Bitka za Okinawu
Nakon gubitka Iwo Jime Japanci su se odlučno spremili za borbe na svom ostrvu. Amerikanci su odlučili prvo zauzeti Okinawu i okolna manja ostrva. Japanci su na raspolaganju imali oko 85 000 regularnih vojnika te oko 40 000 pripadnika lokalnih milicija sastavljenih od slabo naoružanih stanovnika ostrva. Amerikanci su imali ogromne količine ratnog materijala, aviona, brodova i tenkova. Konačni ishod bitke nikada nije dolazio u pitanje iako su Amerikancima bila potrebna gotovo tri meseca da skrše organizovani otpor, a na ostrvo su morali da pošalju gotovo pola miliona vojnika. Dok su na ostrvu besnile borbe, na moru su Japanci kamikazama nanosili žestoke udare američkoj floti (34 potopljena i 386 oštećena broda).
Uz bitku je vezan jedan bizaran događaj. Pri kraju bitke američki zapovednik general Simon Bolivar Buckner poslao je pismo japanskom zapovedniku odbrane Ushijimi. Pismo je nekako došlo do pećine u kojoj se nalazio japanska komanda. Ushijima i ostali oficiri su ga pročitali; bila je to ponuda da se Japanci predaju, uz brojne kićene fraze o tome kako su do sada pokazali veliku hrabrost itd. Malobrojni preživeli Japanci kasnije su pričali da su svi prisutni zamalo „umrli“ od smeha. To je bilo razumljivo: do careve zapovedi da se položi oružje niti jedan japanski zapovednik nije se predao. Ubrzo nakon toga poginuo je general Buckner pogođen krhotinom eksplozije jednog od zadnjih plotuna japanske artiljerije. Ushijima je počinio seppuku (ritualno samoubistvo), a njegov grob Amerikanci su pronašli i na njemu zabili natpis: „Idi u pakao!“ Na ostrvu je poginulo više od 150 hiljada civila, 100 hiljada japanskih vojnika i 7 hiljada američkih vojnika (34 hiljade ih je ranjeno). Na moru je život izgubilo još 5 000 američkih mornara, kao i 2 000 pilota kamikaza.
