Tragači na duge staze
Centar u kome se odgajaju i dresiraju službeni psi oformljen još 1957, najveći je u regionu. Razne vrste pasa osposobljavaju se za otkrivanje droge, minsko-eksplozivnih naprava, traganje odbeglih lica i spašavanje ljudi na nepristupačnim terenima
Na ovom mestu, decenijama unazad, odgajivano je na stotine službenih pasa. U niškoj kasarni “Knjaz Mihailo”, nekada poznatoj kao “Pantalej”, nalazi se četa za obuku sanitetske i veterinarske službe, odnosno Cetar za obuku logistike. Formirana je 2007, sjedinjavanjem 40. Veterinarskog nastavnog centra iz Niša i 512. novosadskog Sanitetskog nastavnog centra.
Istorijat ovog mesta je mnogo duži. Davne 1957, ovde je oformljen prvi Centar za obuku službenih pasa, tadašnje Jugoslovenske narodne armije.
– Ovo je do danas ostao najveći Centar za obuku pasa u regionu – naglašava komandir sanitetsko-veterinarske čete potpukovnik Slobodan Andrejić. – U našoj četi konstantno se obavlja uzgoj, selekcija i kompletno zbrinjavanje službenih pasa. Tu je i obuka vodiča i dresura pasa različitih specijalnosti za potrebe Vojske Srbije.
Vojnik i pas – tandem
U Nišu se, pored obuke vojnika i profesionalnih pripadnika VS i dresure pasa za različite specijalnosti, vrši uzgoj štenadi, preddresura, kompletno veterinarsko zbrinjavanje i ishrana.
– Osnovni vidovi obuke sastoje se u nekoliko kategorija. Prva je osposobljavanje pasa za čuvarsku službu, odnosno za obezbeđenje vojnih objekata u određenom prostoru ili na sajli. Pod stručnom specijalnošću postoji nekoliko kategorija: za otkrivanje minsko – eksplozivnih sredstava, za traganje nestalih i odbeglih lica, otkrivanje opojnih droga i za spašavnje ljudi na nepristupačnim terenima – nastavlja Andrejić.
Da bi se pas osposobio za poslove otkrivanja droge i minsko – eksplozivnih sredstava, mora da bude star najmanje godinu dana. Obuku je najbolje započeti kad je pas star između 12 i 24 meseca. Mlađi psi, kako nam objašnjava potpukovnik Andrejić, nisu dovoljno zreli za pritisak i sve ono šta ih čeka, tokom obuke. U obuku se uključuju samo oni psi za koje se pouzdano utvrdi da će je završiti.
– S obzirom da mi i uzgajamo pse, testiranje se obavlja sa dva i šest meseci. Zapravo pre ulaska u proces obuke. Sama obuka traje oko devet meseci. Obuku zajedno prolaze i pas i vojnik koji je zadužen za njega. Radi se svaki dan, a vremenski period obuke zavisi od specijalnosti za koju se pripremaju. Tako, na primer, obuka za otkrivanje eksploziva traje sedam, za čuvarskog psa četiri, a za zaštitno – tragačkog šest meseci. Vodič i pas posle sprovedene obuke, moraju da postanu tim. Moraju da se razumeju i tek tada se može reći da je obuka bila uspešna. Za otkrivanje droge i eksploziva, najbolji su labradori. Nemački ovčari i šarplaninci su odlični čuvari, dok su belgijski ovčari Malino sjajni za napad i savlađivanje terorista. Jedno vreme pokušavali smo da u našu obuku uvrstimo i rotvajlere, međutim ispostavilo se da su preterano agresivni i da se ne uklapaju u naše sisteme. Isto se dogodilo i sa velikim japanskim psom, koga smo dobili na poklon od japanske vlade. Jednostavno, nisu nam odgovarali. Interesanto je da, recimo, ženke nisu dobre za zaštitu i traganje, ali su zato izvrsne za otkrivanje droge i eksploziva – otkriva Slobodan Andrejić.
Markiranje droge
Po rečima Andrejića, najbitnija je procena instruktora, kojeg psa dati kojem vodiču.
– Prvi mesec dana pas i vodič se privikavaju jedan na drugog. Vodič mora da zna sve o bolestima i zdravstvenoj zaštiti, transportu psa i uslovima smeštaja. Kod nas se radi poseban program obuke u kojem nema izdavanja naredbi glasom, već isključivo pokretima rukom. Tu su i neke novine u otkrivanju droge, a odnose se na to da pas, kada otkrije opijate, ne grebe i ne grize paket, već ga markira ležanjem ili sedenjem.
Nema nove krvi
Kapetan Bratislav Dubičanin, jedan je od komandira Centra. Kao diplomiranom veterinaru zadatak mu je da brine o svakom detalju.
– Imamo ogroman broj pasa raznih rasa. O njima se ovde danonoćno brine. Odnedavno se koristi isključivo pakovana hrana koju dobijamo. Centru, kako mi veterinari volimo da kažemo, treba “nove krvi”. Dobro je poznato da prilikom parenja, mora da se vodi računa o rodovniku, odnosno da do petog kolena mužjak i ženka nisu u rodbinskoj vezi. To je nešto što moramo pod hitno da rešavamo. Mislim da bi saradnja sa policijskim odgajivačnicama, bila pravo rešenje – apeluje kapetan Dubičanin.
Tragaju i do 18 sati
Zastavnik prve klase Nenad Mikšić najstariji je instruktor u niškom Centru. Kaže da pse poznaje u dušu i da jedino njima u životu veruje.
– Oni vas nikada neće izdati i izneveriti – započinje Mikšić. – Ovde sam više od dve decenije. Izdresirao sam na stotine pasa i osposobio isto toliko vodiča. Najteže mi padaju rastanci, kada se vojnik sprema da ide kući i ostavlja svog psa drugom. To su dirljive scene od kojih mi uvek krenu suze. Naši psi koje mi izdresiramo mogu da prate trag i do fantastičnih 18 sati. Nedavno su nam dolazile kolege iz Danske i nisu mogli da se načude ovom, mogu slobodno da kažem – rekordu. Evropski limit je nekih tri sata. Uporedite to sa nama, pa će vam sve biti jasno – zaključuje Nenad Mikšić.
Sve je počelo od Dika
Ljubazni domaćini pozivaju nas da pogledamo spomen sobu. U njoj se nalazi skelet prvog šarplaninca koji je ovde doveden kada se osnovao Centar.
– To vam je bio Dik – pokazuje kapetan Dubičanin, na staklenu kutiju u kojoj se nalazi skelet. – On je prvi šarplaninac, koji je ovde doveden. To je veoma inteligentna rasa psa. Izuzetan je čuvar i vekovima je korišćen kao zaštitnik stada. Na osnovu istorijskih podataka, veruje se da preci šarplanica potiču od molosa, drevnog Tibeta, sa obronaka Himalaja. Odatle su molosi krenuli u beskrajna putovanja, sledeći svoje gospodare. Tako je šarplaninac na Balkan stigao sa vojnim legijama Aeksandra Velikog, gde se i zadržao. Ime je naravno, dobio po istoimenoj planini, gde se vremenom ukrštao sa autohtonim rasama.
Ambulanta za pse
U okviru Centra nalazi se ambulanta i operaciona sala. U njoj se leče i operišu psi od raznih bolesti.
– Psi imaju iste zdravstvene probleme kao i ljudi. Može da dobije infarkt, da oboli od kancera i svih ostalih bolesti – ističe kapetan Dubičanin. – Briga o njihovom zdravlju je veoma bitna. Svaki pas ima svoj zdravstveni karton u koji se upisuje istorija bolesti i evidentira svaki pregled. U operacionoj sali rade se hiruški zahvati, a postoji i stacionar u kome se sprovodi rehabilitacija.
Nova radna mesta
Na kraju potpukovnik Slobodan Andrejić, napominje da je u toku konkurs popune formacijskih mesta za profesionalne vojnike i to za zanimanja: medicinski i veterinarski tehničar, odgajivač pasa i vozač.
– Naši ciljevi su da ova četa preraste u regionalni Centar za obuku sanitetskog kadra i regionalni Centar za uzgoj i obuku službenih pasa. Od formiranja čete uspeli smo da obučimo čak šest generacija vojnika za poslove sanitetskog bolničara i tehničara. Tu su i na desetine drugih specijalističkih kurseva u kojima su pripadnici Vojske Srbije stekli potrebne sertifikate i diplome. Pripadnici čete učestvovali su na nekoliko pokaznih vežbi. Posebno ističem učešće na intervidovskoj vežbi “Sretenje 2008”, gde su nam ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš, čestitali na uspešno izvršenom zadatku – zaključio je potpukovnik Andrejić.
Ivan ŽALAC
Snimio: Nikola FIFIĆ