Romantika na strelištu

Piše: Milan MILANOVIĆ

Koristeći dva ranija službena pištolja švajcarske vojske, isprobali smo savremene performanse PPU municije, koja je dugo bila pravi raritet i ima istorijsko-romantičnu vrednost

Piše: Milan MILANOVIĆ
Kao i druge specijalizovane revije, predstavljamo novitete u svetu oružarstva, pratimo trendove i razvoj ove oblasti. Jasno je da se celokupna industrija kreće u pravcu što šire primene jeftinijih kompozitnih materijala i upotrebe informatičkih dostignuća, što iziskuje niže cene konačnih proizvoda i veću prodaju.
Ipak, ovo specifično tržište i te kako zna da ceni i dragulje u svetu vatrenog oružja, modele koji su izrađeni u potpunosti od visokokvalitetnog čelika i uz mnogo radnih časova preciznog uklapanja delova. Zato su i dalje traženi stari, dobri pištolji konstrukciono osmišljeni pre revolucionarnog pronalaska Gastona Gloka. Uporedo sa tražnjom pištolja koji su ostavili dubok trag tokom 20. veka, na razvijenim tržištima vlada interesovanje i za municiju koja je davno izbačena iz službene upotrebe, a oko koje su i kreirane te „violine“ oružarstva.

Traženi veterani
Domaća fabrika „Prvi partizan“ iz Užica u proizvodnoj paleti ima respektabilan izbor sportske i streljačke municije, a na zahtevna tržišta Severne Amerike i Zapadne Evrope plasira i retke kalibre, izuzetno tražene među zaljubljenicima na tim područjima. Jedan od metaka koji je u našim uslovima pravi raritet je i 110 godina stari nemački 7,65×21 Para, a nedavno smo bili u prilici da performanse ovog veterana isprobamo u dva izuzetna pištolja, koji su bili službena oružja švajcarske vojske i službi bezbednosti: Luger Parabellum Model 1900 (u Švajcarskoj korišćen pod nazivom Model 06/29) i SIG P210 (vojna oznaka Model 47/8).
Metak 7,65×21 Para, poznat i kao 7,65 mm Luger ili .30 Luger nastao je adaptacijom metka 7,65×25 koji je konstruktor Hugo Borchardt primenio u svom pištolju Model 1893. Iz tog metka nastali su 7,63×25 Mauser (za legendarni pištolj Mauser C96) i 7,65×21 Para, koji je talentovani Georg Luger iz firme „DWM“ upotrebio pri „razradi“ i usavršavanju Borhartovog koncepta, stvarajući neprolazni Parabellum. Novostvoreni pištolj i metak su bili u toj meri revolucionarni u vreme nastanka (patent iz 1900), da su svi koji su došli u kontakt sa ovim sistemom, oboreni s nogu… Na primer, u SAD se te godine prešlo na korišćenje bezdimnog baruta za službeni SA Army/Peacemaker – revolver!
Prvi koji su usvojili novu municiju i pištolj Parabellum Model 1900 bili su Švajcarci, kod kojih se ovo oružje i kalibar zadržao sve do osamdesetih godina prošlog veka. U Nemačkoj je vojska ubrzo zatražila teže zrno većeg nominalnog kalibra, pa je širenjem vrata i skraćivanjem čaure, nastao još uvek preovlađujući pištoljski metak 9×19 Para, koji je svetsku slavu stekao upotrebom u kasnijem Lugerovom modelu pištolja Parabellum Model 08. Municija 7,65×21 Para je sem Švajcarske, bila službeni kalibar u Bugarskoj i Portugalu, a velika količina komercijalnih Parabeluma u tom kalibru je prodata širom sveta, najviše u SAD. U Americi je i najveća potražnja za tom municijom, pa je PPU napravio odličan potez osvojivši proizvodnju ovog metka sa zrnom mase 6 g i polaznom brzinom oko 370 m/s. Želeći da ovu municiju koja je kod nas retka, isprobamo na što adekvatniji način, testirali smo je koristeći originalni švajcarski Parabelum Model 1900, sa cevi dužine 120 mm i rafinirani SIG P210, pištolj koji ga je u zemlji banaka i časovnika, zamenio u vojnoj upotrebi.

Filigranska izrada
SIG P210 je prava ikona među ljubiteljima precizne paljbe, simbol preciznosti i filigranske izrade svih delova. Nikada jedno službeno oružje nije rađeno tako skupim i savršenim postupkom, što je rezultiralo međusobnom izmenljivošću delova pištolja, ovog modela. Iako je poznatiji i korišćeniji u kalibru 9×19 Para, SIG P210 je proizvođen sa cevima i povratnim oprugama za oba kalibra, koji su proslavili i Lugerove pištolje. Na raspolaganju nam je bio pištolj starije produkcije sa koricama od drveta, ali besprekorno očuvan, kao i Parabellum 1900 koji smo koristili na testu.
Pri prvom kontaktu sa municijom 7,65×21 Para, stiče se pogrešan utisak da je u pitanju relativno anemičan metak, slabijeg potencijala od svima familijarnog 9×19. Međutim, već pri ispaljivanju prvih hitaca municije PPU sa FMJ zrnima mase 93 grs shvatili smo da je u pitanju zabluda. Ovo je prilično „vruć“ metak, sa polaznim brzinama i do 400 m/s ako se ispaljuje iz opitne cevi dužine 150 mm. Zbog izvanredne ergonomije i balansa oba pištolja i činjenice da su izrađeni od čelika i solidne mase, trzaj je kontrolisan, ali snažniji nego pri opaljenju metaka koji ne traže zabravljivanje cevi u zatvarač, kao 7,65×17 ili 9×17 Browning. Takođe, odblesak na ustima cevi i karakteristični prodoran zvuk su „na pola puta“ između 9 mm Para i 7,62×25 TT.
Pogoci koje smo ostvarili stojećim stavom u opitnom tunelu, pri uslovima loše vidljivosti i sa razdaljine od 15 m do mete – ulivaju samopouzdanje. Kako su i Parabellum 1900 i SIG P210, oružja konceptovana da ih sa uspehom koriste i sportski strelci i pored nešto sitnijih nišana od sada uobičajenih kombat stila, verziran strelac može sa velikom tačnošću da plasira pogotke. Malo je serijski proizvođenih pištolja koji mogu da se podiče takvom grupom pogodaka, a karakteristična flašasta čaura i preciznost izrade oba modela su rezultirala gađanjem bez ijednog zastoja. Naglašavamo da su oba pištolja na našem testu, stekla svetsku slavu upotrebom u popularnijem kalibru 9×19 i da u tom sistemu oružje-metak, funkcionišu besprekorno i ostvaruju briljantne pogotke. Ova retka i karakteristična municija bila nam je posebno interesantna i zbog činjenice da pored 7,62×25 TT – nijedan pištoljski metak sa suženim vratom čaure nije imao višedecenijski službeni staž, sem 7,65×21 Para (to važi i za 7,63 Mauser i .357 SIG).

Meraklijsko gađanje
U savršeno očuvanim pištoljima koje smo imali na raspolaganju, gađanje je bilo „meraklijsko“ – meko i odmereno okidanje jednostruke akcije, linijski okvir, idealan nagib rukohvata i perfektan rad mehanizma, još jednom su nas uverili kakvi briljantni primerci oružja su nastajali u prvoj polovini prošlog veka. Kada bismo morali da se opredelimo za favorita, konvencionalni sistem SIG P210 je u izvesnoj prednosti, jer je reč o pištolju koji je nastao kasnije i uz primenu ranijih iskustava. Iako je pravi „švajcarac“ i oružje za metak 7,65×21 Para, Parabellum 1900 koji smo koristili, sa nešto dužom cevi i automatskom kočnicom na zadnjoj strani rukohvata – kod kasnijih, usavršenih modela, ona je odbačena. U našoj zemlji mogu da se pronađu pištolji Parabellum u kalibru 7,65×21 Para, čak i u perfektnom stanju, iako prethodnih godina nije bilo municije. U Evropi je ovaj metak proizvodio italijanski „Fiocci“, a u SAD „Winchester“. Nažalost, mnogi pištolji su zbog nedostupnosti municije, izmenom cevi konvertovani na metak 9×19 Para, a oni u intaktnom stanju su vredni kolekcionarski primerci. SIG P210 je i dalje favorit brojnih vrhunskih strelaca koji preferiraju preciznu paljbu bez jurnjave za sekundama i oborenim poperima, a cena mu je oduvek bila astronomska.
Ovo nisu oružja za službenu upotrebu, samoodbranu i takmičenja, sem onih revijalnog karaktera, kada se okupljaju zaljubljenici i kolekcionari. Ni metak koji smo oprobali i predstavili nema drugu vrednost sem istorijsko – romantične, ali je bio pravi užitak imati na raspolaganju veću količinu skoro zaboravljene municije i dva primerka oružja umetničke vrednosti.
Long range na Zlatiboru
Streljački klub „Prvi partizan“ 15. maja na Zlatiboru organizuje takmičenje u dalekometnom streljaštvu, a svi zainteresovani više informacija mogu da pronađu na internet sajtu preduzeća „Prvi partizan“ Užice (www.prvipartizan.com).