Arktički konvoji

Arktički konvoi tokom Drugog svetskog rata snabdevali su SSSR vojnom opremom i materijalima iz SAD i Velike Britanije preko Severnog Atlantika, Islandije, Barencovog mora i Belog mora. To je bila najkraća ruta — put od Islanda do luke Murmansk trajao je 10 dana, a do Arhangelьska 12 dana, ali i najopasniji. To je zahtevalo najveći teret na ljude i materijale zbog stalnog uticaja napada nemačkih vazdušnih i pomorskih snaga i zbog veoma oštrih hidrometeoroloških uslova (jako more, led, sneg, magla, hladnoća). Zbog promenljivog ledenog polja na severu, brodska ruta je morala da se menja u zavisnosti od doba godine. Jedina sovjetska arktička luka koja se nije smrznula bio je Murmansk. Ali nije imala dovoljno kapaciteta za prijem konvoja (razgružavanje je trajalo mesec dana) i bila je samo 8 minuta leta od najbližeg nemačkog vojnog aerodroma.

Arktički konvoji počeli su da otplovljavaju u avgustu 1941.. i opremili su se u Reikjaviku i Hvalfjorduru na Islandu. Tamo su dobili oznaku PQ sa odgovarajućim brojem prilikom kretanja u pravcu SSSR-a, a pri povratku u Island oznaku QP i broj. Oni su uključeni u konvoj 1941.godine. – 1943. i sovjetski transportni brodovi. Britanska mornarica bila je odgovorna za sigurnost. Američki ratni brodovi su ih obezbeđivali samo povremeno. Lagane krstarice, razarači i korvete obično su bili namenjeni za trenutnu zaštitu konvoja, dok su bojni brodovi i nosači bili indirektno. U početku Nemci nisu izdvajali specijalne snage za napad konvoja od 110 transportnih i 74 ratnih brodova, koji su 1941.godine. u konvojima je izgubljen samo transportni brod. Od januara do marta 1941. nemačke podmornice su tri puta napale konvoje i potopile nekoliko brodova. Dok su čekali iskrcavanje saveznika u Norveškoj, Nemci su u proleće okupili glavninu površinske flote, 14 podmornica i jaku avijaciju (oko 500 aviona) u Norveškoj kako bi onesposobili arktičke konvoje, koji su u to vreme brojali 15-30 brodova.

Prvi napad nemačkih pomorskih snaga nanesen je na konvoi PK 12 (15 brodova) i KP 8 (20 brodova), koji su bili 1. marš je istovremeno otplovio iz Islandije, to jest iz Murmanska. Zbog lošeg vremena i loše vidljivosti, napad nije uspeo. Konvoji su uspeli da se spasu, potonuo je samo jedan brod iz konvoja PK 12. U napadu nemačkih pomorskih snaga i VVS 20. u martu je na konvojima PQ 13 i QP 9 (po 19 brodova) izgubljeno 5 brodova sa gubitkom 1 nemačkog эsminca. Krajem juna 1942. iz SAD u SSSR je poslato još 84 broda sa 522.000 tona materijala, od kojih je samo 44 sa 300.000 tona dostiglo cilj, 23 su uništene i 17 se vratilo u Škotsku. U vezi sa odlaskom britanske eskadrile N iz Gibraltara na Madagaskar, stražu konvoja je ojačala 39.operativna eskadrilja SAD (operativna grupa 39) sastava 1 linkor, 1 avionasadnik, 2 krstara i 1 divizija эsminca. Konvoj pk 16 (34 broda), odnosno 20. u maju je otplovio iz Hvalьfjorda, iako je bio obezbeđen 20 borbenih brodova, izgubio je u rezultat akcija VVS Nemačke 7 brodova sa teretom od 31.000 T. Sudbina konvoja PK 17 najbolje ilustruje obim i brutalnost borbe. Konvoj od 33 trgovačka broda, 1 tankera i 3 spasilačka čamca otplovio je 27. Jun od Hvalfjörð prevozi 188.000 tona tereta. U njegovoj neposrednoj zaštiti bilo je 6 эsminca, 2 zenitna broda, 2 podmornice i 11 korveta, patrulnih katera i tralača. Neposrednu sigurnost na površini pojačao je odred za podršku od 4 krstarice i 9 razarača i korveta. Odred prelaznog obezbeđenja od 2 linkora, 1 avionasadnika, 3 krjezara i 11 эsminca i korveta otplovio je 29. juni od Scapa Flov do zone između Islanda i Svalbarda. Ledena granica se još nije povukla dovoljno daleko na sever, tako da je maršrut konvoja prolazio samo 250200 m od norveške obale, u zoni potpune gospodstva nemačke avijacije. Polarni dan je dodatno zakomplikovao stvari sa PK 17. U danskom moreuzu konvoj se sudario sa gustom maglom i ledenim bregovima, a jedan brod se nasukao, a jedan oštećeni se vratio. Luftvaff je primetio konvoj 1. u julu i sledećeg dana bezuspešno su napali torpedonosec i 6 podmornica i 3. jul, takođe bezuspešno, bombarderi. Posledovatnim napadima torpedonosaca i bombardera avijacije 4 potopljeni su. 2. jula su teretni brodovi, a nekoliko je oštećeno.

U operaciji pod nazivom Rösselsprung Nemci su koristili sve vojno-morske i vazdušne snage norveškog vojno-morskog bojnog polja protiv PQ 17. Linkori Tirpic i Admiral Šeer, krstarac Admiral Hipper, 7 эsminca i 3 torpilatora otplovili su 5. Jula iz Altafjorda, oprezno izviđao do 25 m istočno od severnog rta i vratio se u Altafjord, zbunjen sukobljenim izveštajima vazduhoplovstva o protivniku. Saznavši da su Nemci otplovili iz Altafjorda, i imajući u vidu da je indirektna straža bila u području jugozapadnog Špicbergena, 400 m od nemačke eskadre i 230 m od konvoja PK 17, tako da mu ne bi mogao pomoći, britansko Admiralteйstvo je naredilo odredu podrške da se povuče na zapad, a konvoj i neposredna zaštita da se rasele i samostalno prošire za sovjetske luke. To je učinjeno 240 m severno od Nordkappa, na granici ledenog polja. Od celog konvoja, od 5. u julu, podvrgnut posledovatnim napadima avijacije i podmornica, u sovjetske luke je stiglo samo 13 brodova. Sa 24 izgubljena broda poginulo je 123.000 tona vojne tehnike. Nakon ovog iskustva, Arktički konvoji su suspendovani sve dok je trajao polarni dan (do septembra). Amer je u avgustu iste godine proizveo hitnu isporuku potrebne municije, radara i lekova. krstarica Tuscaloosa sa 2 razarača. Arktički konvoi su obnovljeni u septembru 1942.godine. U prvom najbolje naoružanom i zaštićenom konvoju PK 18 od 40 brodova izgubljeno je 13. Zbog daljih gubitaka i potrebe za podelom pomorskih snaga za operacije u Severnoj Africi, pokušani su pojedinačni trgovački brodovi. Ali od 10 poslatih brodova, 5 je izgubljeno. Sredina decembra 1942. konvoji su ponovo obnovljeni. Oni su odlazili iz Loh Eve u Škotskoj pod oznakom JW i vraćali se pod oznakom RA. Konvoj JV 51B (14 brodova sa 15 razarača u neposrednoj bezbednosti i 2 krstarice u odredu za podršku) napao je 31. linkor Lützow i krstarica Admiral Hipper. U uslovima veoma loše vidljivosti, razarači neposrednog obezbeđenja odbili su napad nemačkih brodova. U borbi su izgubljena 2 britanska i 1 Nemačka razarača, a konvoj nije pretrpeo gubitke. Od aprila 1943.godine..dolaskom polarnog dana konvoji su ponovo suspendovani i nastavljeni tek u novembru. 1944.godine. Nemci su pojačali napade podmornica, ali zbog pojačanog obezbeđenja (od februara učestvuju i prateći avionasadnici) naneli su konvojima male gubitke. Od maja do avgusta, Arktički konvoi su izvedeni iz upotrebe (polarni dan, Operacija Overlord). Poslednja četiri meseca 1944. od 215 brodova u konvojima, samo 2 su potopljena. Nemci su izašli 1945.godine. ograničeni su samo na napade podmornica pre ulaza u sovjetske luke i sa slabim rezultatom.

Imala je 9 razarača, 22 podmornice, 7 patrolnih čamaca, 16 minolovaca, 6 torpednih čamaca, nekoliko malih brodova i oko 200 aviona). Međutim, od marta 1942. – počevši od konvoja PC-13, u tu svrhu je izvela čitave operacije koje su uključivale gotovo sve njene moći. Esmince i patrulni Kateri učestvovali su u neposrednom obezbeđivanju konvoja; podmornice su bile raspoređene na rutama delovanja nemačkih nadvodnih brodova. Avijacija flote je delovala protiv neprijateljskih aerodroma i baza i obavljala je protivvazdušnu odbranu konvoja na putu (u 150200 m od obale) i na яkornom stajalištu. Traljci, patrulni Kateri i Kateri učestvovali su u protivminskoj i protivmorskoj odbrani priobalne zone. Sve ove snage su bile raspoređene istočno od meridijana Medveđeg ostrva Tromse na dužini do 1000 m.za neposrednu zaštitu konvoja u svojoj zoni, Severna flota je svaki put izdvojila oko 40 ratnih brodova i do 2 avijacione divizije. Od početka arktičkih konvoja i do kraja rata u Evropi u SSSR je otplovilo 40 konvoja sa 811 brodova, a iz SSSR-a 37 konvoja sa 715 brodova. Izgubljeno je 98 brodova. Ukupno je poslato 3.900.817 tona tereta, od čega je oko 3.700.000 tona dostiglo cilj. Zaštita konvoja bila je u proseku 5 puta jača nego u Severnom Atlantiku. Uz sigurnost konvoja, Britanci su izgubili 2 krstarice, 6 razarača, podmornicu (Poljska kao deo britanskih snaga) i veći broj manjih ratnih brodova i aviona, a Nemci su, pored većeg broja manjih ratnih brodova, podmornica, razarača i aviona, izgubili bojni brod Scharnhorst i indirektno bojni brod Tirpitz.