Čudo od strelca u haljini

Umeće u streljaštvu pojedinih ličnosti je odvajkada poprimalo bajkovite primese, pogotovo ako je akter bio neki revolveraš s nekadašnjeg „Divljeg Zapada“, pa se i do sadašnjeg doba održavaju nadmetanja kako bi se najsavremenijim modelima vatrenog oružja ostvarivali pogoci koji se pripisuju čudotvornim strelcima tog vremena. Interesantno je ukazati na osobenost osobe koja je bila i ostala najznamenitiji čarobnjak preciznog hica svih vremena, pogotovo što je u pitanju osoba nežnijeg pola.
Ani Oukli, rođena kao Phoebe Ann Mosey 1860. godine (mada je kasnije govorila kako je šest godina mlađa), bila je šesto od devetoro dece siromašne kvekerske porodice iz Ohaja. Nakon smrti oca, kasnije i očuha, bila je u sirotištu i usvojiteljskoj porodici, a vrativši se u svoj dom je tokom ranog puberteta počela da loveći praktično izdržava svoju porodicu. Imala je tek 15 godina kada je na egzibicionoj predstavi povodom Dana zahvalnosti upoznala tada famoznog strelca Frenka Batlera koji je putovao širom SAD nudeći opkladu od (tada zamašnih) sto dolara onome koji ga pobedi u streljaštvu. Ne samo što ga je u direktnom duelu nadmašila, već je očarala Batlera koji se kasnije oženio njom, pa su zajedno nastupali u putujućem cirkusu Bafalo Bila, kao atrakcija planetarnog renomea.

Dugačak je spisak njenih trik-pogodaka kojim je ostavljala publiku bez daha, a izdvojićemo „odsecanje“ pepela s vrha upaljene cigarete, bušenje kockica iz kazina dok se obrću u letu bačene uvis, takođe je s udaljenosti od 30 koraka uspevala da prepolovi kartu, pogađa kružne mete okrenuta leđima nišaneći pomoću odraza u ogledalu ili poliranom sečivu lovačkog noža. Kada se cirkuskoj trupi pridružio poglavica Bik Koji Sedi, ona je i dalje bila glavna zvezda jer je gasila plamen sveće ili uklanjala plutani čep iz boce bez greške i promašaja. Ono što je naročito intrigantno je kako su ovi pogoci ostvarivani serijskim oružjem bez naročite dorade, uglavnom fiksnih nišana i fabričkog okidanja.
Najomiljenija joj je bila sačmarica „Parker Brothers“ horizontalnih cevi, mada je dosta koristila jednometku Stevens Model 44 kalibra .25-20 i prelamajući MK pištolj iste firme, zatim revolver Smith&Wesson Model No.2, a neobična varijanta polužne repetirke Winchester Model 1873 joj je omogućila da u zatvorenom prostoru cirkuske šatre priređuje svoju atrakciju bez potencijalne opasnosti za publiku. Iako u kalibru .44-40, ta puška je imala glatke cevi, a Eni je koristila posebnu municiju koja je umesto jedinačnog olovnog zrna imala sačmeno punjenje najsitnije laboracije. Neretko se vode čitave polemike da li je ona zaista bila u tolikoj meri vešt strelac ili su sproveđene određene optičke varke, jer je angažovala glinene golubove na razdaljini od petnaestak metara, što je znatno manje od onog što ostvaruju trap ili skit takmičari. Dalje, jabuku na glavi svog psa je obarala tek na par koraka daljine, a trikovi kojim se presecaju karte ili cigarete nisu neizvodljivi iole uvežbanom strelcu jer je najbitnije usmeriti nišane u jednoj ravni pošto nije neophodno uskladiti ose i pravca i visine, a koristi se sitna sačma. Istina, na više nadmetanja novijeg doba su takmičari uspevali bez mnogo muke da ponove njena dostignuća, ali u ono vreme je zaista bilo svetsko čudo videti ženu nisku oko 150cm, jedva 40kg telesne mase, obučenu dugačku haljinu i s damskim šeširom na glavi kako vozeći bicikl ili jašući konja u galopu tako vešto barata oružjem.

U našoj javnosti je u više navrata objavljivano kako je cirkus Bafalo Bila 1906. godine održao predstave u Kikindi, Pančevu, Vršcu i Zrenjaninu (ondašnji Veliki Bečkerek u Austrougarskoj), pa se navodi kako su publiku zabavljali Bik Koji Sedi, Divlji Bil Hikok i Kalamiti Džejn, što ne odgovara istini. Ove tri legende Divljeg Zapada su uveliko već bile pokojne, jer je poglavica Sijuksa ubijen 16 godina ranije, Hikok je smrtno stradao čak tri decenije pre gostovanja cirkusa u Vojvodini, a Kalamiti Džejn je preminula od upale abdomena 1903. godine, pa je osim razmetljivog hvalisavca Kodija, jedina stvarna zvezda tog spektakla u Bečkereku bila Eni Oukli. Već tada je pratila glasina kako u vreme Špansko-Američkog rata nudila predsedniku Sjedinjenih Američkih Država formiranje isključivo ženske dobrovoljačke formacije, a identična storija je objavljena potkraj Prvog svetskog rata, a po njenoj izjavi je obučila oko 15.000 pripadnica lepšeg pola u rukovanju oružje za sportsko-rekreativne svrhe.
Posle jedne železničke nesreće 1901. godine, Eni je zadobila težu povredu kičme, što je nije sprečilo da nastavi s nastupima, pogotovo kada je njen suprug Frenk postigao dogovor s fabrikom municije „Union Metallic Cartridge Company“ da reklamiraju njihove proizvode. Konačno su prestali da putuju i izvode perfomanse 1913. godine, mada je desetak godina kasnije pokušala da se vrati u svet šou biznisa, što je sprečeno automobilskim udesom u kojem su oboje ozbiljno povređeni, što im je narušilo zdravlje i umrli su 1926. godine u razmaku od tri nedelje.

Čitaocima će bez dileme biti zanimljivo kako se pojedini primerci oružja povezani s imenom ove heroine prodaju po astronomskim cenama, pa je dvocevna sačmarica „Parker Brothers“ kalibra 12 prodata za 143.400 dolara na aukciji, a italijanska fabrika Uberti na američkom tržištu prodaje limitiranu količinu replika revolvera S&W No.2 kalibra .44-40 pod nazivom „Buffalo Bill and Annie Oakley Tribute“ ukrašenu 24-karatnim zlatom.
U proleće poslednje godine devetnaestog veka, za specijalizovani časopis Shooting&Fishing pojasnila je koje oružje naradije koristi, rekavši kako ima mnoštvo lovačkih pušaka, a sve su mase između 2,5 i 3 kilograma, najčešće za patronu 12, mada na nastupima koristi one laganijeg kalibra. Revolveri su bili raznih sistema i kalibara od .32 do .44, a jednometni pištolji isključivo .22, dok je većinu svojih egzibicija ostvarila repetirkom Winchester Model 1873 .44-40 glatke cevi. Dobijala je na poklon razno oružje poput britanskih sačmara Lancaster i Parker, nemačke Hambrusch od Bufalo Bila, dok je suprug Frenk odabrao samo za nju pozlaćeni Stevens-Gould No. 37 MK pištolj. Često je pozirala reporterima koristeći Colt Revolver Model 1909 Army kalibra .45LC, malokalibarske puške kliznog potkundaka Remington Model 1912 i Model 1906, mada je ostala zabeležena njena izjava kako je najbolje ono oružje koje idealno odgovara određenom strelcu.

Ovolika pažnja javnosti i slava nije mogla da bude delom ukaljana netačnim i zlonamernim tvrdnjama, poput one koju je 1903. godine plasirao medijski mogul Vilijem Randolf Herst kako Eni Oukli svoje magične pogotke ostvaruje pod dejstvom narkotika jer je dugogodišnji zavisnik od kokaina. Objavio je u svom tiražnom listu kako je uhapšena u Čikagu prilikom pokušaja pljačke, što je bila ordinarna izmišljotina. Navodno je zaista ženska osoba istih imena i prezimena zaista lišena slobode, ali Herst je morao da isplati Eni i Batleru za to vreme ogroman iznos od 27.500 dolara na ime odštete. Štampa je pokušavala da glorifikuje njen rivalitet s izvesnom Lilijan Smit koja je takođe kao strelac nastupala u trupi Bafalo Bila. Lili je bila više kaubojski nastrojena muškobanja, što nije imponovalo umerenoj Eni, a veština oružjem je bila neuporedivo na strani junakinje našeg članka. Zbog svih navedenih mentalnih atributa, ona je bila i ostala legenda svog doba čiji sjaj nikada ne tamni.
Milan Milanović