Godine ponosa i slave

Kroz SAJ od njenog osnivanja 1978, prošlo oko 600 pripadnika. Uvek u prvim redovima u borbi protiv terorizma i kriminala. Proslava uz prisustvo velikog broja zvanica državnog vrha, obeležena 20. septembra u Centru za obuku nadomak Batajnice

Razgovori o specijalcima oduvek su izazivale uzbuđenje i veliku pažnju. Toliko su ostavljale snažan utisak, da su posmatrači na mnogim pokaznim vežbama kojima se obeležavaju važne godišnjice, ostajali bez reči oduševljeni onim što su videli – munjevito brze akcije oslobađanja talaca, okršaji sa teroristima, kriminalcima…

Priča duga tri decenije
Ovo je priča o Specijalnoj antiterorističkoj jedinici MUP Srbije, nastaloj pre tačno tri decenije i njenim pripadnicima, koji su na svojoj proslavi uradili baš ono to smo naveli u gore navedenim redovima. Rođendansko slavlje i predstavljanje jedinice u bazi nadomak Batajnice, bilo je osmišljeno i izvedeno profesionalno, bez i jedne primedbe. Ipak, prvo idemo u 1978. godinu kada je formiran SAJ
Tadašnja procena bezbednosti u SFRJ, bila je da se usled sve većeg jačanja terorizma na prostoru Evrope, formira jedan tim koji bi bio u stanju da odgovori na ovu pojavu. U maju 1978, osnovan je Bataljon za specijalna dejstva u okviru Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove ”“ SSUP, a na njegovom čelu nalazio se Franc Kosi. Sedam meseci nakon formiranja savezne Jedinice za specijalna dejstva, odlučeno je da se i na republičkim i pokrajinskim nivoima formiraju jedinice sa istom namenom. Tako je 18. decembra 1978, nastala Jedinica milicije za specijalna dejstva RSUP SR Srbije. Iste godine kada je oformljena naša jedinica, rodile su se i druge evropske elitne jedinice: austrijske “Kobre”, italijanski NOCS i GIS, španski GEO…
Prvi komandant Jedinice milicije za specijalna dejstva RSUP SR Srbije bio je Miloš Bujenović. Stanica milicije na Novom Beogradu te 1978, bila je zapravo prva baza tadašnjih specijalaca. Tek pet godina kasnije Jedinica se seli na Aerodrom “Beograd” u Surčinu, a od 1992, njeno mesto na kome je i danas je Centar za obuku “13. maj” u Batajnici.
– Trideset godina je doba nasleđa, nastavak tradicije koja je počela davne 1978 ”“ ističe Spasoje Vulević, komandant SAJ. To je vreme na koje smo ponosni. Posebno bih naglasio uspehe, razvoj i poznavanje vrednosti života. Od osnivanja, kroz jedinicu je prošlo oko 600 pripadnika, koji su zalaganjem i požrtvovanjem pisali istoriju ove jedinstvene i elitne jedinice srpske policije.
“Ko sme taj može, ko ne zna za strah ide dalje”
Ovaj moto pratio je SAJ od samog nastanka i bio zapravo okosnica njegovog snažnog duha.
– Taj slogan je kao dobar duh stalno lebdeo iznad nas ”“ nastavlja Vulević. – Zato imamo tu čast i privilegiju da slavimo ovakav važan i dug jubilej. Na meni kao komandantu SAJ, je velika obaveza da i u narednom periodu vodim jedinicu kroz sva iskušenja i zadatke koji se stavljaju ispred nas. Mi smo bili i ostali čuvari Ustava, zakona i bezbednosti svih građana Republike Srbije.
Filmske akcije

U tridesetogodišnjem životu Specijalne antiterorističke jedinice odigralo se bezbroj akcija. Po nekim kako su bile profesionalno izvedene, mogla bi da se napiše stručna literatura.
– Bilo je na stotine intervencija. Naša namena i jeste da delujemo u slučajevima otmice aviona, autobusa, vozova, plovnih objekata i oslobađanje talaca. Potom kidnapovanje i držanje talaca. Hapšenje opsanih i naoružanih terorista ili kriminalaca. Naravno tu je i suzbijanje pobuna u kazneno-popravnim ustanovama ”“ naglašava prvi čovek SAJ.
Navešćemo samo neke, one koje su najviše skrenule pažnju javnosti.
– Za nas su najuspešnije one u kojima kriminalce lišimo slobode, uz najmanje ugrožavanje bezbednosti građana ”“ govori nam jedan od pripadnika najelitnijeg dela SAJ, čuvenog A tima. – One koje bi izdvojio kao najopasnije su: akcija “Sablja” i hapšenje članova “Zemunskog klana” i odbeglog Aleksandra Simovića, koga smo pronašli u novobeogradskom Bloku 19a. Ništa manje nije bilo rizično i hvatanje serijskog ubice iz Jabukovca Nikole Radosavljevića, kao i rešavanje visoko rizične situacije u naselju Batajnica, kada je Goran Alfirević, ubio svog dedu, a potom i sebi oduzeo život. Tu je još nekoliko akcija hapšenja opasnih i naoružanih kriminalaca, koje smo odradili bez greške. U našem poslu inače ima pravilo, a ono glasi: bez prava na grešku!

Elita među elitom
Vratimo se proslavi koja je obeležena 20. septembra tačno u podne u bazi SAJ, nadomak Batajnice. Za razliku od predhodnih godina, ovom rođendanskom slavlju prisustvovali su najviši državni funkcioneri, predstavnici ambasada kao i brojne ličnosti kulturnog i javnog života.
Svečanu smotru pripadnika SAJ obavio je ministar unutrašnjih poslova i podpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i direktor policije Milorad Veljović. Koji sekund po intoniranju himne Bože pravde, bazu nadleću dva policijska heikoptera. Scenario pokazne vežbe je eliminisanje terorističke grupe koja je zaposela zgradu sa taocima. Sve deluje veoma verno. Maskirani teroristi pucaju s prozora i krova zgrade. U dvorište ulazi oklopni transporter sa timom koji će ući na vrata. Ostatak i udarna igla upadnog tima, spustiće se iz helikoptera. U drugoj letelici je snajperski tim za podršku, koji se postavlja na susednoj zgradi. Užad je spremna. Kreće akcija. Sve odlično štima. Odmah se vidi da je uloženo mnogo truda i potrošeno na desetine sati treniranja da bi bili kao jedan. I stvarno su bili kao sjajno uigrana ekipa. Pucnji, nekoliko prasaka šok bombi, dimna zavesa i opšti desant na zgradu. “Teroristi” su savladani. Izvode ih sa vezanim rukama u istoj onoj uhodanoj brzini i rutini.
Dok se sve ovo odigravalo u vazduhu i na zemlji, prvi redovi visokih zvanica bio je imperisioniran izvedenom akcijom. Međutim, iznenađenja tek predstoje.

Neustrašivi belgijski ovčar
Komandant SAJ, predložio je gostima da se krene u obilazak Centra za obuku. Na poligonu za dresuru službenih pasa, belgijski ovčar malino deluje zastrašujuće. Nije se trznuo na nekoliko pucnja iz automatske puške, a već je u punom naletu zgrabio markera u zaštitnom kombinezonu. Na redu su vežbe iz alpinistike i veranja na steni. I od ove vežbe mnoge hvata vrtoglavica. Za kratko vreme mnogo uzbuđenja, ali nije kraj. Selimo se na strelište. Momci iz snajperskog tima još jednom oduševljavaju prisutne, svojom milimetarskom preciznošću. Sve se završava skokom padobranca koji nosi veliku zastavu na kojoj piše “30 godina”.

Rođendanske čestitke
Da ne bude rođendan bez torte, potrudile su se vredne kuvarice iz restorana u kome se specijalci svakodnevno hrane. Poslastica teška nekoliko kilograma, ukrašena amblemom jedinice odlično je došla posle gledanja svih onih skokova, bacanja, pucanja i raznih vratolimija. Pitamo se kako li je tek specijalcima…
– Nema jake Srbije, bez jake vojske i policije. Naravno tu je i najvažnije poverenje građana u ove dve institucije ”“ prokomentarisao je ministar Ivica Dačić. – Pozivam građane da veruju u njih, a Specijalnoj antiteroristčkoj jedinici želim da ima što manje posla u godinama koje predstoje.

Ivan ŽALAC