Deklaracija o nezavisnosti SAD
Deklaracija o nezavisnosti bila je deklaracija koju je u Filadelfiji potpisalo 13 bivših britanskih kolonija u Novom svetu, proglašavajući svoju nezavisnost i objašnjavajući razloge za to. Deklaracija je isticala pravo na revoluciju, tj. princip da je pravo i dužnost svakog naroda da svrgne ili nasilno ukloni tiransku vladu koja ga ugnjetava. Kongres ju je ratifikovao 4. jula 1776. godine, a Deklaracija je postala konstitutivni akt Sjedinjenih Država, tj. njihov prvi ustavni akt. Taj dan se u Sjedinjenim Državama slavi kao Dan nezavisnosti. Velika Britanija je priznala nezavisnost svojih bivših kolonija 3. septembra 1783. godine. 4. jul se u Sjedinjenim Državama slavi kao Dan nezavisnosti, jer je tog dana 1776. godine izglasana čuvena Deklaracija o nezavisnosti, kojom su se američke države odvojile od Velike Britanije. U vreme potpisivanja Deklaracije, Sjedinjene Države su se sastojale od 13 kolonija, pod vlašću engleskog kralja Džordža III. Kako je nezadovoljstvo u kolonijama, zbog plaćanja poreza Engleskoj, postajalo sve glasnije, engleski kralj je, u pokušaju da uguši pobunu, poslao dodatnu vojsku na njih. Godine 1774, trinaest kolonija je poslalo svoje delegate u Filadelfiju, sa zadatkom da osnuju Prvi kontinentalni kongres. Delegati nisu bili zadovoljni Engleskom, ali još nisu bili spremni da joj objave rat. Sledećeg maja 1776. godine, kolonije su ponovo poslale svoje delegate u Filadelfiju, na Drugi kontinentalni kongres. Kongres je prethodnu godinu proveo pokušavajući da reši svoje razlike sa Engleskom. U junu 1776. godine postalo je jasno da su njihovi napori beznadežni i imenovan je odbor za izradu Deklaracije o nezavisnosti. U njemu su bili Džon Adams, Bendžamin Frenklin, Robert Livingston, Rodžer Šerman i Tomas Džeferson. Mladom, ali elokventnom Džefersonu je poverena uloga izrade Deklaracije, zbog njegove „izvanredne lakoće izražavanja“. Do kraja juna, podnet je prvi nacrt Deklaracije, neke izmene su napravljene narednih dana, a glasanje je održano kasno popodne 2. jula. Od 13 kolonija, dvanaest je glasalo „za“, uključujući Pensilvaniju, Južnu Karolinu i Delaver, koje su ranije glasale „ne“ iz različitih razloga; samo Njujorku nije bilo dozvoljeno da glasa „za“, pa se njegova delegacija uzdržala (dozvola od njujorškog pokrajinskog kongresa neće biti data sve do nedelju dana kasnije). Deklaracija je usvojena 4. jula 1776. godine, više od godinu dana nakon početka Rata za nezavisnost. Džon Hankok, predsednik Kontinentalnog kongresa, dao je svoj zvanični potpis na rukopisni tekst, velikim, lepo odštampanim slovima tako da je, kako je Hankok rekao, „kralj Džordž mogao da ga pročita bez naočara!“ Dva dana kasnije, 6. jula, Filadelfija Ivning Post je prvi put objavio tekst Deklaracije. Dva dana kasnije, 8. jula, ona je dva puta javno pročitana, uz oduševljeno ovacije i zvonjavu zvona, na filadelfijskom trgu, koji se od tada naziva „Trg nezavisnosti“. Iako potpuno potpisivanje Deklaracije nije završeno do avgusta, 4. jul je određen kao zvanični datum njenog potpisivanja, a već sledeće godine, 1777. godine, Amerika je proslavila svoj prvi rođendan baš tog dana u julu.
