dobija iz fabrike pušku sa obaračom naštelovanom na opaljenje pri sili od 1,2 daN, što će zadovoljiti većinu lovaca.
Kako su nam rekli na „Anšicovom“ štandu, njihove obaračke sklopove, mehanizme za okidanje, prodaju raznim proizvođačima oružja, ker su po kvalitetu na svetskom vrhu. U to smo se i mi lično uverili! Kada glatko repetirate Anšic 1870, bešumno je otkočite, povlačenje obarače je najslikovitije opisati, kao lom tankog staklenog štapića: kratko, odsečno, sa precizno definisanom milisekundom opaljenja. Ovaj model opaljuje poput vrhunske sportske takmičarske puške.

Savršena obrada cevi

Tradicija duga vek i po, nalaže da se ogromna pažnja posvećuje izradi cevi za mnogobrojna oružja. Bilo da je u pitanju vazdušna, malokalibarska ili centralnog opaljenja, „Anšic“ cevi pravi postupkom hladnog kovanja. Istovetno se rade i ležišta metka u cevi, a na kraju uz najveću pažnju obrađuju se usta, tzv. Kruna cevi. Obrada krune cevi, ključni je segment za konačnu preciznost cevi. Skrećemo pažnju vlasnicima oružja, da nepravilnim čišćenjem mogu da oštete usta cevi, jer je dalja prepravka gotovo nemoguća.
Bez obzira na kalibar, Anšic 1870, ima cevi duge 56 cm, sa 16 mm širokim prečnikom usta cevi. U kalibru .308 W, cev modela 1780, ima četiri početka zavojnice na koraku 1:12 inča (305 mm). U kalibru .30-06 Sprg, hladnim kovanjem utisnuta su četiri žljeba na koraku 1:10 inča (254 mm). Stari dobri 8x57IS, takođe ima četiri žljeba, ali na koraku 1:9,4 inča (240 mm). Snažni, oprobani i sve popularniji kalibar 9,3×62 ima četiri unutrašnja žljeba u koraku 1:14 (360 mm).
Cevi su specijalnim „Anšicovim“ postupkom zaštićene od korozije. Na njima se nalaze ugrađeni mehanički nišani. Zadnji je podesiv po pravcu i ima tri žute svetleće tačke, dok je na prednjem ugrađeno crveno fiber otpik vlakno. Za lov pogonom i šumski lov, još uvek ima veliki broj onih koji najveće poverenje daju brzim, efikasnim mehaničkim nišanima. I ovaj segment u „Anšicu“ je odrađen na najbolji mogući način.
Model 1780, puni se odvojim okvirima izrađenim od presovanog i bruniranog čeličnog lima. Komanda za oslobađanje okvira je smeštena na prednjoj strani štitnika obarače. Bez obzira na kalibar, kapacitet okvira iznosi pet metaka. Za posedovanje jednog ili više rezervnih okvira, potrebno je naručiti kod trgovca ili proizvođača pod šifrom: Best.nr.011641.

Oko gađa – kundak pogađa

Ima istine u ovoj našoj narodnoj izreci, a izgleda da su se njome rukovodili i u „Anšicu“. Bez obzira da li se radi o klasičnom, bavarskom, svinjska leđa, ili montekarlo obliku, svi su urađeni od orahovine. U svaki kundak ugrađen je dugi, pažljivo glodanjem obrađeni duraluminujumski beding. To je presudno za preciznost puške. Tim uležištenjem – bedingom, dobija se trajna, nepromenjiva preciznost, čija je odlika najkvalitetnijeg oružja. Izradom ovog skupog podsklopa u podkundak,“Anšic“ je dokazao da može da proizvede vanserijski lovački karabin. Nakon projektovanja i izrade nulte serije, u fabrici su pristupili detaljnom i dugotrajnom testiranju karabina 1870. Testovi su rađeni u svim mogućim vremenskim uslovima, čak i pri temperaturi od – 30 stepeni Celzijusa.
Testirano je i 50.000 opaljenja i repetiranja, kako bi se dokazala njena nepromenjena funkcionalnost i preciznost. Tek kada su svi testovi postigli visoku ocenu, puška je u Nirnbergu predstavljena javnosti. U sva četiri kalibra na 100 m, dobijena je višekratna grupa od tri pogotka, prečnika od 14 do 23 mm. Pucano je sa benč-rets oslonca.
Za vreme našeg boravka u Nirnbergu, imali smo vremena da se podrobnije upoznamo sa ovim karabinom. Dugo smo ga razgledali i isprobavali razne varijante kundaka, kako lovačke, tako i sportsko – streljačke, sa otvorom za palac, visokom obrazinom i anatomskim pištoljskim rukohvatom. Držali smo i skupocene primerke sa orahovinom klase – 11. Svaki od prvog do poslednjeg, kvalitetno je urađen i vrhunski upasovan. Rad zatvarača, kočnice, okidanje i balans, bili su onakvi, kakva je fabrika iz koje je ovaj karabin izašao – vrhunski!
Vlasnici „Anšica“, na naše pitanje, koliko će koštati ova puška, kratko su nam odgovorili? Neće biti iznad onih koje su joj sličnog kvaliteta.
Naše mišljenje bi glasilo – lovcima koji vole klasiku, od srca je preporučujemo.

Vlada MITROVIĆ