Dvocevka ukras lovišta

Ugledna puškarska firma „Lovac“ iz Čačka, remontovala je veoma vrednu, retku, skoro sto godina staru sačmaricu položenih cevi, čuvenog praškog proizvođača „Jan Nowotny“

Tekst i snimci: Vlada MITROVIĆ

Nedavno smo saznali da je u staru, uglednu puškarsku radionicu „Lovac“ (Gvozdena Paunovića 30, Čačak, tel: 032/ 358-393), doneta na remont neobično vredna puška. Pozvali smo vlasnika Petra Žunića i odmah naišli na razumevanje. Remont puške je bio u završnoj fazi i dogovorena je poseta. Dok razgledamo očigledno decenijama korišćenu i mašinama odlično snabdevenu radionicu, zamolili smo ljubazne domaćine, kršnog Petra Žunića i njegovog dedu Huberta Ručigaja, da nam ukratko ispričaju istorijat puškarske radionice „Lovac“. I evo priče koja dokazuje da negovanje tradicije i porodične manufakture, ne može da prođe bez ugleda i zapaženih poslovnih rezultata.
Radionicu je osnovao Hubert Ručigaj, rođen u Sloveniji, u Celju 1933. Puškarsko-oružarski zanat je učio u zagrebačkoj vojnoj vazduhoplovnoj školi, kod čuvenog majstora i pedagoga Draga Vidovića. Diplomirao je i stekao zvanje zanatskog majstora oružarsko-puškarske struke 1950. na aerodromu Zemun, gde se nalazilo odeljenje Vazduhoplovne tehničke škole. Odmah počinje da radi u JNA u Beogradu. Osnivanjem tehničko remontnog zavoda u Čačku (TRZ), Hubert biva raspoređen na rad u ovom gradu, jer je bilo neophodno tek osnovani TRZ snabdeti visokostručnim, oružarskim kadrom.

Majstorska radionica
Radeći u čačanskom Remontnom zavodu, majstor Hubert se često sretao i sa lovačkim puškama, koje je uspešno popravljao i reparirao, na radost lovaca iz ovog kraja. Kao već iskusan majstor puškar 1966. Hubert odlazi na radu u Nemačku i zapošljava u fabrici oružja „Krico“. U „Kricou“ ostaje dve godine, znanjem zadivljuje poslodavce i od proizvodnog radnika početnika, ubrzo postaje ovlašćeni kontrolor gotovih proizvoda. Jednom prilikom su nemačke kolege htele da odbace stari, izuzetno složeni pištolj Dreise, ali Hubert ga je detaljno reparirao za kratko vreme. Po povratku u Čačak 1968, Hubert Ručigaj osniva sopstvenu privatnu puškarsku radionicu, što u tim vremenima nije bio mali poduhvat. Od tada, radnja dostiže visok ugled, tako da su Hubertu svoje oružje poveravali mnogi uticajni i poznati ljudi tog doba, generali, političari, umetnici… Tada u Jugoslaviji nije bilo originalnih delova za razne tipove oružja, tako da je Hubert sam proizvodio delove od vrhunskih čelika, koji su često trajali duže od originalnih. Hubertova radionica je bila odlično opremljena, imala je strug, glodalicu, mašinu za izradu kundaka, mogućnost izrade svih vrsta opruga – spiralnih, lisnatih, postrojenje za termičku obradu, toplo i hladno bruniranje, izradu pištoljskih cevi…
Vreme teče i pristižu mlađi naraštaji. Mali Petar Žunić, sin Hubertove kćeri Vesne, odrasta uz dedu u puškarskoj radionici, gde na njega nepovratno prelazi dedina ljubav prema oružju. Petar pohađa mašinsku tehničku školu, stekavši najpre dva zvanja kvalifikovanog majstora metalske struke, pa onda zvanje tehničara. Deda Hubert je i to obrazovanje znalački planirao: dobar puškar mora da zna obradu metala na svim mašinama, ali i da poznaje projektovanje i crtanje, kako bi bio kompletan u svom poslu. Potom, Petar odlazi na specijalizaciju u kragujevačku „Zastavu“, a bio je i u austrijskom Ferlahu, gde je izuzetno dobro prihvaćen i od zadruge ferlaških puškara. Kako Petar sam kaže, puno su mu pomogla iskustva stečena u Ferlahu. Od 1. januara 2003. Petar Žunić preuzima vođenje puškarske radionice „Lovac“, ali je deka Hubert svakodnevno prisutan i od neprocenjive je pomoći. Petar još proširuje delatnost firme, tako da danas puškarska radionica „Lovac“ servisira sve vrste pušaka i pištolja, izrađuje sve vrste cevi za pištolje i revolvere, leve i desne kundake po meri lovca, korice za pištolje i revolvere, radi unutrašnje i spoljašnje hromiranje cevi, toplo i hladno bruniranje i ugradnju i upucavanje optičkih nišana na lovačkim karabinima.
Kada smo se upoznali sa ovom radionicom koja ima 44 godine oružarskog staža, naši domaćini su nam pokazali staru, vrednu i retku dvocevnu sačmaricu položenih cevi, čiji su remont tek završili. Već površan pregled puške je pokazao da se radi o sačmarici koju je proizvela stara, ugledna praška radionica „Jan Novotny“.

Oružje za kraljeve
Svojevremeno, 2008, odgovarajući na pisma čitalaca u „Zovu“, stiglo je pitanje vezano za puške „Jan Nowotny“. Prevrnuvši „nebo i zemlju“, a zahvaljujući pomoći našeg uglednog biznismena i velikog poznavaoca oružja Vladimira Nenadovića, koji živi i radi u Londonu, došli smo do podataka koji rasvetljavaju život i delo ovog najčuvenijeg puškara iz Praga. Evo šta su uvek pedantni engleski oružarski teoretičari, napisali o njemu: Jan Nowotny je rođen 25. novembra 1839. u mestu Tripin, u istočnoj Bohemiji. Otac mu je bio učitelj, a stric puškar u Beču. Mimo želje roditelja, mladi Jan odlazi kod strica u Beč, na izučavanje puškarskog zanata. Dobivši puškarsko majstorsko zvanje, Jan Nowotny nalazi posao u Pešti, drugom po značaju gradu Austrougarske carevine. Sa već dobrim i praktičnim znanjem, Jan se vraća u Prag i zapošljava kod najslavnijih praških puškara toga doba – Lebeda i Macha. Uvidevši svoje kvalitete, sa samo 17 godina, 1856. počinje samostalni puškarski posao. Bilo je potrebno desetak godina da talentovani Jan ubedi lovce u kvalitet svog rada i svojih pušaka, a sigurno je bilo i mnogo pokušaja konkurencije da prikažu kako jedan mladić ne može da pravi oružje. Međutim, dela govore najviše – već 1866, puška dvadesetsedmogodišnjeg Jana, na izložbi oružja u Beču dobija prvu nagradu. Slede nagrade i priznanja na međunarodnim izložbama u Moskvi (1873), ponovo u Beču (1878), Parizu (1879), Pragu (1882), Trstu i Barseloni (1888). U čast stogodišnjice krunisanja kralja Bohemije Leopolda II 1891. Jan Nowotny dobija u Pragu specijalno priznanje i vrednu nagradu. To je vreme svetskog i evropskog industrijskog procvata. Oružje za lov se iz temelja menja, kako po čvrstini konstrukcije, tako i po konceptu. Janu posao cveta, tako da pored Praga, otvara prodavnicu i u Karlsbadu, najugledniji ljudi Evrope naručuju njegove puške. Tako je zabeleženo da su njima lovili vladari Austrougarske, Rusije, Holandije, Italije, ali i što je za našu istoriju značajno, vladar Crne Gore Kralj Nikola i vladar Srbije Kralj Milan Obrenović. Jan Nowotny je imao više prijavljenih i zaštićenih patenata na lovačkom oružju. Praške novine su 1893. objavile vest da je slavni puškar Jan Nowotny preminuo od „duge, bolne, delikatne bolesti“. Janov sin Anton (1871-1938) nastavlja očev posao, tako da su se sve do 1928. proizvodile kvalitetne i skupe sačmarice sa natpisom Jan Nowotny – Prague. Čitava plejada čeških puškara koji su kasnije bili okosnica čeških fabrika oružja („Zbrojovke“ iz Praga, Brna, Strakonica i Uherskog Broda, kao puškari ali i konstruktori oružja, potekla je od šegrta i kalfi koji su radili i učili kod Jana i Antona Novotnija.

Jednostavnije i jače rešenje
Zahvaljujući čačanskim puškarima Petru Žuniću i njegovom dedi Hubertu Ručigaju, u rukama držimo jednu takvu sačmaricu kalibra 12/65. Reč je o pušci horizontalnih cevi skrivenog udarnog mehanizma (hamerless), koja koristi unutrašnji mehanizam vatri Anson-Deeley. Gravirane bočne metalne pločice su ovde samo ukrasni (estetski) detalji i ne smeju se tumačiti kao H&H pločice. Dužina cevi je 742 mm, što daje ukupnu dužinu od 1.175 mm i masu 3,1 kg. Cevi su spojene skupim demi blok postupkom, gde ne postoji monoblok u zoni ključeva i ležišta metka, koji povezuje cevi. Ovde se cevi povezuju svaka zasebno urađenim delom lastinog repa i zatim lotovanjem nišanske šine i donjeg pruta (lenjira). Zaseban deo su donja dva Purdey ključa širine 8,5 mm u čije kanale ulazi horizontalna pokretna ploča. U gornjem delu između cevi, nalazi se treći ključ širok 5,7 mm, koji čini bravljenje tzv. Purdey-Scott konstrukcijom. Treći, Scott ključ se ne osigurava pokretnim klizačem napred-nazad, već ga blokira rotirajući graničnik, direktno povezan sa Westley-Richards polugom za prelamanje cevi. Ovo je Nowotny fantastično odradio, jer je znatno uprostio konstrukciju, uz manje rezanja i slabljenja baskule. Jednostavnije, a jače rešenje.
Na nišanskoj konkavnoj (udubljenoj) šini, koja se od ležišta metka sa 11 mm sužava na 5 mm, čineći tako udubljenu svedenu šinu, nalazi se ugraviran raskošni grb radionice „Jan Nowotny“, ali i broj 1. Ovo govori da držimo samo prvu ili jednu od dvaju izrađenih pušaka bliznakinja. Jer, bogati naručioci su onda, a i danas, od majstora naručivali dve istovetne puške, koje je u lovu, lovcu naizmenično dodavao lovački pomoćnik. Bilo bi interesantno saznati gde se nalazi druga (broj 2) bliznakinja. Dvocevka Nowotny nosi broj 14367 i na cevima i baskuli ima mnogo žigova za tormentaciju i kontrolu. Baskula puške je kovana, čelična, termički tako obrađena da je nemoguće obraditi je turpijom. Prekrivena je visokom, reljefnom, cvetnom gravurom. Pored tri Purdey-Scott ključa, ova puška ima i seiten blenden – bočne blende (bočna krila). To je naziv za ojačanja na bokovima baskule, koja poput krila ograničavaju cevi od aksijalnog pomeranja. Bočne blende su skup i koristan dodatak čvrstini puške, nekada su često korišćene, ali ih današnji konstruktori dvocevki izbegavaju zbog složenosti izrade i potrebe za ručnim radom. Cevi rotiraju oko izmenljive osovine debele 9,2 mm, koja je levim krajem navojnom vezom spojena sa baskulom. Čudo je bio Jan Nowotny, kada je još tada predvideo izmenljivost ove osovine. Na vratu kundaka je komanda kočnice sa zlatnim slovima označenom ukočenom pozicijom „safe“. Merili smo silu okidanja elektronskim meračem koji poseduje radionica i na prednjem obaraču izmerili 1,64 daN, a na zadnjem 2,07 daN. Upravo razlika koju puškarska nauka tačno definiše, zahtevajući zbog sigurnosti veću silu na zadnjem obaraču.

Izuzetan balans
Potkundak je za pušku vezan dugom Purdey vezom sa prednjim gurajućim Purdey push rod dugmetom. Još jedan dokaz primene skupljeg i za izradu težeg, ali sigurnijeg rešenja. Kundak puške je orahov, vitkog engleskog tipa i veoma veliki raspon od prednjeg obarača do dna kundaka (380 mm) govori da je puška rađena po meri natprosečno visokog čoveka. Kundak se završava nareckanim dnom i nema potkov – kao ni kod jedne skupe puške. Balans puške je izuzetan. Fina šina vodi cevi lako ka cilju. Kada se cevi preklope čuje se zvuk iz baskule, kao da otključavate staru bankarsku kasu. Selektivne ejektore su Petar i Hubert doveli u besprekornu funkciju. Zamislite, puška iz prvih decenija 20. veka sa slelektivnim ejektorima. Pored ejektora, tokom ovog remonta, na pušci su hladno tamno mat brunirane cevi – dug, ali izuzetno postojan postupak. Otklonjen je zazor između cevi i baskule, ubačeno je nekoliko vijaka čije su glave gravirane, baš kao i kod originalnih. Hubert, najveći majstor za lisnate opruge u Srbiji, napravio je oprugu ejektora. Detaljno je pregledan, očišćen i doteran mehanizam vatri. Baskula je samo fino ručno ispolirana uz vraćanje originalne metalne boje. Kundak je osvežen specijalnim voskom i uljem za kundake, uz zadržavanje originalnog sitnog čekiranja. Pri sklapanju, Petar je vodio računa da prorez svih vijaka ne pušci bude u istoj liniji, prateći osu cevi. Zaista pedantno odrađeno. Jednom rečju: vrednoj, skoro stotinu godina staroj lovačkoj pušci, vrhunskim stručnim radom Petra Žunića i Huberta Ručigaja udahnut je novi život. Uz korišćenje adekvatne municije 12/67,5 standardnih pritisaka, ova puška će još dugo u lovištima izazivati duboke uzdahe svih prisutnih lovaca.
Uz želju da se ostvare svi planovi oko nabavke novih najsavremenijih mašina i da bude još uspešnija, planirana nova poseta ferlaškoj puškarskoj zadruzi u Austriji, opraštamo se od puškarske legende Huberta Ručigaja i njegovog unuka, naslednika Petra Žunića. Negovanje tradicije uz puno rada i stalnog usavršavanja, siguran su put ka uspehu. Hvala ovoj čačanskoj puškarskoj porodici, na susretu sa puškom Jan Nowoty, ali i na mnogo pozitivne energije koju smo osećali, danima posle druženja sa njima.

Pištolji majstora Huberta
Skromnost Huberta Ručigaja ogleda se i u činjenici da je tek na nagovor unuka Petra, odlučio da nam pokaže interesantan pištolj koji je sam konstruisao i izradio. Decenijama popravljajući razne pištolje, majstor Hubert je projektovao i uradio sopstveni multikalibarski pištolj zabravljenog zatvarača. Pištolj izmenom cevi, okvira, opruge i čela zatvarača može da koristi različitu municiju kalibara: .22 WMR, 6,35 mm, 7,65 mm, 9×17, 9×18, 9×19 i .45 ACP (11,43 mm). Bravljenje zatvarača se obavlja preko bočnih valjaka, izuzetno je robusno i sigurno. Ceo pištolj je od čelika, cev je duga 115 mm, ukupna masa je 1.000 g i prima jednorede okvire. Povratna opruga se nalazi oko cevi, tako da pištolj ima relativno nisku siluetu, odličnu ergonomiju i raspored mase. Na njemu ima još da se radi i to je još jedan od planova za budućnost naših domaćina. U vremenu polimerskih pištolja bez „duše“, ovaj čelični multikalibarski pištolj je pravo osveženje.