Vinčester protiv Mosberga i Maverika

Tekst i snimci: Dušan ĐOKIĆ



Iako pouzdane, dugovečne i upotrebljive i u lovu, ove puške su ipak nezamenljive u borbenim, posebno urbanim uslovima

Tekst i snimci: Dušan ĐOKIĆ

Kada su u pitanju lovačke sačmarice, primetno je da se poslednjih nekoliko godina u našim lovištima pojavio veliki broj poluautomatskih pušaka, pre svega, zahvaljujuči jeftinim, a kvalitetnim modelima ruskih i turskih proizvođača. Takođe, poslednjih pet-šest godina je moguće kupiti po povoljnim cenama i odlične modele, kod nas oduvek cenjenih italijanskih „Beretta“ i „Franchi“. Ipak, osnovna puška svakog iskusnog lovca ostaje dvocevka prelamača – bokerice ili položare koje su, pre svega zbog dva metka u oružju prave lovačke puške. Takođe i zbog utiska (izgleda) i nemogućnosti zloupotrebe pet i više patrona u magacinima polualuatomata, za koje 90% vlasnika u lovu, ne nosi zakonom obavezan ograničavač na dva metka. U senci ovih modela, ostale su tzv. pumparice koje su naglo interesovanje kod nas postigle krajem osamdesetih i do sredine devedesetih godina, iz dva razloga: zbog lakšeg uvoza lovačkog oružja u zemlju i početka proizvodnje prve domaće pumparice – Zastava, sasvim solidne izrade i više lovačkog izgleda, nego većina uvoznih modela. Kako je pumparica zahtevnija za upotrebu, čak i za iskusne lovce, uz to ima i osetniji trzaj i odskok, u odnosu na ostale sačmarice, njeno prisustvo u domaćim lovištima ostala je simbolična.

Sinonimi funkcionalnosti
Zato je od 1992, ova puška kod nas našla pravu i praktičnu primenu u policijskim i interventnim timovima, gde je (pogotovo za urbanu sredinu), nezamenjiva. Prvi modeli korišćeni tokom devedesetih godina, ali i danas, bili su pre svega puške Mossberg i Winchester, dok se u znatno manjem broju pojavljuju i modeli Remington i Franchi. Danas, u službenoj upotrebi, ima i drugih kvalitetnih modela, pre svega vrhunskih Bennel i Fabarm Imperator, ali i drugih. Bez obzira na model i marku proizvođača, to su robustne i dugovečne puške koje nisu sklone kvaru – nezavisno od stepena eksploatacije. Čak i ako dođe do loma nekog dela u mehanizmu – veoma su dostupne za defektaciju, opravku ili zamenu delova. Na većini ovih pušaka, pre svega američke proizvodnje, moguća je zamena delova sa istih modela, a da pritom i dalje besprekorno funkcionišu, što je kod poluautomata zbog osetljivosti mehanizma, skoro nemoguće. Bez obzira na sve nove modele, Mossberg i Winchester su do danas ostali poznati po glatkom i brzom funkcionisanju, robustnosti i pouzdanosti i postali su sinonim za rad ostalih pušaka – pumparica.
Upravo tri ovakva modela, od prvih koji su se pojavili u tadašnjoj SFRJ, imali smo prilike da testiramo na strelištu. U vreme kad su se svi spremali za doček Nove godine, „četa mala, ali odabrana“ uputila se na poznato novosadsko strelište, kraj uvek vetrovitog kanala, da na -10ºC isproba i uporedi ove puške. Kako je po dolasku na strelište naglo počela i sitna, ali gusta vejavica, postigli smo i to da su uslovi testa bili što bliži ratnim!
Ekipu su, sem autora teksta, činili i dva iskusna strelca i lovca: Vukosav Tito – Tile, jedan od osnivača praktičnog streljaštva u našoj zemlji (posebno sačmaricama) i Dušan Jovanov – Ruger, odličan strelac i takmičar, poznat i po tome što je letos pobedio na jednom long rendž takmičenju na 300 m jedini gađajući bez optike, serijskim karabinom CZ M-70, nišaneći iz stojećeg stava. Prvu slavu, stekao je još sredinom osamdesetih godina 20. veka, kada je u gađanju „jedan na jedan“ pobedio sve vlasnike revolvera .44 Magnum (uglavnom S&W M29 i 629), pucajući njihovim oružjem. Uz to, oba strelca bili su među prvim vlasnicima pumparica Winchester Defender 1300, još krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada su pumparice bile retkost i u SFRJ. Treći član ekipe (autor teksta) takođe je iskusan stelac pumparicom, jer je od 1990. do danas izmenjao skoro sve osnovne modele Mossberga, ako se tako može reći, jer ova fabrika proizvodi ogroman broj kombinacija osnovnih modela, počev od dužina cevi, kundaka, spoljnjeg finiša, čokova, nišana… Jedino nam je nedostajala sačmarica Remington 870 – pa da kolekcija „američkih legendi“ bude kompletna. Kako se iz nekog razloga ona mnogo manje uvozila (nije je uopšte bilo u ponudi), prava novost za sve bila je puška Maverick, koja je što bi naši privrednici rekli ćerka firma „Mossberga“, ali koja i pored izmenljivosti delova ima i neke osobine, koje ih čine različitim. Pre svega, potpuno različita kočnica koja ima samo jednu veznu polugu (šinu) nosača potkundaka, koji se pritom manje klima nego kod Mossberga.

Kratka, zgodna i moćna
Prvo smo isprobali Winchester Defender 1300, kao najstariju i najeksploatisaniju od sve tri. Ova puška je korišćena sedam-osam godina na takmičenjima, a 2006. je i pobedila na takmičenju za prvenstvo Evrope u Grčkoj – kao pozajmljena drugom strelcu. Sem besprekornog finiša i dodatka na vrhu magacina za metak više, na njoj nema mnogo razlike od serijske. Nišan nije hologramski, ni red-dot, već klasičan prednji i zadnji tri-viz tipa, nisko postavljen sa tri neobično kontrastne tačke u dve boje. Po uzimanju u rame, izvanredna ergonomija i balans doprinose da se cilj hvata u momentu i da nije potrebna korekcija. Originalni nišan je jedina mana serijskog Defendera. Zbog niske, a debele, originalne mesingane mušice, nišanjenje je prilično otežano, a slika pogodaka daje ozbiljne prebačaje na svim daljinama, kojima ne pomaže ni korekcija strelca. To je imalo za posledicu da su vrlo brzo po kupovini ove puške, vlasnici sami menjali prednji nišan po svom ukusu i potrebi. Ukoliko je sve drugo dobro, bolje reći odlično, onda je zamena nišana „slatka muka“ pravog strelca.
Repetiranje zatvarača je neverovatno brzo i lako, skoro za trećinu brže nego kod drugih pumparica. Ovo zahvaljujući originalnom sistemu koji za razliku od drugih nema klin za bravljenje u nastavak cevi, nego rotirajuće čelo zatvarača koje se bravi direktno u cev sa četiri bradavice. Rad zatvarača je gladak, besprekoran. Noviji modeli Winchestera zadnjih desetak godina imaju naziv Speed Defender. Međutim, na strelištima, poredeći ih sa stranim takmičarima, vlasnik se uverio da ova puška, iako starijeg tipa, ima za nijansu mekši i brži rad. Uz to, potkundak se ne klima kao na mnogim starijim pumparicama, što iskusne lovce uglavnom odbija od ovog tipa puške. I pored intenzivne upotrebe, finiš je i dalje besprekoran sa skoro plavim odsjajem.
Sa tubularnim magacinom za sedam patrona i dodatkom za još jedan, plus patrona u cevi ova neverovatno kratka (dužine 101 cm, cevi 46 cm) i zgodna puška daje vatrenu moć od devet patrona 12/70. Iako je i kod nje sanduk od dur-aluminijske legure, prava vrednost ove puške vidi se tek kod izvađene cevi, koja u odnosu na ostale evropske pumparice deluje kao topovska. Debljina zida cevi od 7,5 mm u delu ležišta patrone, kojim se bravi u sanduk deluje nestvarno, skoro neuništivo (za 50% veća od evropskih). Uzeta u ruku izuzetno masivna cev sama po sebi deluje kao dobro odbrambeno oružje.
Uz zadržanu malu težinu od samo 3,1 kg, ova puška i u budućnosti teško može da se prestigne po spretnosti, brzini, kompaktnosti i pouzdanom radu, bez obzira na nova tehnologije, materijale i agresivan nastup većine evropskih, pre svega italijanskih i turskih proizvođača.

Ekstremna izdržljivost
Mossberg Mariner Stainless. Kako joj ime kaže, ovo je puška proizvedena za ekstremne uslove eksploatacije, računajući i slanu sredinu, koja je najštetnija po svaki metal. U Americi se i reklamira kao pogodna za vlasnike jahti i čamaca, koji nemaju stalnu mogućnost za njeno ordržavanje. Kada se krajem osamdesetih godina 20. veka pojavila u nemačkim katalozima koji su nam bili najdostupniji, delovala je nestvarno lepo i kvalitetno, ali je iz nekog razloga nije bilo u uvozu. Pre svega, zbog odsjaja koji daje u lovu, tim pre što joj je aluminijumski sanduk niklovan, a ne mat hromiran. To je ujedno i jedina mana ove puške, ako se tako može reći. Sve ostalo je besprekorno, a čak i najsitniji elementi – čivije, šrafovi i opruge su otporni na so i vlagu. Radi se o klasičnom modelu 500, sa najkraćom cevi od 46 cm i tubularnim magacinom za pet patrona, tako da na ovu pušku može da se postavi bilo koja druga cev linije 500: od 60 cm slug sa nišanima, 60 cm žlebljena sa šinom za optiku, 71 cm sa šinom i izmenljivim ili fiksnim čokovima i 96 cm sa punim čokom za barski lov. Kod serije 590 sa magacinom, za sedam patrona jedino je moguća cev od 51 cm, sa ili bez nišana koja se takođe pravi u mariner verziji.
Serija 500 je najbrojnija u našoj i okolnim zemljama, od svih pumparica. Brojnija je čak i od „Zastavinog“ modela. Često smo od lovaca mogli čuti žalbe i kritike na ove jeftine, a praktične puške, naročito na najviše uvoženi lovni model Combo-pack, sa dve izmenljive cevi i drvenim kundakom. S obzirom na nenaviknutost lovaca iz našeg podneblja na ovaj tip puške, moguće je da je uz nestručno rukovanje bilo kvarova i oštećenja. Ipak, treba podsetiti da je 1978, ovaj model jedini od pumparica prošao test za novu mornaričku borbenu pušku i da do danas ona nije pretrpela značajnije izmene.
Sa kraćim magacinom i težinom od samo 2,8 kg, ova puška je još bolje izbalansirana od Defendera. Uz sintetički kundak sa solidnim gumenim amortizerom doprinosi da se trzaj u koncentraciji na gađanje i ne oseti. Kako cela puška ima fin satenski finiš koji ne daje odsjaj (izuzev sanduka), mehanizam radi besprekorno glatko. Repetiranje je tek za nijansu sporije nego kod Winchestera, što znači – izvanredno. Puške ove firme su potvrdile svoju pouzdanost još u Vijetnamskom ratu, tako da su za službenu upotrebu i danas nezamenljive. U takvoj funkciji je bila i ova sa testa, iako je za svoj radni vek ispalila na hiljade patrona bez zastoja. Prednja mesingana mušica je takođe sitna, ali drukčije konfiguracije, jer se nalazi na postolju u vidu šestougaonika predviđenog za cevasti ključ, tako da je nišanjenje za nijansu preciznije, uglavnom dovoljno za službenu upotrebu i bliska rastojanja. Obarač je veći, udobniji nego ne drugim pumparicama, sa prihvatljivom silom okidanja. I rešenje kočnice je više lovačko – dugme kočnice nalazi sa na zadnjem delu sanduka ili kako lovci kažu na vratu kundaka, što je najbolje rešenje na sačmaricama uopšte.
Da bi pokazao izdržljivost puške i materijala, autor teksta je u jednom momentu gurnuo pušku u sneg i blato, a zatim i stao celom težinom na nju. Posle toga, bez čišćenja, puška je takođe besprekorno radila. Naravno, sa vrhunskom sportskom „vinčesterkom“ ovo nismo radili, a i popularni Tile se naljutio i na samu pomisao na tako nešto. Ovo ne preporučujemo vlasnicima pušaka da probaju, jer se ovde radilo samo o testu, a i tu smo po završetku gađanja našli vodu od smrznutog snega u donosaču patrone iz magacina, koji je kod uspravljene puške služio kao čančić za vodu!

Prepoznatljiva linija i balans
Maverick Model 88. Ova kod nas malo poznata američka firma proizvodi skoro verne kopije osnovnih modela „Mossberga“, održavajući kvalitet i ugled matične fabrike, ali su nešto jeftinije i još pristupačnije i američkim i evropskim lovcima. Zbog toga i služe kao i kod nas jeftine, a kvalitetne ruske bokerice IŽ i TOZ, koje vlasnici skupljih pušaka redovno nose po nepovoljnim vremenskim uslovima. Model na testu bio je odgovarajući osnovnom modelu Mossberg 500 sa najkraćom cevi (46 cm), s tim što je imao sintetički kundak sa gumenim amortizetom kao na originalu, sa kvalitetnim bruniranim finišem i komplet poliranim udarnim mehanizmom, zatvaračem i bočnim polugama, što je sve zajedno ostavljalo lep utisak, čak bolji nego identičan model sa drvenim kundakom.
Osnovna razlika u odnosu na Mossberg je u tome što ima samo jednu veznu polugu na nosaču potkundaka, kao njegovu vezu sa nosačem zatvarača i to s leve strane puške. Još čudnije je to što je nemoguće dodati drugu polugu, jer je aluminijumski sanduk liven, tako da za njen prolaz ima otvor samo s jedne strane. Ovo su ranijih godina svi naši lovci smatrali velikom manom, pretpostavljajući da usled brzog i oštrog rukovanja poluga može da se slomi. Nismo naišli na takav podatak, a testirana puška s obzirom da je bila najmanje eksploatisana, bila je zategnuta do savršenstva. Najiskusniji lovac u grupi, Jovanov, odmah je po uzimanju u ruku izjavio: – Uh ala je „zategnuta“, ja gađam iz ove puške! I gađao je i to sa boka, ne unoseći je u rame i – pogađao metu na tridesetak metara, po vejavici. Interesantno je da se potkundak Mavericka manje klimao nego originalni, sa dve poluge, iako to može da bude i posledica dugogodišnjeg intenzivnog korišćenja oružja. U svakom slučaju, nismo primetili da je jedna poluga mana ove puške. Pri gađanju, sticao se isti utisak kao iz Marinera, s tim što je repetiranje bilo nešto oštrije i tvrđe, ali svakako odlično. U svakom slučaju, ova puška je svojom prepoznatljivom linijom i izvrsnim balansom, opravdala reputaciju originala.
Na žalost, vremenski uslovi su nas onemogućili da sve tri puške isprobamo u gađanu jedinačnim zrnima tipa breneke, na 80 m, s obzirom da su sve tri cevi bile cilindrične i uz to iste dužine. Treba verovati iskusnom lovcu Jovanovu, koji je sa novim nišanom na Defenderu u obliku mesinganog valjka i to bez zadnjeg nišana ili dioptera, pogađao plastični lavor prečnika 70 cm na toj daljini. Još bolje rezultate imao je sa municijom domaće proizvodnje tipa K-100 (kontra okrenuta korpa), gde je istu metu pogađao na 100 m. Eto prilike da i naši čitaoci, vlasnici sačmarica sa slug i cilindričnim cevima provere ove navode i svoje mogućnosti.
Na kraju, umesto zaključka – što zbog pijeteta, što zbog ličnog uvažavanja njegovog načina shvatanja lova i lovačkog oružja, citiraćemo našeg prvog magistra lovstva, pokojnog Duška Bojovića, autora brojnih izdanja o lovačkom oružju, koji je uvek tvrdio da veoma ceni pumparice, jer su robustne i dugovečne puške, ali da za njega sve podjednako izgledaju nelovački i da u lovu ne voli da ih ima u ruci. Mišljenja smo da je to bio i ostao stav ne samo naših, nego i većine lovaca sa ovih prostora, bez obzira što su sva tri učesnika testa zaljubljenici u ovu vrstu oružja. Iako manje-više praktična i u lovu, za borbene uslove u urbanoj sredini i otvorenom, na kratkim rastojanjima ostaje nezamenljivo – oružje izbora. To je pokazala i praksa i teorija u poslednjih 100 godina.