„Preteći“ izgled

Lovačke puške sačmarice, postoje od kako je otkriven barut. Zato već pri pomenu sačme, većina ljudi odmah pomisli na puške i lov. Manje je poznato da se sačma koristi i za revolvere, pre svega za odbranu od agresivnih pasa lutalica i otrovnih zmija. Takvih pokušaja bilo je još u 19. veku, ali ta oružja su ranije svrstavana u kategoriju „egzotike“, ali samo do devedesetih godina prošlog veka, kada su ušla u trend i počela masovnije da se proizvode. U ležište metka na dobošu, predviđenom za kalibar .45 Colt, staje i patrona sa sačmom kalibra .410. Cilj je da možete efektivno da se odbranite od iznenadnog napada razbesnelog psa na ulici ili uznemirene zvečarke na koju naiđete u pustinji, bez straha da ćete zbog stresa promašiti. Za današnju veliku popularnost ovog tipa revolvera, najzaslužniji je brazilski „Taurus“ sa modelom Judge (sudija) koji je izbačen na tržište pre pet godina. Cela priča krenula je još 1992, kada je firma M.I.L. iz Pajni Fletsa (Tenesi) predstavila model Thunder Five. Bio je to prvi revolver velikog rama sa petometnim dobošem kalibra .45 Colt, koji je primao i patrone sa sačmom kalibra .410. Revolver je imao kratku cev od dva inča, pa je spadao u tzv. snubby kategoriju (kako Amerikanci zovu revolvere sa kratkom cevi). Thunder Five je bio moderan revolver sa dobošem na švenk (izbacivanje u stranu), težak 1.360 g. Uz njega se dobijao i rezervni doboš kalibra .45-70, kao i umeci za municiju 9 mm Para, .38 Special i .357 Magnum. Proizvodnja je obustavljena 2005, ali to nije bio kraj priče o revolverima na sačmu. „Taurus“ je model Judge predstavio 2006, a u prodavnicama se pojavio naredne, 2007. Kupci su odmah pohrlili da ga kupuju, kao da se deli džabe. Da bismo shvatili kolika je jagma za ovim revolverom, dovoljno je reći da je u međuvremenu postao najbolje prodavani model brazilske firme, od njenog postojanja. Zanimljiv je i njegov naziv „sudija“, koji može da bude dvostruka aluzija. Prvo, jer sa njim možete da „presudite“ nekome, a drugo, da je namenjen sudijama za samoodbranu. Jedino, ako nisu mislili da ga sudije koriste u sudnici, za odbranu od goropadnih optuženika. Bilo kako bilo, naziv dobro zvuči za jedan revolver. Neko se pametno dosetio da i varijante ovog revolvera nazove u istom duhu – Defender (branilac) i Public Defender (javni branilac). Dakle, sve nešto oko suda i sudnice. Čim su videli kakvu je pomamu među kupcima izazvao Judge, odmah su i druge firme, kao „Smith & Wesson“ i USFA („United States Firearms“), rešile da se uključe i pokupe deo „kolača“. Da ironija bude veća, osnovni koncept većine „Taurusovih“ revolvera zasnovan je upravo na „Smith & Wesson“ konstrukciji. Ali sada ih je „Taurus“ (bik) pretekao, pa su ljudi iz Masačusetsa požurili da ga „uhvate za rogove“ i malo obuzdaju. Njihov model za ovu trku nazvan je Governor (guverner’). Da nagađamo da li je namenjen guvernerima za samoodbranu (što je malo verovatno) ili je aluzija na to da sa njime možete da vladate situacijom? Zanimljivo je da je titula guvernera, po društvenoj hijerarhijskoj lestvici iznad sudije, pa su u „Smith & Wessonu“ možda time hteli nešto da poruče. Šalu na stranu i ovo ime, mora se priznati, dobro zvuči za jedan revolver.  Za firmu USFA čuli su pre svega ljubitelji vestern replika. Firma se najviše pročula po kopiji slavnog Colt Single Action Army (SAA) M1873, poznatijeg kao Peacemaker (mirotvorac). USFA se na tržištu pojavio sa dva modela revolvera na sačmu. Jedan je spartanskog izgleda i zove se Shot Pistol (revolver na sačmu). Neka vas ne buni termin pistol, jer Amerikanci su i u prošlosti, u vreme Divljeg zapada, revolvere zvali pištolj. Drugi model se zove M4-410 i predstavlja neobičan derivat SAA, sa cevi od dva inča i USFA verzijom prigušivača, od karabina M4. Revolver je mat bruniran, sa minimalnom refleksijom, a crne drške su u tradicionalnom stilu USFA. Što je najvažnije, tradicija je održana i sa kvalitetom izrade – revolver je upasovan precizno, kao „švajcarski sat“. Za razliku od tipičnih revolvera jednostrukog dejstva, M4-410 nema uobičajene žlebove na dobošu, pa zato više podseća na Colt Walker iz 1847. Takođe, nedostaje i uobičajeni kapak za punjenje, a umesto njega imamo neku vrstu frezovanog kanala, koji služi za ubacivanje metaka u doboš. Zbog kratke cevi, postao je suvišan i tipičan izbijač čaura sa Colta SAA. Zato je USFA zaoblio zadnje ivice doboša i time omogućio vađenje praznih čaura vrhovima prstiju. Ujedno, omogućio je strelcu da spolja lako vidi kojom vrstom municije je revolver napunjen. Razume se, kao i njegovi konkurenti, „Taurusov“ Judge i S&W Governor, i M4-410 prima i municiju .45 Colt i patrone sa sačmom .410, ali i .45 Schofield. To je u osnovi bio skraćeni metak .45 Colt, koji se zahvaljujući ljubiteljima kaubojskog pucanja, ponovo vratio na scenu. Jedino metak .45 Auto Rim nije predviđen za ovaj i ostale navedene revolvere. M4-410 ima još jedan plus, koji možda zvuči nevažno, ali u psihološkom smislu nije zanemarljiv – grlić cevi, gledan spreda, deluje dovoljno preteće, da obeshrabri i zaplaši svakog kriminalca.
Efektivna upotrebljivost sva tri navedena revolvera maksimalno je desetak metara. Kako M4-410 nema nišane, strelac mora da nanišani instinktivno, preko mosta rama i cevi, zbog čega hitac ume da odskoči i po 40, do 50 cm uvis. Zbog toga pri upotrebi M4-410, čak i sa razdaljine od 5 m, cev treba uperiti uvek niže od cilja. Ipak i pored nedostatka vizira i mušice, posip sačme na desetak metara je sasvim zadovoljavajući. I grupe pogodaka sa standaradnom municijom sa zrnom, takođe su sasvim prihvatljive za ovaj tip oružja – 10-15 cm na deset metara, u zavisnosti od tipa laboracije. Sa lakšim, tzv. kaubojskim laboracijama, možete da gađate jednom rukom, ali za jaču municiju preporučuju se obe ruke. U iznenadnim, stresnim situacijama samoodbrane, preporučuje se uvek držanje sa obe šake. Kad je reč o samoodbrani, takođe se preporučuje da se doboš napuni najpre sa jednom ili više patrona .410, a ostatak municijom .45. Sve prazne čaure bez problema mogu da se izvuku noktima, jedino .410 Remington treba pre toga malo pogurati.
SW model Governor prima u doboš šest, umesto pet metaka i to tri vrste municije: .410 Bore, .45 Colt, i pištoljski metak .45 ACP. Doboš može da se puni sa tradicionalnim polumesečastim moon clip okvirima sa po dva, tri ili svih šest metaka. To su zapravo držači, koji služe da spreče propadanje municije sa bezivičnim čaurama, kroz ležišta u dobošu. Zahvaljujući njima, doboš možete da napunite kombinacijom različite municije. Recimo, sa klipovima od po dva metka, revolver može da se napuni sa sve tri vrste municije odjednom. Pri gađanju, S&W Governor se ponaša slično kao USFA, s tim što je sa municijom .45 Colt i .45 ACP precizniji i ima uže grupe pogodaka. Zahvaljujući nišanima (sa mušicom ojačanom tricijumom), uglavnom pogađate tamo gde ste i nanišanili. Gađanjem sa obe ruke, sa prethodno zapetim orozom, možete čak i na rastojanju od preko 10 m da plasirate pogotke u krug prečnika od 10-12 cm. S&W se brže i lakše nišani u cilj od USFA, a i samo gađanje je udobnije, naročito sa „tvrdom“ municijom .45 ACP. Ime „Taurusovog“ modela Public Defender Polymer (PDP), nagoveštava da je za njegovu proizvodnju korišćena kombinacija materijala. Cev, doboš i sitni delovi su od bruniranog čelika, dok je ram od čelika i polimera. Obarač i oroz imaju finiš, kao da su od kaljenog čelika. Drške su od gumenog elementa ojačanog lamelama, koji je preko drugih „Taurusovih“ revolvera u svetu poznat kao Ribber. Nišani se sastoje od mušice sa crvenim kolektorom svetlosti i vizira, koji je integrisan u most rama i može da se bočno podešava. Leđa mušice su za nijansu deblja od pravougaonog izreza vizira, što nije dobro za neko precizno nišanjenje na daljinu, ali je odlično na kratkim rastojanjima, što je za ovu vrstu revolvera (pa i revolvera uopšte), najvažnije. To im i jeste glavna namena.
Za razliku od USFA, „Taurusov“ model ima izbijač čaura koji je, kao i kod svih revolvera sa dobošem na švenk (izbacivanje u stranu), sastavni deo njegove osovine. Kod cevi od dva inča, izbijač nije u stanju da potpuno izbije čauru od dva i po inča, iz doboša odgovarajuće dužine. Ipak, dovoljno je i to što može malo da ih pogura, da vire toliko, da ih izvučemo vrhovima prstiju. Rezultati gađanja sačmom na razdaljinama do 5 m vrlo su ubedljivi. Sa rastojanja od 1 m, posip sačme iznosi od 65 do 75 mm, a na pet metara od 25 do 35 cm. Rezultati su vrlo solidni i sa municijom sa zrnom kalibra .45, a sa nekim laboracijama, čak i precizni. Na testovima u Americi je sa razdaljine od preko 15 jardi ostvarena prosečna grupa pogodaka od 75 mm. Uz „Taurusov“ revolver, možete da dobijete i adapter za malokalibarsku municiju kalibra .22, koji proizvodi firma „Short Lane Adaptations“ iz Majls Sitija (Montana). Vlasnik firme, Rej Banister, ne krije da ovaj adapter nije baš previše precizan i da pri paljbi dvostrukim dejstvom, može da dovede i do zastoja. On ga je prvobitno napravio samo da bi svojoj deci olakšao gađanje iz sačmarice „dvanaestice“, pri čemu preciznost nije ni bila bitna. I zaista, adapter i kod revolvera ume da izazove zastoj, ali on i služi samo za jeftino vežbanje u gađanju, praktično bez imalo trzaja. Više od toga ne treba od njega ni tražiti. Koliko god mislili da je kod revolvera kao oružja, već odavno sve rečeno, uvek je moguće neko iznenađenje. To se naročito odnosi na Ameriku, gde revolver ima znatno jaču tradiciju. U Evropi je drugačije, za revolvere se uglavnom interesuju samo kolekcionari i to za stare modele. Zato i nije čudo što su revolveri na sačmu, upravo u Americi postali tako veliki hit. Ljudi ih kupuju, bez obzira što su neprecizni, jer veruju da mogu da budu korisni u kritičnim situacijama, kada treba iznenada da se odbrane od kriminalca, opasnog psa ili zmije. Praktični su i za upotrebu u zatvorenim prostorijama, jer snop sačme teško može da probije neki zid. Najbolje je, tako se preporučuje, napuniti revolver kombinacijom patrona sa sačmom i metaka sa zrnom, tako da imate spremnu odbranu za svaku priliku – i od dvonožnih i od četvoronožnih napasnika. Naravno, za one koji nisu baš dobri strelci, sigurnije je napuniti doboš patronama sa sačmom, nego standardnom municijom, jer je mnogo manja verovatnoća da će u stresnoj situaciji promašiti. Izgleda da upravo taj momenat najviše i privlači kupce ovih revolvera – da sa sigurnošću pogode napadača, čak i ako pre toga nemaju nikakvog iskustva sa vatrenim oružjem. U eri sve većeg nasilja po ulicama, treba ih i razumeti. Jer, ko se sam ne čuva, ne može ga niko sačuvati.

R.K.