Vrhunac vojnog poziva

Piše: Ivan ŽALAC

Formirana 6. maja 1830, ukazom knjaza Miloša Obrenovića, Garda je za skoro dva veka postojanja, bila i ostala glavni stub odbrane zemlje. Teška obuka i čelična disciplina, glavne odlike ove jedinice

Ime Garde u Srbiji oduvek se izgovaralo s najvećim mogućim poštovanjem. I mi smo reportažu o ovoj elitnoj jedinici pravili sa posebnim uvažavanjem. Druženje sa gardistima, ostavilo je na nas snažan utisak. Držanje i odnos prema zadacima koji su stavljeni pred njih, zapravo su vrhunac onoga što zovemo vojni poziv. Bliski susret sa gardistima imali smo prošlog meseca u njihovoj kući na Dedinju. Tu su stacionirani decenijama.

Istorija i zadaci za ponos
– Prva gardijska jedinica u Srbiji formirana je naredbom knjaza Miloša Obrenovića 6. maja 1830, u Požarevcu ”“ objašnjava potpukovnik Milivoje Pajović, načelnik štaba Garde. – Od tada, pa sve do danas, Garda je bila jedan od glavnih stubova države. Sadašnja Garda, nastala je prestruktuiranjem Gardijske brigade 30. novembra 2006. Naši zadaci su razni i brojni. Na prvom mestu je obezbeđenje vitalnih objekata, kao i važnih ličnosti koji se nalaze u njima, a od posebnog su značaja ili su deo vojnog sistema. Tu je upravljanje reprezentativnim objektima. Pored toga, za potrebe Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, Garda obavlja zadatke iz delokruga rada Vojne policije i u skladu sa namenom, izvršava druge zadatke po naređenju načelnika GŠ Vojske Srbije.
Zlatna tradicija, pisana je skoro dva veka. Postati gardista bio je i ostao san mnogih svršenih vojnih gimnazijalaca i akademaca, ali i mladića iz civilstva.      – Doći do zvanja gardiste, težak je i mukotrpan put ”“ ističe Pajović. – Kriterijumi su kod nas uvek isti i za starešine i za vojnike. Psihofizičke sposobnosti kandidata moraju da budu na vrhunskom nivou. Postoje tačne proporcije visine i težine, a niz testova koje kandidati moraju da prođu, rigorozni su i krajnje zahtevni.

Stalne provere
Poziv gardiste je zahtevan, iziskuje velika odricanja, neprestano dokazivanje i stalna usavršavanja.
– Onaj ko dođe kod nas i postane gardista, nikada nije siguran da će tu i da ostane do kraja. Pripadnici Garde, izloženi su stalnim proverama. Tako je bilo oduvek ”“ opominje potpukovnik.
Bez prava na grešku
Uprkos velikim naporima, Gardisti imaju retku privilegiju…
– Pored mnogobrojnih odgovornih zadataka, to je svakako neposredno organizovanje i izvršavanje vojnog protokola, kao i predavanje raporta domaćim i svetskim državnicima ”“ naglašava Pajović, koji je za 18 godina u uniformi Garde, vojničkom dobrodošlicom pozdravljao mnoge poznate predsednike . -Bilo ih je na desetine, više ne mogu ni da se setim ko je sve dolazio. Jedno znam, da treme uvek ima i onaj ko kaže da je nema verujte mi ne govori istinu. Mislim da je to zbog toga, što nastojimo da ne napravimo grešku. Kod nas nema prilike za popravni.

Predaja raporta
Pokazuje nam Milivoje Pajović, kako se predaje raport i kako glasi tekst. Kaže da se u nekoliko navrata menjao i da se u vreme vladavine dinastije Karađorđević, dosta razlikovao od današnjeg u držanju sablje.
– Predaja raporta počinje strojevim korakom, potom sledi pozdrav sabljom i na kraju ide propuštanje zvanica. Uz sve to se izgovara “gospodine predsedniče, počasna četa Garde, postrojena je u vašu čast. Raportira, taj i taj”. Od ove godine, u tekst se ponovo vratilo “raportira” – kaže Pajović.
Red, rad, disciplina
Poručnik Dušan Mrdak, koji je u Gardu stigao 2004. kao jedan od najbolje ocenjenih akademaca, poziva nas da nam pokaže, kako živi najelitniji deo srpske vojske. Krećemo u obilazak. Od samog ulaska u krug kasarne, jasno nam je da ovde nema šale. Sve je besprekorno čisto i uredno.
– To je zgrada ROG, odnosno ovde je smešten reprezentativni orkestar Garde – pokazuje nam jednu od novijih građevina Mrdak. – Po naređenju Josipa Broza, počela je da se gradi 1979. Za samo godinu dana, bila je završena. Godinama je bila najmodernija i najakustičnija sala na ovim prostorima.
Svečana uniforma uvek spremna
Iz jedne poveće kuće izlazi para. Pitamo Mrdaka šta je unutra?
– Tu je perionica. Svečana uniforma mora da bude besprekorno čista i uvek spremna. Ona radi non-stop. Sve mora da bude uredno složeno i ispeglano. Kad nas pozovu iz protokola, mi smo spremni za pola sata.
Septembarska klasa vojnika, na redovnom odsluženju vojnog roka je iza glavne zgrade u šumi.
– Sada ćete videti obuku u rukovanju automatskim oružjem – oštro će Mrdak, koga sledimo u stopu. Polako se približivamo mestu na kome septembarska klasa sa lakoćom za nekoliko sekundi rasklapa i sklapa automatske puške na rasprostrenim šatorskim krilima. Bez pogovora slušaju se komande predpostavljenih. Još jednom se uveravamo u vrhunski profesionalizam Garde.
– Ovi momci su odabrani i dovedeni iz nekoliko centara za obuku – priča Mrdak. – Kod nas će tek da se usavršavaju, kako bi za nekoliko meseci postali gardisti. Mislim da će mnogi od njih posle odsluženog vojnog roka, potpisati profesionalne ugovore i ostati u Gardi.

Stvaraju najbolje
U Gardi se pored izučavanja vojnih veština, velika pažnja poklanja usavršavanju vožnje automobila i motocikla.
– Naši pripadnici oduvek su bili poznati kao pratnja predsednicima. Za te poslove, biraju se najbolji i najspretniji. Uostalom, dobrim delom iz Garde su iznikle I vrsne jedinice poput “Kobri” i neke koje su sada u sastavu Specijalne brigade – zaključuje Dušan Mrdak.

Blizanci u Kući cveća
Od smrti Josipa Broza 1980, gardisti su bili godinama glavni čuvari Kuće cveća.
– Jedan od težih zadataka bio je rad u Titovom Memorijalnom centru – navodi potpukovnik Pajović. – Zato što se vodilo računa o najmanjem detalju. Išlo se dotle da su se čak birali blizanci, koji će da stoje na pocasnoj straži. Tako se dešavalo da ispred i iza groba imate Predraga i Nenada.

Gardisti ispred Skupštine
Želja gardista je da se po ugledu na mnoge države, uvede straža ispred Doma narodne skupštine Srbije.
– U svim velikim metropolama ispred nekog od važnih zdanja stoje pripadnici Garde. To je jedna od stvari po kojoj bi i Beograd mogao biti prepoznat – kažu gardisti.

Sekunde kao sati
Kapetan Dragan Jakovljević, jedan je od gardista koji su zaduženi za predavanje raporta. Interesovalo nas je, koliko vremena je potrebno da se savlada tehnika?
– Nije to baš toliko komplikovano, koliko vam se čini – govori Jakovljević. – Za nekih dva do tri dana, usavrši se kompletna predaja raporta. Ipak, najbitnija je koncentracija i staloženost. Kada priđemo predsednicima odjednom sve utihne i svi gledaju u nas. Čuje se samo naš glas. Raport traje nekih 15 sekundi, ali traju kao sati. To je nešto što se ne vežba, to se nosi u sebi. Ili si za ovaj posao ili nisi.

“Papovka” i oficirska sablja
Gardisti u svečanom stroju nose poluautomatsku pušku PAP M59, poznatiju kao “papovka”. Ona je prelakirana i brunirana. Sablja kojom se predaje raport potiče još iz vremena Kraljevine Jugoslavije.