Bibernice

Uspostavljajući kontakt s čitaocima i drugim osobama koje dolaze u posed vatrenog oružja, sve je češća pojava da nam se obrate s željom da im preciznije pojasnimo karakteristike pojedinih modela. Nedavno smo bili u prilici da nam gospodin Ilija Pavićević pošalje fotografiju oružja koje je nasledio nakon ostavinske rasprave kao jedini zakonski naslednik preminulog bliskog srodnika, koji je bio kolekcionar razne vojne opreme starije proizvodnje. Želeći da sazna upotrebnu i svaku drugu vrednost primerka za koji je postojao samo oružni list starijeg tipa s naznakom da je u pitanju „trofejni revolver kalibra 7mm nepoznatog proizvođača“, on je upitao da li se na tržištu može pronaći zamenska nedostajuća cev, kao i može se tako kompletiranog oružja povremeno ispaljivati neka dostupna municija.


Na osnovu uvida u konkretni primerak, zaključili smo kako nije u pitanju nekompletni revolver kojem je uklonjena cev, već jedan od modela koji se koristio pretežno u drugoj polovini devetnaestog veka pod popularnim nazivom bibernica. Pošto je prethodni vlasnik sproveo reparaciju usled korozije, brušenjem spoljnih površina su uklonjene sve oznake proizvođača osim tormencionog žiga na desne strane jedne kanelure burenceta, za kog smo utvrdili da je belgijske produkcije, kada su identične verzije u istom kalibru proizvođene i u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Austrougarskoj, Španiji i Nemačkoj u manjem broju. U pitanju je šestometni revolver jednostruke akcije s preklopnim obaračem i otvorenim ramom, koji se municijom sistema paljenja iglicom punio kroz bočna vratanca s desne strane doboša. Specifičnost ovog modela je u pokušaju da se izbegne podudarnost s patentom Semjuela Kolta, tako što se doboš nije tako tretirao već kao blok više spojenih cevi u kojim se vrši opaljivanje metka i urezivanje zrna kako bi dobilo rotacionu stabilnost. Iz opisanog razloga je burence ovakvog tipa oružja veće dužine komora nego što bi bilo neophodno da revolver ima standardnu cev fiksiranu u ram.


Konstruktor je zasigurno želeo da napravi kompaktno oružje koje se može od strane civilnih korisnika nositi prikriveno ispod odeće u datom kritičnom momentu potegnuti radi samoodbrane na najkraćim distancama. Municija s opaljenjem aktiviranjem iglicom je izuzetno značajna u istoriji oružarstva jer je predstavljala prvi zaista upotrebljivi sjedinjeni metak s metalnom čaurom, pa su se proizvodili kalibri od 2 do čitavih 15mm, mada je širom sveta dugo opstajao perkusioni sistem dok nije tehnologija uznapredovala i stiglo se do municije s kapislom centralnog opaljenja kakva je i danas aktuelna. Casimir Lefaucheux je na osnovu ranijih eksperimenata drugih oružara patentirao municiju koja se opaljuje iglicom, pa je metak takvog sistema sada poznat kao „Lefoše“, a generalno se ta vrsta oružja može smatrati muzejskim i nikako se ne preporučuje bilo kakav pokušaj prepravljanja oružja na nju ili ispaljivanje metaka koji su nekim čudom preostali skoro dva veka nakon proizvodnje.


Nakon što smo ukazali novom vlasniku Pavićeviću na pojedinosti koje odlikuju ovaj redak komad oružja, on je postavio novo pitanje – da li je zaista Colt Paterson bio prvi upotrebljivi revolver, jer očigledno je i pre njegovog pojavljivanja bilo više tipova višemetnog oružja koje je koristilo rotirajući doboš za smeštanje municije. U tom smislu, moramo istaći kako je su upravo svojevrsne „bibernice“ prisutne još od šesnaestog veka, a sačuvani su primerci s prostora Japana i Nemačke koji su koristili sistem paljenja fitiljem. Ma koliko delovalo iracionalno oružje koje ima mogućnost manuelnog zakretanja doboša koji predstavljaju i cevi, kao i pripale fitiljem koji dogoreva, treba uzeti u obzir da su jedina višemetna oružja tog vremena bile mornaričke (najčešće četvorocevne) „pačje noge“ kojim je komandni personal pokušavao da suzbije pobune posade na brodovima. Ova groteskna oružja su ispaljivala sve cevi jednovremeno, pa je bilo kakav pronalazak mehanizma koji je omogućavao kontinuiranu jedinačnu paljbu bio naprednije rešenje. S kraja osamnaestog veka pojavile su se bibernice s opaljenjem kremenom, bilo ih je u formatu pušaka ili revolvera, broj cevi je varirao od dve do više, a prema dokumentovanim svedočanstvima bile su krajnje nepouzdane. Sačuvano je nekoliko primeraka oružja ovog sistema koje je bilo izuzetno kvalitetne zanatske izrade za doma nastanka, a prvim zaista kvalitetnim i upotrebljivim modelom se smatra onaj koji je napravio Britanac Henri Nok s šest cevi na osnovu svoje prethodne sedmometne puške nazvane „Volley gun“ koja je opaljivanje vršila simultano. Primenivši sistem ručnog zakretanja cevi oko sopstvene ose, Nok je proizveo pušku bibernicu koja je u osnovi bila kremenjača na crni barut s sistem punjenja svih cevi s prednje strane, a i doživela čak ograničenu vojnu upotrebu.

Pore%F0enje bibernice s modernim Glokom 19.jpg
Poređenje bibernice s modernim Glokom 19

Naredni korak u evoluciji bila je primena perkusione kapisle čime se postigla veća pouzdanost opaljenja u odnosu na ono kada se koristio kremen, a uskoro je na bibernice ugrađivan i mehanizam dvostrukog dejstva mehanizma po belgijskom i američkom patentu iz tridesetih godina. Uskoro je krenula proizvodnja najpoznatije i najčešće verzije koji se na engleskom govornom području nazivaju pepper box ili na nemačkom Bundelrevolver, a u pitanju je oružje koje je proslavio konstruktor Gilles Mariette i obično se klasifikuju kao Marijet bibernice. Jednim takvim oružjem je izvršen i atentat na kneza Mihaila 1868. godine, a čuva se u Istorijskom muzeju Srbije. Ova varijanta je bila tehnološki naprednija jer je onemogućena „lančana paljba“, odnosno prenos varnice na ostale komore doboša usled ugrađenih zaštitnih segmenata. Za sve bibernice koje se vezuju za ime Žila Marijeta je karakteristično da povlačenjem obarača se rotiraju cevi, a dodatnim pritiskom se aktivira unutrašnji udarač koji vrši opaljenje. Bilo ih je sa više desetina cevi, mada je najprisutnija verzija od šest. U Sjedinjenim Američkim Državama Itan Alen je 1837. patentirao svoju bibernicu koja je imala eksterni oroz i bili smo u prilici da se najčešće srećemo upravo s takvim modelima s perkusionom kapislom.


Već smo naveli kako je Kazimir Lefoše sve unapredio svojim sjedinjenim metkom koji se opaljivao putem iglice, a modela na tu municiju je bilo bezbroj i poneke su imale opciju preklapanja drške, sve do verzije nazvane „Apač“ koja je umesto konvencionalnog rukohvata imala čelični ili mesingani bokser, te povrh svega i pridodato sečivo. Već tokom odmakle druge polovine devetnaestog veka, razvojom revolvera koji su koristili municiju centralnog paljenja, sve bibernice su postale zastarele i ni pod kakvim okolnostima se ne preporučuje isprobavanje funkcionalnosti u smislu opaljenja. Pogotovo se ovo odnosi na one perkusionog sistema opaljenjem kapislom, jer postoji mogućnost da se koriste olovni projektili odgovarajućeg dijametra namenjeni savremenim revolverima na crni barut, a to je bez dileme recept za oštećenje oružja i povređivanje korisnika. Svi očuvani primerci su vredan svedok jednog perioda razvoja vatrenog oružja i tako ih treba tretirati.
Tekst: Milan Milanović
Foto: Milan Milanović i Oleg Volk

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još