Džordž III
Džordž III (engl. George III; Džordž Vilijam Frederik; 4. jun 1738. — 29. januar 1820.), bio je kralj Velike Britanije i Irske, vojvoda od Braunšvajg-Lineberga i knez-izbornik Hanovera od 25. oktobra 1760. do 1. januara 1801. Elektorat je postao kraljevina Hanover 1814. Bio je treći monarh iz dinastije Hanover i prvi koji je rođen na tlu Engleske. Za vreme njegove vladavine kraljevine Velika Britanija i Irska su se ujedinile i formirano je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske.
Njegov otac je bio Frederik, princ od Velsa (1707—1751), najstariji sin kralja Džordža II (1683—1760). Zbog rane očeve smrti presto je preuzeo direktno od dede Džordža posle njegove smrti 1760. sa svega 22 godine. Vladao je 60 godina, do smrti 1820. Oženio se princezom Sofijom Šarlotom od Meklenburg-Štrelica i sa njom imao petnaestoro dece, devet sinova i šest kćeri, više nego bilo koji drugi vladar. Za vreme njegove vladavine izbio je Američki rat za nezavisnost (1775—1783) kojim su trinaest severnoameričkih kolonija dobilo nezavisnost i formiralo SAD. Za vreme njegove vladavine izbila je Francuska revolucija. Revolucionarna Francuska je objavila rat Engleskoj 1793. Engleska je bila dobro pripremljena, ali je Francuska bila jača. Prva koalicija (Engleska, Austrija, Pruska i Španija) je pobeđena 1798. Druga koalicija (Engleska, Austrija, Rusija i Turska) je pobeđena 1800. tako da je Engleska ostala sama u borbi protiv Francuske. Rat je nastavljen 1803, ali je Treća koalicija (Engleska, Austrija, Rusija, Švedska i Napuljska kraljevina) doživela istu sudbinu kao i dve prethodne i raspala se 1805. Invaziju Engleske je sprečila pobeda Horacija Nelsona nad špansko-francuskom flotom u bici kod Trafalgara 21. oktobra 1805. Zbog bolesti 1811. je proglasio svog sina Džordža, princa od Velsa za regenta koji je posle smrti svog oca 1820. postao kralj Džordž IV.
