„Gerilac“ iz Singapura
Singapurski laki mitraljez, modernog koncepta, pregledali smo i testirali na poligonu SAJ u Batajnici. Pokazao se kao izuzetno efikasno i ozbiljno oružje, popularno kod gerilskih pokreta širom sveta
Povremeno, u magacine MUP Srbije, prikupi se veća količina najšarolikijeg vatrenog oružja, zaplenjenog i oduzetog po raznim osnovima, na teritoriji cele Republike. Po prikupljanju u centralni magacin, vrši se pregled, procena i razvrstavanje ovog oružja. Najveći deo, uglavnom ono bezvredno, oštećeno ili istrošeno, posle toga se uništava. Upravo među primercima određenim za uništenje, nedavno je sasvim slučajno pronađen i jedan laki mitraljez Ultimax 100, singapurske proizvodnje, koji je zbog banalnog kvara odbačen i u magacinu zaboravljen. Ovo oružje, prilično retko u našoj zemlji, radi ispitivanja je preuzelo Odeljenje za konstrukciju i ispitivanje vatrenog oružja i municije SAJ MUP Srbije, sa konstruktorom Ivanom Živkovim na čelu. Oružje je u rekordnom roku uspešno prerađeno i potpuno restaurisano, što nam je pružilo priliku da učestvujemo u zanimljivom testu, organizovanom na poligonu SAJ u Batajnici.
Spretan i upotrebljiv
Laki mitraljezi Ultimax 100, u kalibru 5,56×45 NATO zaista zaslužuju pažnju. Pre svega, kao vrhunska i izuzetno upotrebljiva, precizna i moćna oružja, spakovana u kompaktnu i spretnu, lako manipulativnu celinu, koji se u operativnoj upotrebi nalaze već 30 godina, a čiji koncept, zahvaljujući drugačijoj vojnoj doktrini, kod nas do sada nije bio prisutan.
Ultimax 100 je moderno konceptovano oružje od profilisanih čeličnih limova, koje radi na principu pozajmice gasova. Ciklus rada ovog oružja počinje sa zatvaračem u zadnjem položaju (otvorenim zatvaračem), tako što zatvarač po povlačenju obarača, skuplja metak iz okvira ili doboša, uvodi ga u cev i zabravljuje rotacionom glavom sa sedam bradavica, posle čega udarna igla, ubrzana inercijom, obavi opaljenje.
Kroz sistem gasne pozajmice, deo gasova iz cevi pokreće klip, koji kretanjem unazad daje impuls zatvaraču, a ovaj zatim putuje unazad, odbravljujući cev i izbacujući ispaljenu čauru. Pri svom aksijalnom kretanju unazad, zatvarač (potpuno obavijen povratnom oprugom), do kraja puta ne nailazi ni na kakvu prepreku ili na amortizer, što oružju daje izuzetno blag trzaj, odnosno impuls. Pritom, oružje ima i prilično malu kadencu od samo 400-600 metaka u minuti, što omogućava laku kontrolu i sprečava rasipanje municije. Ovakva kadenca učinila je nepotrebnim uvođenje selektora paljbe, pa oružje dejstvuje samo automatskim režimom rada. Ultimax 100 se hrani iz sintetičkog doboša kapaciteta 100 metaka, po čemu je i dobio naziv (raniji modeli su koristili i doboše kapaciteta 60 metaka). Na njemu mogu da se koriste i standardni kutijasti okviri od 20 ili 30 metaka, sa puške M-16 (po standardu STANAG 4179).
Boris VOJVODIĆ
