Bowie nož

James Jim Bowie (10. 3. 1796 – 6. 3. 1836) je još za života postao deo američkog folklora, pravi narodni junak i arhetip patriote koji se žrtvovao u Alamu, boreći se protiv Meksikanaca za slobodu Teksasa. O njegovom stvarnom životu, istorija kaže da je bio tipičan robovlasnik ali preduzimljiv graničar i avanturista, koji se često selio menjajući poslove i nije mu bilo strano da upotrebi oružje. On i njegov brat Rezin Bowie stekli su bogatstvo krijumčareći robove, a tako zarađen novac ulagali su u zemljište i proizvodnju šećerne trske. Ali za ostatak sveta, prezime Bowie je duže od veka sinonim za jedan od najpopularnijih noževa. Kako se to dogodilo?

Muzejski eksponat - autenticni bowie iz 1862..jpg
Muzejski eksponat – autentični bowie iz 1862.

Početkom 19. veka osnovno ručno vatreno oružje i dalje je bio jednometni, perkusioni pištolj na crni barut, a jedini pomak u odnosu na klasične kremenjače bila je upotreba kapisle za paljenje. Takvo oružje nije bilo naročito pouzdano, pa su pištolji najčešće nošeni u paru (ili čak i više komada), a oficiri i viši stalež nisu se odvajali od mačeva i sablji, pa se veština mačevanja smatrala obaveznim delom obrazovanja jednog džentlmena (pojam koji se u to vreme vezivao za ljude koji nisu živeli od sopstvenog rada).
Ipak, za većinu populacije mač je bio prilično nepraktičan za celodnevno nošenje na ranču, u šumi, na plantaži, u lovu ili tokom drugih svakodnevnih aktivnosti. Kao praktično rešenje nametnuo se veliki, masivan nož koji je istovremeno i alat i oružje. Borbena upotreba ovakvog noža se u velikoj meri oslanjala na mačevalačke tehnike, ali je neminovno došlo i do praktičnih izmena. Kraće distance, neretko skučen prostor i iznenadni kafanski sukobi razvili su drugačiji pristup od tradicionalne „viteške“ borbe, pa poznavanje veštine klasičnog mačevanja nije više garantovalo prednost u sukobu.
Jim Bowie se dobro snalazio u ovim okolnostima. Bivši drvoseča, splavar na Misisipiju i lovac na robove bio je iskusan kavgadžija, a njegova pobeda u borbi na sprudu, učinila ga je živom legendom i superstarom onoga vremena. Bowie je bio jedan od posmatrača i podrška učesniku dvoboja koji se odvijao 19. septembra 1827. godine na peščanom sprudu reke Misisipi, izabranom kao ničija zemlja između država Luizijane i Misisipija, da bi se zaobišla zakonska zabrana dvoboja. Klasičan dvoboj pretvorio se u obračun između dve grupe ljudi sa različitim ekonomskim interesima. Jim-а Bowie-а je tom prilikom napalo nekoliko protivnika. Iako pogođen sa nekoliko metaka, više puta uboden u grudi i snažno udaren po glavi pištoljem, ipak je uspeo da ubije trojicu protivnika, tako što je jednom rasporio stomak, drugog skoro obezglavio nožem, a trećem otvorio lobanju. Posle dužeg oporavka oslobođen je optužbe za ubistvo svedočenjem preživelih učesnika koji su potvrdili da on nije počeo borbu i da se sve vreme branio. To je zacemnetiralo njegovu reputaciju kao najboljeg borca nožem tadašnjeg Juga…

Juznjacki borbeni noz nastao preradom slomljene sablje.jpeg
Južnjački borbeni nož nastao preradom slomljene sablje

Nož koji je koristio u tom sukobu učesnici su opisali kao kasapski i to tipa Green river, sa malo proširenim vrhom i jednostavnom drškom od dve drvene pločice. Taj nož Jim je dobio od svog brata Rezina, koji je, uostalom, dizajnirao noževe, koji će kasnije poneti porodično ime. Konkretno, taj nož izradio je njihov poznanik Jesse Clift, kovač iz Bayou Boeufa, a Rezin je kasnije novinarima dao dimenzije – dužinu od 24 cm, širinu sečiva 3,8 cm i debljinu 6,3 mm. Generalno, noževi koji su u to vreme korišćeni u Severnoj Americi bili su jeftini komadi masovno proizvedeni i uvezeni iz Evrope. Preovladavala su sečiva mediteranskog tipa, s juga Francuske, Korzike ili Španije. Tradicionalno, to su dugi, relativno široki noževi špicastog vrha sa diskretnim branikom za prste ili bez njega. Neretko su korisnici naknadno uklanjali branik za prste, jer je nož činio nezgrapnim u svakodnevnoj upotrebi.
Pravljeni su u Francuskoj i Engleskoj, a prodavali su se kao trade knife, odnosno nož za trgovinu, što je naziv još iz vremena kada se vršila robna razmena sa Indijancima. Naravno, postojali su i lokalni proizvođači, ali dizajn se uglavnom zasnivao na jednostavnim modelima lakim za izradu. Kao čisto borbeni nož izdvaja se „čačkalica iz Arkanzasa“ (Arcansas toothpick), u obliku duge, masivne dvoseklice sa velikim štitnikom, koja je evoluirala iz srednјоvekovnih evropskih bodeža za pariranje. I to je uglavnom bilo sve. Poput makaza ili lopate, nož je bio alat oko koga nije bilo puno fame. Ali, tek kada je Jim Bowie promovisao nož kao efikasno oružje, u vremenu kada su pištolji još uvek često „lagali“, rođena je fascinacija bowie nožem, pa su mu čak posvećivane i country pesme.

Legendarni James ''Jim'' Bowie.jpg
Legendarni James “Jim“ Bowie

Već 1828. čim se oporavio od rana, Jim sa bratom Rezinom odlazi u Filadelfiju u potrazi za majstorom koji će napraviti nož prema njihovoj zamisli. Rezin je imao običaj da prijateljima i poslovnim saradnicima poklanja noževe sa svojim inicijalima. Posle kraće saradnje sa nožarom Henryem Shiverlyem vraćaju se u Luizijanu, gde u Baton Rouge naručuju više noževa od Daniela Searlesa i taj model, u osnovi „našminkan“ mesarski nož, danas je poznat kao Searles bowie. Rani modeli bowie noževa nisu ličili na današnja sečiva koja nose to ime. Najčešće se radilo o masivnim, velikim noževima sa ravnim leđima sečiva. Ambiciozne zanatlije ukrašavalе su ih srebrnim ili mesinganim detaljima, zakovicama i kitnjasto dekorisanim futrolama.

Stari Shefield bowie koji je pripadao William Butcheru (1).jpg
Stari Shefield bowie koji je pripadao William Butcheru

Ubrzo je postalo jasno da ovakvi noževi imaju odličnu prođu i veliko tržište, pa mnogi kovači nude noževe sa Bowievim imenom. To su shvatili i engleski trgovci koji su zaigrali na kartu patriotizma, pa su sečiva iz kovnice u Sheffieldu dobijala gravure sa tekstom „Teksaški rendžer“, „Smrt izdajnicima“, „Amerikanci se nikada ne predaju“, „Rodoljubivi branitelj“ i na jugu, neretko „Smrt abolicionistima“. Bowie noževi iz opreme južnjačkih džentlmena potiskuju do tada favorizovane mačeve skrivene u štapovima za šetnju. Čak se dešavalo da na suđenjima učesnici dvoboja kao olakšavajuću okolnost navode „pravilo bowie noža“, u nastojanju da svom prestupu dodaju neku vrstu viteškog kodeksa. Na kraju, u nekim državama poput Tenesija, zakonom je zabranjena prodaja bowie noževa ali tada je već bilo kasno za takve mere.

Tzv. ''granicar'' opremljen za svaku situaciju.jpg
Tzv. “graničar“ opremljen za svaku situaciju

Neki detalji u vezi nastanka bowie noža u formi kakvu danas poznajemo ostali su nedorečeni, a sami učesnici su namerno stvarali famu oko te priče. Uglavnom, nesporno je da se Jim Bowie u decembru 1830. godine pojavio u kovačnici Jamesa Blacka iz Arkanzasa. Doneo je model noža koji je njegov brat izdeljao od drveta i naručio jedan takav. Navodno, majstoru je rekao da želi nož koji je „snažan kao medved i okretan kao puma“. Black je bio svestan prilike koja se ne propušta. Napravio je dva noža – jedan po modelu koji je doneo Bowie, a drugi sa izmenama na dizajnu koje je sam uradio. Kada je Bowie došao da uzme sečivo, dao mu je da bira.
Novi nož je imao snažno, široko, masivno sečivo sa konkavno zasečenim vrhom naoštrenim sa gornje strane oko 7,5 cm. Drška je pokrivala usadnik pune dužine, štitnik je bio dvostrani, a da bi se sprečilo da sečivo protivničkog noža sklizne duž leđa sečiva do šake, na zadnjem delu je postavljena traka od mekog mesinga, koja je služila kao „hvatač“ protivničkog noža. Bowie je bio impresioniran ovim komadom i nakon što je proverio oštrinu, bacio je nož preko radionice i rekao prisutnom šegrtu da potrči i donese ga nazad. Prineo je nož do uha i kada je čuo da još uvek „zvoni“, bio je uveren da je kaljenje dobro odrađeno, a tvrdoća i elastičnost optimalni. Načelno, tako je „rođen“ bowie nož kakаv danas poznajemo.

Autentični nož Rezin Bowie prodat za 200.000 dolara

Nekoliko godina kasnije, Jim Bowie je ubijen kao član posade male tvrđave Alamo u Teksasu, tokom opsade od nadmoćnih snaga meksičkog generala Santa Ane, a najvredniji nož američke istorije završio je kao trofej bezimenog meksičkog vojnika. Majstor koji ga je izradio više puta je menjao i nadograđivao svoju priču, ali suština je ostala ista – tvrdnja da je bowie nož najbolje sečivo na svetu, jer ga je koristio najbolji američki borac sa nožem!
Ipak, to nije kraj već početak priče o bowie nožu. Do danas se pojavio u bezbroj verzija i kod isto toliko proizvođača. Prvi bajonet u toj formi dobila je puška Krag, ali i znatno kasnije globalno prisutni AK-47 i njegovi naslednici. Američki marinci se ponose svojim Ka Bar verzijama bowie noža, a britanski komandosi su prilično nevoljno prihvatili Fairburn-Sykes bodeže, tek kada više nije bilo Sheffield bowie noževa u magacinima. Tokom građanskog rata cenjen je i korišćen jednako kod Unije i Konfederacije. Na neki način, bowie je i tokom sukoba ujedino Ameriku. I danas će najveći broj Amerikanaca bez dvoumljenja tvrditi da je bowie najbolji za lov, kamp, rat, planinarenje ili bilo koju drugu avanturu, iako realno, postoje mnogo praktičnija rešenja. Jer, legenda nastavlja da živi, sve dok postoji neko ko veruje u nju“
tekst i slike: Dragan ŠAPONJIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pancerfaust

Mnoge konstrukcije za višekratnu upotrebu nastale posle Drugog svetskog rata su inspirisane na određeni način Pancerfaustom