Cilj-uništenje „Crnog septembra“

Pre dvadesetak godina u bioskopima se pojavio film slavnog Stivena Spilberga – „Minhen“. Ovo rediteljsko remek delo govori o osveti koju se izraelske tajne službe izvele posle ubistva 11 izraelskih sportista, na Olimpijadi u Minhenu 1972. od strane pripadnika palestinske terorističke organizacije „Crni septembar“. Osmorica Palestinaca naoružani „kalašnjikovima“, upali su u Olimpijsko selo pred zoru 5. septembra, ubili dvojicu i oteli devet Izraelaca. Posle toga, zaposeli su prostorije, odakle su nemačkim vlastima poslali uslove za oslobađanje talaca: puštanje na slobodu iz zatvora u Izraelu 200 Palestinaca i bezbedan odlazak otmičara, zajedno sa taocima, u neku od arapskih zemalja.

Rok za ispunjavanje zahteva bio je tri časa. U suprotnom, zaprećeno je ubijanjem dvojice talaca, na svakih 30 minuta. Izraelci su odbili da pregovaraju sa teroristima, pa su taj posao preuzele nemačke vlasti. Izraelci su tražili da njihova specijalna jedinica izvede akciju oslobađanja talaca, ali Nemci nisu pristali na to. Mislili su da će moći sami da se izbore sa teroristima. Na žalost, nisu bili u pravu. Neiskusna nemačka policija, posebno snajperisti, doveli su do prave katastrofe na vojnom aerodromu Furstenfeldbruk kraj Minhena: u nespretnom pokušaju da spasu taoce, ubijeni su svi izraelski sportisti-taoci (devetorica), poginulo je pet terorista, dok su se trojica predala.
Tadašnji premijer Izraela Golda Meir naredila je da se krene u akciju odmazde. U tom cilju, formirana je združena jedinica tajne službe Mosad i vojne obaveštajne službe Aman, pod vođstvom šefa Mosada Cvi Zamira i direktora Amana, generala Aharona Jariva. Izraelska kampanja osvete za Minhen počela je na ulicama Rima, a završila mnogo meseci kasnije, na obali i u predgrađima Bejruta. Bila je to jedna od najspektakularnijih operacija koju su izveli obaveštajci i specijalne jedinice Izraela, koja se danas izučava u školama za specijalne operacije širom sveta.
Timovi za likvidaciju (hit-timovi), uspeli su da eliminišu većinu nalogodavaca i organizatora masakra u Minhenu (od 11, likvidirano je devet). Prvi na spisku likvidiranih bio je Vael Zvajter, načelnik operacija „Crnog septembra“, ubijen iz pištolja u Rimu 16. oktobra 1972. Sledeći je Mahmud Hamšari, zamenik rukovodioca centra „Crnog septembra“ u Parizu – ubila ga je eksplozivna naprava, koju su mu podmetnuli u telefon 9. januara 1973. Zatim je na red došao Abd al Hir, šef ćelije „Crnog septembra“ u Nikoziji na Kipru (bio je i agent KGB visokog ranga), likvidiran 24. januara 1973. u krevetu: raznela ga je podmetnuta bomba. Čovek koga su izraelski agenti najviše jurili, bio je jedan od lidera „Crnog septembra“ Al hasan Salameh, poznat po nadimku Crveni princ. Ubijen je 22. januara 1979. u eksploziji automobila-bombe u Bejrutu.

Ipak, samo pojedinačnim likvidacijama, nije mogao da se nanese odlučujući udarac „Crnom septembru“. Zato je odlučeno da se glavni napad izvede u „srce“ ove terorističke organizacije – Bejrut. Trebalo je potpuno uništiti „Crni septembar“, da se više nikad ne oporavi. Izraelski obaveštajci otkrili su dve važne lokacije u Bejrutu. Prva se nalazila u kompleksu zgrada u ulici Verden, gde su boravila trojica najvažnijih ljudi „Crnog septembra“: Muhamed Nadžer, poznatiji kao Abu Jusef, vođa ove terorističke organizacije i glavni planer masakra u Minhenu, zatim Kamal Advan, odgovoran za operacije unutar Izraela i portparol Kamal Naser.
Druga lokacija, na koju je planiran napad je sedmospratnica, u ulici Kartum u zapadnom Bejrutu, u kojoj se nalazio štab Demokratskog fronta za oslobođenje Palestine (DFLP), jedne od jačih frakcija palestinskih terorista, pod komandom Nadžifa Havatmea. Osveta za masakr u Minhenu morala je da bude žestoka i opominjuća – da nešto slično neprijatelju nikad više ne padne na pamet. Napad na Bejrut dobio je šifrovan naziv „Mivtza Aviv Ne’urim“ – „Proleće mladosti“.
Operacija se sastojala od pet zasebnih zadataka, od kojih je svaki nosio žensko ime:
1. „Gila“ – uništenje štaba DFLP (u ulici Kartum), od strane specijalne jedinice padobranaca Sajeret Canhanim, pod komandom potpukovnika Amnona Šahaka Lipkina
2. „Varda“ – uništenje glavnog štaba Al Fataha, odgovornog za terorističke akcije unutar Izraela i fabrike oružja u al-Uzai, od strane jedinice pomorskih diverzanata Ha’Komando Ha’Yami (Flotila 13), pod vođstvom pukovnika Šaula Ziva
3. „Cila“ – uništenje velikog skladišta municije u severnom delu bejrutske luke, od strane pomorskih diverzanata
4. „Jehudit“ – napad na skladište Al Fataha južno od Bejruta, od strane poadobranaca-izviđača Sajaret Canhanim pod komandom potpukovnika Amosa Jarona
5. „Aviva“ – likvidacija Muhameda Nadžera, Kamala Advana i Kamala Nasera. Zadatak je poveren Specijalnoj antiterorističkoj jedinici Sajarat Matkal, pod vođstvom potpukovnika Ehuda Baraka.
Komandosi su u svojim bazama vežbali na maketama ciljeve napravljene od drveta i blokova šljake. U pauzama između dugih časova uvežbavanja taktike napada, prisustvovali su detaljnim, obaveštajnim brifinzima. Okupljali su se ispred velikih zidnih mapa Bejruta, učili gde se nalaze i kako se zovu glavne ulice, avenije i karakteristične tačke, posebno u zoni napada.
Odlučeno je da se operacija izvede u noći između 9. i 10. aprila 1973. Pre toga, na lice mesta upućeni su „nevidljive oči“ – prethodnica od šestorice agenata tajne službe Mosad, prerušenih u strane turiste. Oni su osmotrili situaciju, izvideli ciljeve napada, iznajmili vozila kojima su komandosi, kada su se iskrcali iz 12 gumenih čamaca „Zodiak“, prebačeni sa bejrutske plaže do grada.

Tačno jedan čas i 29 minuta posle ponoći 10. aprila, tri vozila sa izraelskim komandosima prerušenim u civilna odela, polako su se pribiližila višespratnici u ulici Verden. Iz vozila je izašlo nekoliko mladih ljudi, koji su nosili putne torbe i kofere, i dve privlačne „devojke“ obučene u haljine. Jedna od njih, sa zanosnom plavom kosom i bujnim grudima, bio je potpukovnik Ehud Barak, komandant Sajeret Matkala. Kada su likvidirali obezbeđenje, u kolima ispred zgrade, četvorica komandosa, koje je predvodio major Joni Netanijahu, potrčali su uz stepenice prema šestom spratu, noseći u koferima eksploziv, koji su postavili na vrata stana Abu Jusefa.
Eksplozija je raznela vrata i četvorka je upala u stan. Prvo su naleteli na Abu Jusefovog sina, kome su poštedeli život. Vođu terorista pronašli su u jednoj od soba, gde je u pidžami, očajnički tražio svoj AK-47. U tom trenutku, ispred njega stala je žena, pokušavajući da ga zaštiti. Ali, vremena za ubeđivanje nije bilo: 20-ak metaka kalibra .45 iz automata Ingram MAC-10, izrešetalo je obe tela. Komandosi su brzo pretresli stan, napunivši torbe papirima, koji će kasnije biti analizirani u štabovima Amana i Mosada.
U međuvremenu, drugi i treći Matkalov tim za likvidaciju stupili su u akciju u drugoj zgradi, takođe u ulici Verden. Drugi tim je istrčao uz stepenice i na drugom spratu udarcima nogom razvalio vrata stana, u kome je živeo Kamal Advan. Brzo su ga otkrili, skrivenog iza persijske zavese, sa „kalašnjikovom“ u rukama, iz koga je zapucao i lakše ranio jednog komandosa. Usred paljbe, vođa tima kleknuo je na koleno i iz školskog stava za gađanje ispalio rafal u Advana, usmrtivši ga na licu mesta. Ženu i dete pronašli su sleđene od straha u susednoj sobi, ali ih nisu dirali. Pre nego što su napustili stan, napunili su dve torbe dokumentima. Dvojica terorističkih vođa „Crnog septembra“ likvidirana su. Ostao je još jedan – Kamal Naser.


U trenutku dok su se izraelski komandosi peli ka njegovom stanu, Naser je za pisaćim stolom, radio na sadržaju govora koji je sutradan trebalo da održi grupi viših oficira Al Fataha. Izvalili su vrata iz šarki, brzo pretresli stan, a komandos koji je pronašao Nasera, ispalio je u njega dva okvira iz MAC-10. Za svaki slučaj. Tako su namireni računi za Minhen. Zatim su potrpali dokumenta u nekoliko torbi i požurili napolje. A tamo je situacija postajala „vruća“: jedan „lendrover“ libanske vojske sa grupom vojnika, iznenada je „uleteo“ u ulicu Verden. Ne prepuštajući ništa slučaju, Barakovi ljudi odmah su otvorili vatru i već od prvih rafala stradala su trojica Libanaca. U novonastalom haosu, potpukovnik Barak koji je u međuvremenu skinuo periku, naredio je svojim ljudima da se odmah vrate u kola. Tri vozila tada su vožnjom unazad, pojurila prema raskrsnici i skrenula u pravcu mora…
Čim su se našli na plaži, komandosi i Mosadovi agenti podelili su se u već isplanirane grupe. Barak je zajedno sa petoricom oficira ostao na putu, rešen da zaustavi eventualni dolazak vojnika, dok je ostatak ljudstva produžio ka plaži. Kada su pomorski diverzanti dovezli čamce na obalu, momci iz Sajeret Matkala, zajedno sa komandantom Barakom, ukrcali su se i zauzeli kurs prema pučini, gde su ih čekali raketni čamci izraelske mornarice, koji su ih vratili u domovinu.

Zadatak „Gila“ – napad na kompleks DFLP bio je poprište najtvrđeg palestinskog otpora i žestokih borbi. Sajeret Conhanim pod vođstvom potpukovnika Šahaka Lipkina, podelio se u četiri dvočlana tima, plus komandna sekcija. Komandosi nisu ostali neprimećeni, jer je na ulazu u zgradu u ulici Kartum došlo do razmene vatre sa čuvarima. Nekoliko sekundi kasnije, cela zgrada blještala je od paljbe. Palestinci su sa prozora pucali iz „kalašnjikova“ i bacali bombe na ulicu, a Šahikovi padobranci odgovorili su tromblonskim minama, ispaljivali su ih sa puškama FN FAL, koje su pronašli u prizemlju zgrade.
Izraelci su onda pribegli lukavstvu – ubacili su na stepenište prema gornjim spratovima nekoliko dimnih bombi, prisiljavajući Palestince da silaze liftom. Čim bi se vrata lifta otvorila, pokosili bi ih rafalima iz pušaka. Ovakva scena ponovila se nekoliko puta, pa je neshvatljivo zašto su Palestinci ovako nepromišljeno ginuli? Posle pet minuta žestoke borbe, koja se na momente vodila prsa u prsa, Šahak je naredio da se zgrada minira. Već je imao dvojicu mrtvih i trojicu teško ranjenih koji su evakuisani helikopterom. Dok su se kretali prema vozilima, prolomila se snažna eksplozija, koja je štab DFLP pretvorila u ruševine. Brzo vozeći stigli su do plaže, gde su ih dočekali pomorski diverzanti sa čamcima.
D. DŽAMIĆ

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još