Obuka pasa

Tragači na duge staze

Centar u kome se odgajaju i dresiraju službeni psi oformljen još 1957, najveći je u regionu. Razne vrste pasa osposobljavaju se za otkrivanje droge, minsko-eksplozivnih naprava, traganje odbeglih lica i spašavanje ljudi na nepristupačnim terenima

Na ovom mestu, decenijama unazad, odgajivano je na stotine službenih pasa. U niškoj kasarni “Knjaz Mihailo”, nekada poznatoj kao “Pantalej”, nalazi se četa za obuku sanitetske i veterinarske službe, odnosno Cetar za obuku logistike. Formirana je 2007, sjedinjavanjem 40. Veterinarskog nastavnog centra iz Niša i 512. novosadskog Sanitetskog nastavnog centra.
Istorijat ovog mesta je mnogo duži. Davne 1957, ovde je oformljen prvi Centar za obuku službenih pasa, tadašnje Jugoslovenske narodne armije.
– Ovo je do danas ostao najveći Centar za obuku pasa u regionu – naglašava komandir sanitetsko-veterinarske čete potpukovnik Slobodan Andrejić. – U našoj četi konstantno se obavlja uzgoj, selekcija i kompletno zbrinjavanje službenih pasa. Tu je i obuka vodiča i dresura pasa različitih specijalnosti za potrebe Vojske Srbije.

Vojnik i pas – tandem
U Nišu se, pored obuke vojnika i profesionalnih pripadnika VS i dresure pasa za različite specijalnosti, vrši uzgoj štenadi, preddresura, kompletno veterinarsko zbrinjavanje i ishrana.
– Osnovni vidovi obuke sastoje se u nekoliko kategorija. Prva je osposobljavanje pasa za čuvarsku službu, odnosno za obezbeđenje vojnih objekata u određenom prostoru ili na sajli. Pod stručnom specijalnošću postoji nekoliko kategorija: za otkrivanje minsko – eksplozivnih sredstava, za traganje nestalih i odbeglih lica, otkrivanje opojnih droga i za spašavnje ljudi na nepristupačnim terenima – nastavlja Andrejić.
Da bi se pas osposobio za poslove otkrivanja droge i minsko – eksplozivnih sredstava, mora da bude star najmanje godinu dana. Obuku je najbolje započeti kad je pas star između 12 i 24 meseca. Mlađi psi, kako nam objašnjava potpukovnik Andrejić, nisu dovoljno zreli za pritisak i sve ono šta ih čeka, tokom obuke. U obuku se uključuju samo oni psi za koje se pouzdano utvrdi da će je završiti.
– S obzirom da mi i uzgajamo pse, testiranje se obavlja sa dva i šest meseci. Zapravo pre ulaska u proces obuke. Sama obuka traje oko devet meseci. Obuku zajedno prolaze i pas i vojnik koji je zadužen za njega. Radi se svaki dan, a vremenski period obuke zavisi od specijalnosti za koju se pripremaju. Tako, na primer, obuka za otkrivanje eksploziva traje sedam, za čuvarskog psa četiri, a za zaštitno – tragačkog šest meseci. Vodič i pas posle sprovedene obuke, moraju da postanu tim. Moraju da se razumeju i tek tada se može reći da je obuka bila uspešna. Za otkrivanje droge i eksploziva, najbolji su labradori. Nemački ovčari i šarplaninci su odlični čuvari, dok su belgijski ovčari Malino sjajni za napad i savlađivanje terorista. Jedno vreme pokušavali smo da u našu obuku uvrstimo i rotvajlere, međutim ispostavilo se da su preterano agresivni i da se ne uklapaju u naše sisteme. Isto se dogodilo i sa velikim japanskim psom, koga smo dobili na poklon od japanske vlade. Jednostavno, nisu nam odgovarali. Interesanto je da, recimo, ženke nisu dobre za zaštitu i traganje, ali su zato izvrsne za otkrivanje droge i eksploziva – otkriva Slobodan Andrejić.

Markiranje droge
Po rečima Andrejića, najbitnija je procena instruktora, kojeg psa dati kojem vodiču.
– Prvi mesec dana pas i vodič se privikavaju jedan na drugog. Vodič mora da zna sve o bolestima i zdravstvenoj zaštiti, transportu psa i uslovima smeštaja. Kod nas se radi poseban program obuke u kojem nema izdavanja naredbi glasom, već isključivo pokretima rukom. Tu su i neke novine u otkrivanju droge, a odnose se na to da pas, kada otkrije opijate, ne grebe i ne grize paket, već ga markira ležanjem ili sedenjem.
Nema nove krvi
Kapetan Bratislav Dubičanin, jedan je od komandira Centra. Kao diplomiranom veterinaru zadatak mu je da brine o svakom detalju.
– Imamo ogroman broj pasa raznih rasa. O njima se ovde danonoćno brine. Odnedavno se koristi isključivo pakovana hrana koju dobijamo. Centru, kako mi veterinari volimo da kažemo, treba “nove krvi”. Dobro je poznato da prilikom parenja, mora da se vodi računa o rodovniku, odnosno da do petog kolena mužjak i ženka nisu u rodbinskoj vezi. To je nešto što moramo pod hitno da rešavamo. Mislim da bi saradnja sa policijskim odgajivačnicama, bila pravo rešenje – apeluje kapetan Dubičanin.

Tragaju i do 18 sati
Zastavnik prve klase Nenad Mikšić najstariji je instruktor u niškom Centru. Kaže da pse poznaje u dušu i da jedino njima u životu veruje.
– Oni vas nikada neće izdati i izneveriti – započinje Mikšić. – Ovde sam više od dve decenije. Izdresirao sam na stotine pasa i osposobio isto toliko vodiča. Najteže mi padaju rastanci, kada se vojnik sprema da ide kući i ostavlja svog psa drugom. To su dirljive scene od kojih mi uvek krenu suze. Naši psi koje mi izdresiramo mogu da prate trag i do fantastičnih 18 sati. Nedavno su nam dolazile kolege iz Danske i nisu mogli da se načude ovom, mogu slobodno da kažem – rekordu. Evropski limit je nekih tri sata. Uporedite to sa nama, pa će vam sve biti jasno – zaključuje Nenad Mikšić.

Sve je počelo od Dika
Ljubazni domaćini pozivaju nas da pogledamo spomen sobu. U njoj se nalazi skelet prvog šarplaninca koji je ovde doveden kada se osnovao Centar.
– To vam je bio Dik – pokazuje kapetan Dubičanin, na staklenu kutiju u kojoj se nalazi skelet. – On je prvi šarplaninac, koji je ovde doveden. To je veoma inteligentna rasa psa. Izuzetan je čuvar i vekovima je korišćen kao zaštitnik stada. Na osnovu istorijskih podataka, veruje se da preci šarplanica potiču od molosa, drevnog Tibeta, sa obronaka Himalaja. Odatle su molosi krenuli u beskrajna putovanja, sledeći svoje gospodare. Tako je šarplaninac na Balkan stigao sa vojnim legijama Aeksandra Velikog, gde se i zadržao. Ime je naravno, dobio po istoimenoj planini, gde se vremenom ukrštao sa autohtonim rasama.

Ambulanta za pse
U okviru Centra nalazi se ambulanta i operaciona sala. U njoj se leče i operišu psi od raznih bolesti.
– Psi imaju iste zdravstvene probleme kao i ljudi. Može da dobije infarkt, da oboli od kancera i svih ostalih bolesti – ističe kapetan Dubičanin. – Briga o njihovom zdravlju je veoma bitna. Svaki pas ima svoj zdravstveni karton u koji se upisuje istorija bolesti i evidentira svaki pregled. U operacionoj sali rade se hiruški zahvati, a postoji i stacionar u kome se sprovodi rehabilitacija.

Nova radna mesta
Na kraju potpukovnik Slobodan Andrejić, napominje da je u toku konkurs popune formacijskih mesta za profesionalne vojnike i to za zanimanja: medicinski i veterinarski tehničar, odgajivač pasa i vozač.
– Naši ciljevi su da ova četa preraste u regionalni Centar za obuku sanitetskog kadra i regionalni Centar za uzgoj i obuku službenih pasa. Od formiranja čete uspeli smo da obučimo čak šest generacija vojnika za poslove sanitetskog bolničara i tehničara. Tu su i na desetine drugih specijalističkih kurseva u kojima su pripadnici Vojske Srbije stekli potrebne sertifikate i diplome. Pripadnici čete učestvovali su na nekoliko pokaznih vežbi. Posebno ističem učešće na intervidovskoj vežbi “Sretenje 2008”, gde su nam ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš, čestitali na uspešno izvršenom zadatku – zaključio je potpukovnik Andrejić.
Ivan ŽALAC
Snimio: Nikola FIFIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Ubojit hibrid

Radi se o modelu punog formata, sa dimenzijama koje odgovaraju Government verziji M-1911 ali sa polimerskim ramom. S оbzirom da reklamni slogan razmetljivo naglašava da "To nije M-1911 vašeg dede", razmotrićemo sličnosti i razlike