Daleko ispred svog vremena

Emotivna sklonost ka određenoj konstrukciji vatrenog oružja neretko postane prava opsesija jer zaljubljenici ne žale energiju niti sredstva da u svom posedu imaju baš taj model. Odani čitalac od prvog broja „Kalibra“ pokojni Milan Šojić je bio veliki poznavalac streljačkog naoružanja iz perioda Drugog svetskog rata, ali je naročito izražavao želju da poseduje atraktivni poluautomatski karabin .30 M1 koji je američka vojska upotrebljavala u više svetskih sukoba. Kao u svakoj sretnoj priči, potkraj svog života je ispunio tu želju, a njegov sin Dejan (takođe kolekcionar i znalac ove materije) nam je nedavno usputio primerak iz njihove porodične zbirke jer smo izrazili želju da upravo o toj pušci objavimo nešto više detalja u odnosu na ono što je uobičajeno dostupno našim pratiocima.


Podaci koji su dostupni u stručnoj literaturi i izvorima namenjenim najširoj javnosti su prilično kontradiktorni kada je ovaj model u pitanju, pa ćemo naročitu pažnju obratiti na ono što je nedvojbeno potvrđeno, s posebnim akcentom na prisustvo ove retke puške na našim prostorima. Primera radi, najčešće se navodi kako je oružje pod formalnim nazivom „United States Carbine, Caliber .30, M1“ nastalo 1942. godine, što ne odgovara istini. Čelnici američkih oružanih snaga još 1940. godine na osnovu iskustva iz tzv. Francuske kampanje spoznali u kojoj meri je munjeviti prodor nemačkih mehanizovanih formacija uzrokovao da se nakon probijanja fronta personal koji nije bio predviđen za neposrednu razmenu streljačke paljbe dolazi u opasnost jer nije adekvatno naoružan da se brani formacijski dodeljenim pištoljima ili revolverima. To se prevashodno odnosi na pripadnike saniteta, tehničkih i indentantskih službi, štabno-administrativno osoblje, poslužioce raznih sistema i dalekometnih oruđa, te posade vozila ili plovila, odnosno sve koji su dobijali kratkocevno oružje ili obrtnočepne repetirke Springfield 1903. Oružje veće vatrene moći poput automata Thompson Model 1928 i poluautomatske puške M1 Garand je u tom trenutku bilo prioritetno za borbene pešadijske jedinice, aktuelna produkcija nije bila dovoljna, a i svojim gabaritima je bilo neprimereno opisanom delu sastava.


Zaključeno je kako željenim svojstvima odgovara poluautomat manjih dimenzija, umerene snage primenjenog metka, pa je 1941. godine još pre ulaska SAD u Drugi svetski rat izbor pao na novi kalibar .30 Carbine (7,62x33mm) koji je osvojila fabrika Winchester na osnovu svog ranijeg metka .32 WSL za pušku Model 1905. Tokom prethodnog planetarnog sukoba, Amerikanci su imali iskustvo s neobičnim „Pedersen uređajem“ koji je predstavljao konverziju standardne repetirke M1903 na poluautomatsku paljbu upotrebom okvira kapaciteta 40 metaka ispaljivanjem francuske pištoljske municije 7,65x20mm Longue. Bilo je neophodno nešto prikladnije, pa je uskoro je na vojnom konkursu odabrana najuspešnija konstrukcija puške iz Vinčestera (koncern Kolt i Džon Garand su ponudili svoje prototipe koji nisu zadovoljili), i otpočela produkcija u više fabrika. Često se pogrešno ovaj karabin naziva „Inland“, a taj ogranak kompanije General Motors je bio samo jedan od proizvođača, jer su već od početka 1942. godine do kraja sukoba Winchester, National Postal Meter, Quality Hardware, IBM, Underwood-Elliot-Fisher, Saginaw Steering Gear, Standard Products i Rock-Ola oružanim snagama isporučili oko šest miliona primeraka.


Nema dileme da se deo čitalaca susreo s informacijama kako je ova spretna i dopadljiva puškica kapaciteta 15 metaka bila statusni simbol starešina, tenkista i padobranaca, što takođe ne odgovara realnosti i zbivanjima na terenu. Američka vojska je bila prilično fleksibilna u smislu da je mnoštvo oficira borbenih formacija moglo po sopstvenom nahođenju učini automate Thompson ili puške M1 Garand oružje svog izbora pored dodeljenog pištolja Colt 1911, te je samo deo njih prednost davao karabinu koji opisujemo. Sa druge strane, posade oklopnih vozila su pretežno dobijale automate M1928, M1 i M3, dok je za vazdušno-desantne snage 82. i 101. divizije od kraja 1942. godine u „Inlandu“ napravljena verzija s čeličnim kundakom koji se preklapao u levu stranu. Najčešći i ubedljivo najbrojniji korisnici su bili članovi posada mitraljeza i minobacača, odnosno vojnici koji su bili opterećeni nošenjem postolja i municije i standardne puške bi ih dodatno opterećivale. Potom, vezisti i nišandžije raketnih bacača „Bazuka“, deo izviđača na zahtevnijem terenu, kuriri, vozači i borci izrazito slabije konstitucije, kao i svaki učesnik koji je mogao nadređenom starešini da obrazloži kako bi na taj način bio korisniji.


Već od tog vremena, a naročito od Korejskog rata kada je verzija M2 s opcijom automatske paljbe i okvirima uvećanog kapaciteta od 30 metaka bila masovno dodeljena gotovo polovini ljudstva jedinica marinaca, otpočele su storije o nedovoljnoj probojnoj ili zaustavnoj moći primenjenog kalibra. Interesantno, o „anemičnosti“ ovog metka su uporniji oni koji glorifikuju svojstva sovjetske municije koje ispaljene iz automata Špagin, što je prilika da ukažemo na tačne perfomanse oba. Zrno metka 7,62x25mm tipa FMJ mase 5,5 grama ostvaruje početnu brzinu od oko 520 metara u sekundi, dok zrno municije .30 Carbine iste konstrukcije ima masu 7,1 gram i polaznu brzinu od preko 600 m/s. Dakle, spoljna balistika je na strani američkog metka, a da ne govorimo o preciznost i tačnosti pogodaka na udaljenostima sve do krajnje granice od 200 metara, jer ovim karabinom je vešt korisnik mogao da pogodi jedinačnom paljbom metu veličine stojećeg protivnika, što je automatom PPSh 41 to nemoguća misija usled dejstva zatvaračem iz zadnjeg otvorenog položaja.


Bilo kako bilo, ova elegantna puška se koristila širom sveta u zonama američkog uticaja u brojnim oružanim sukobima, a veća količina je prodata na tamošnjem civilnom tržištu jer je svojevrsna ikona među poštovaocima njihove slavne prošlosti. Koristi se uspešno i u lovu određene divljači, a u tom kalibru je napravljeno nekoliko revolvera i poluautomatskih pištolja, dok je spisak proizvođača municije impozantan i među je naš užički „Prvi partizan“. Fabrika Inland je obnovila produkciju za prekookeanske zaljubljenike, a ti novi modeli imaju opciju ugradnje optičkih i svetlosnih pomagala što je primereno novom dobu.
tekst i foto: M. Milanović i O.Volk

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još