Eskambrajska pobuna
Pobuna u Eskambraju bila je neuspešna šestogodišnja pobuna na Kubi u regionu planine Eskambraj tokom koje se nekoliko pobunjeničkih grupa borilo sa ciljem svrgavanja režima Fidela Kastra. Kubanske vlasti su ovu pobunu nazvale Rat protiv bandita i Borba protiv bandita. Pobunjenici su bili sačinjeni od biših vojnika režima Fulgensija Batiste, lokalnih poljoprivrednika, i bivših levičarskih gerilaca koji su učestvovali u Kubanskoj revoluciji, zajedno sa Kastrom, protiv Batistinog režima. Krajnji ishod ove pobune bila je eliminacija skoro svih pobunjenika 1965. godine.
Pobuna je počela nedugo nakon uspeha Kubanske revolucije 1959. godine. Predvodili su je bivši revolucionari koji su se borili protiv Batiste, ali su takođe odbili novu socijalističku ideologiju i bliske odnose nove vlasti i Fidela Kastra sa Sovjetskim Savezom. Lokalni poljoprivrednici koji se nisu slagali sa kolektivizacijom njihovih polja su takođe imali ključnu ulogu u neuspešnoj Eskambrajskoj pobuni. Pobunu je tajno podržavala CIA i administracija predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera zbog Kastrovih veza sa Sovjetskim Savezom.
Poljoprivrednici su bili potpomognuti od strane bivših snaga Fulgensija Batista, ali najviše od strane bivših pripadnika Studentskog revolucionarnog direktorata, kao što su Osvaldo Ramirez i komandant Vilijam Aleksander Morgan, dva bivša borca protiv Batistinog režima. (Morgan je pogubljen 1961. godine). Ramirez i Morgan su viđeni od strane SAD kao prodemokratska opcija za Kubu, a Kubanci u egzilu, obučeni od strane CIA su poslani na Kubu kako bi širili reč da postoji alternativa Kastrovom režimu.
Komandant Vilijam Aleksander Morgan
Mali brojevi pripadnika pobunjenika, kao i nedostatak strane pomoći, pogotovo zaliha, eventualno su doveli do njihovog poraza. Pobunjenici su se često borili do same smrti. Kubanske vlasti su koristile Nacionalne revolucionarne milicije, koje su koštale vlasti puno para, ali su takođe dovele do pobede. Špansko-sovjetski savetnik Francisko Kiutat de Migel je takođe bio prisutan Invaziji u Zalivu svinja i imao je veliku ulogu u pacifikaciji operacije. Kastro je slao veliki broj trupa, ponekad i čak 250,000 ljudi , od kojih su skoro svi bili pripadnici milicija. Pobuna je eventualno ugašena zbog superiornosti Kastrovih trupa. Neki pobunjenici su se predali, ali su odmah strljani. Veoma mali je broj njih je uspeo da izbegne smrt.
