Heroj Lenjingrada

Datira iz perioda Drugog svetskog rata, a konstruisao ga je Aleksej Sudajev tokom opsade Lenjingrada. Ovaj automat odlikuju pouzdanost i jednostavnost konstrukcije što ga čini jeftinim za proizvodnju. Prema mišljenju mnogih, PPS-43 je jedan od najboljih automata Drugog svetskog rata. Uveden je u naoružanje Crvene armije kao zamena za Špagin PPš-41. Automat PPS je nastao zbog potreba Crvene armije za novim kompaktnim automatom po ugledu na nemački MP 40. Zahtev je bio da novi automat koristi istu municiju kao i prethodni Špagin PPš-41, te da bude jednostavne konstrukcije kako bi ga vojnici mogli koristiti bez posebne obuke.
Aleksej Sudajev je dobio naređenje od državne komisije za naoružanje da se pripremi za masovnu proizvodnju automata koji je konstruisao poručnik I.K. Bezručko-Visocki sa Dzeržinske artiljerijske akademije. Bezručko-Visocki je konstruisao dva prototipa automata, drugi je poslužio kao osnova za Sudajevu konstrukciju. Tokom razvoja je bio prioritet pojednostaviti proizvodnju kako bi jedinice na frontu u što kraćem roku dobile veći broj automata. Tako su mnogi delovi automata proizvedeni od presovanog lima. Vreme proizvodnje je značajno smanjeno, sa 7.3 časova, koliko je potrebno za proizvodnju PPš-41 na svega 2.7h po komadu. Takođe je smanjena upotreba sirovina i bilo je potrebno manje radnika za sklapanje novog automata, a najznačajnije od svega, sovjetske fabrike su sada za svoju vojsku mogle proizvesti i do 350.000 novih automata mesečno umesto dotadašnjih 135.000.  Prototipovi su testirani između 26. aprila i 12. maja 1942. Izveštaj nadležne komisije je bio veoma pozitivan, ali su predlagali neke manje izmene kako bi se ojačala struktura automata. Špagin je do kraja jula dovršio svoj automat PPš-2, koji je testiran protiv Sudajevog PPS-a ali se pokazao lošije u svim aspektima kao što preciznost,pouzdanost i kompaktnost. To je zapravo bilo veće takmičenje na kojem je testirano 20 konstrukcija. Već 28. jula , maršal Nikolaj Jakovljev i njegov pomoćnik Ivan Novikov su predstavili Sudajev automat državnom odbrambenom komitetu kako bi ga odobrili. Sudajev automat je prihvaćen kao PPs-42. Proizvodnja je decembra 1942. poverena Sestroreckoj fabrici naoružanja u Lenjingradu. Ovaj automat se u manjem obimu proizvodio tokom opsade Lenjingrada ali masovnija proizvodnja nije počela do početka 1943. do kada je proizvedeno svega 46.572 komada PPs-42, pre nego što su zamenjeni poboljšanom verzijom- PPs-43. Prvi automati iz serije su prikazani Andreju Ždanovu i Leonidu Govorovu. Većina automata iz prve serije su predati na upotrebu vojnicima na Lenjingradskom frontu. Zbog velikih investicija koje su uložene u proizvodnju Špaginovog PPš-41 koji se proizvodio u preko milion primeraka godišnje , došlo se do zaključka da neće biti ekonomično u potpunosti ukinuti njegovu proizvodnju i zameniti je novim PPs-43. Do kraja rata je proizvedeno oko dva miliona primeraka, a proizvodnja u SSSR-u je završena 1946. jer je Crvena armija već raspolagala ogromnim brojem automata.
Aleksej Sudajev je poslednje dve godine rata eksperimentisao sa različitim verzijama svog automata koje su uključivale manje spoljašnje izmene kao i ugradnja drvenog fiksiranog kundaka i preklapajućeg bajoneta.  PPs-43 je ostao u službi Crvene armije sve do sredine 1950-ih. Poslednje jedinoce koje su ga koristile bile su posade oklopne tehnike i mornarička pešadija.
Brojne zemlje koje su se našle u istočnom bloku su takođe proizvodile PPs-43, uključujući i NR Kinu koja je svoju verziju koristila tokom Korejskog rata.  Susedna Finska je prekopirala PPs-43 i proizvodila ga kao KP m/44 ali u kalibru 9x19mm. Isto je učinila i Frankova Španija u kojoj je fabrika u Ovijedu proizvodila automat po ugledu na finsku verziju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još