Bošin rat
Bošin rat (jap. 戊辰 [Boshin Sensō]), poznat i kao Japanska revolucija, bio je građanski rat u Japanu tokom 1868. i 1869. godine u kojem su se sukobile snage Tokugava šogunata i pobunjenih oblasti koji su tražili ponovno vraćanje carske vlasti.
Sam začetak rata ogleda se u nezadovoljstvu mnogih plemića i mladih samuraja prema politici koju je šogunat vodio prema strancima. Japan je dugo bio zatvoren za strance usled izolacione „sakoku“ politike koje je doneta pre 220 godina. Kada je admiral Metju Peri došao u Japan i naredio ponovno otvaranje granica pod pretnjom sile, šogunat je na pretnju odgovorio potpisivanjem raznih mirovnih sporazuma često i na štetu samog Japana. Imajući u vidu skorašnju smrt vladajućeg šoguna Tokugave Ijesade (šogun je pored cara bio de fakto vladar Japana) i tehnološku prednost razvijenijeg Zapada, vlast nije imala previše izbora kojim bi mogla pribeći. Potpisavši sporazume pokazali su se kao slaba vlada podležna zapadnim uticajima što je prouzrokovalo napredovanje sono džoi pokreta, pobune i naposletku izbijanje Bošin rata. Zahvaljujući alijansi samuraja zapadnih oblasti, prvenstveno Sacume, Čošu i Tose uz podršku carske vlasti i cara Meidžija, Tokugava Jošinobu, tadašnji šogun, svestan svoje situacije je abdicirao u korist cara. Jošinobu se nadao da će na taj način klan Tokugava opstati i nastaviti da učestvuje u budućim političkim odlukama kao deo nove vlade, pa je odlučio da mirno preda vlast i povuče se iz grada.
Ali pobunjenički klanovi, koji su zvanično postali deo carskih vojnih snaga, nisu želele klan Tokugava u novoj vladi, pa su na sve načine pokušavali da sklone Jošinobua iz vlasti. Kada je car skinuo sve povlastice i posede koje je bivši šogun imao, Jošinobu je uložio žalbu dvoru. Za to vreme carska vojska se okupljala oko dvora i sprečavala snage bivšeg šogunata da prodru do njega što će rezultovati sukobom koji će prerasti u građanski rat, kasnije nazvan Bošin rat. Carska vojska je bila tehnološki modernija i bolje opremljena uz vatreno oružje i zapadnu taktiku pa se Jošinobu, uvidevši neminovan poraz, lično predao neprijateljskoj vojsci. Ljudi koji su mu ostali lojalni nastavili su svoje borbe prvo na severu ostrva Honšu, a posle i na Hokaidu, gde su osnovali svoju posebnu državu Republiku Ezo. Nakon poraza u bici za Hakodate koja je bila poslednje uporište šogunovih snaga, car je preuzeo vlast u celom Japanu obeležavajući kraj Bošin rata njegovom pobedom što dovodi do Meidži obnove i novog perioda.
Tokom sukoba mobilisano je oko 120.000 ljudi, a oko 3.500 je ubijeno. Na kraju je pobednička strana odbacila ideje sono džoi pokreta koji je zagovarao oštrije odnose prema strancima i okrenuo se modernizaciji i potpisivanju novih, poštenijih ugovora sa zapadnim državama. Zahvaljujući istaknutom lideru carske frakcije, Saigu Takamoriju, Tokugavini lojalisti su vremenom dobili oproštenje, pa su im kasnije dodeljene određene pozicije u novoj Meidži državi.
Bošin rat je pokazao kakvu vojnu nadmoć može imati jedna strana koja poseduje modernu tehnologiju i savremeno oružje. Japanci su se ovim ratom okrenuli napretku i tehnološkom razvoju, izborili su se za neutralnost i nezavisnost kao države, odbacili su slobodnu trgovinu i razvili privredu, zbacili feudalizam i razvili modernu carevinu. Bošin rat je tokom vremena idealizovan, poprimivši odlike romantizovane revolucije bez velikih gubitaka što nije bilo sasvim tačno. Veliki broj žrtava se mogao izbeći ali zbog jakog nacionalizma, samurajskog bušida i završetka jedne velike kulturološke uloge i dugogodišnjeg sistema to se nije moglo promeniti. Nakon završetka rata počinje novo moderno poglavlje ove zemlje, jedan novi period i potpuno nov sistem vladavine.
