Kad oružje utihne

Šetajući ogromnim prostorijama predratnog zdanja na Trgu Nikole Pašića, pre nekoliko godina osetili smo dah vremena koje su naši hrabri preci umesto mastilom, pisali barutom. U društvu smo višeg kustosa i autora postavke Boška Ljubojevića, istoričara koji nam je detaljno s puno strpljenja govorio o svakom predmetu.
– Ova zbirka broji preko 600 predmet, koji su klasifikovani u tri velike grupe – naglašava Ljubojević. – To su oružje zanatske izrade, vojna oprema i oružni pribor i industrijsko oružje. Prema tehničkim svojstvima, kolekcija zantaskog oružja deli se na vatreno, a to su puške i pištolji sistema paljenja na kremen i kapislu. Tu je i hladno oružje u koje se ubrajaju sablje, mačevi i noževi, a obihvataju jatagane, pale i tojage. Cevi topova iz Prvog srpskog ustanka obradili smo separatno. Veliki deo zanatskog oružja je balkanske provenijencije, no ima i primeraka iz čuvenih evropskih radionica. Vreme u kome su nastali je 18. i 19. vek. Svakako najznačajniji deo zbirke odnosi se na Prvi i Drugi srpski ustanak. Predmeti koji su pripadali slavnim ličnostima naše istorije apsolutno su od neprocenjive vrednosti – kaže naš sagovornik.

Pistolj kremenjac zlatka Pop Luke Lazarevica.jpg
Pištolj kremenjač zlatka Pop Luke Lazarevića

Karađorđeva puška, karabin Tanaska Rajića, Hajduk Veljkov rašak, sablje Stojana Čupića i Cincar Janka, jatagani, pištolji… I tu nije kraj, dugačkog spiska predmeta koji su sjajno očuvani.
– Veliki broj eksponata koje je prikupio Istorijski muzej Srbije jeste oružje, koje simbolizuje našu ratnu prošlost – ističe Boško Ljubojević. – Zbirka je građena i uvećavana otkupima, poklonima uz rigorozne zahteve muzejske selekcije. Nukleus novog muzeja sačinjavali su pre svega predmeti dobijeni od Narodnog muzeja, koji je predao i svoju Istorijsku zbirku sakupljanu više od sto godina. Od drugih institucija koje su ustupanjem predmeta dale snažan podstrek razvoju ove ustanove, vredan pomena je svakako Vojni muzej koji je pedesetih godina prošlog veka predao vredne predmete iz ustaničkog vremena.

Konjicka oficirska sablja kralja Aleksandra Obrenovica, 1897.jpg
Konjička oficirska sablja kralja Aleksandra Obrenovića, 1897.

Pri otkupu, prioritet je dat oružju koje se vezivalo za određene istorijske ličnosti. Kako nam je u razgovoru objasnio Boško Ljubojević, vodilo se računa o pripadnosti određenim periodima, na prvom mestu da je oružje bilo u ratovima, ustancima ili bunama, gde je imalo važnu im presudnu ulogu.
– Najveći pojedinačni otkup naš Muzej realizovao je 1994, kada je od Ivana Mijića, radnika tadašnjeg saveznog SUP, otkupljeno 132 komada oružja i vojne opreme. Predmeti koji su tada otkupljeni obuhvataju vatreno i hladno oružje, raznog porekla, od ruskog, turskog, preko austrijskog, nemačkog, bugarskog, pa do srpskog, jugoslovenskog i francuskog. Ono zapravo označava sve važnije događaje i procese nacionalne vojne istorije 19. i prve polovine 20. veka – otkriva Ljubojević.

Revolver sistema J.Mariette tzv Bibernica, 1868.jpg
Revolver sistema J.Mariette tzv Bibernica, 1868.

Među izloženim predmetima, veliki deo zbirke čine noževi, odnosno jatagani, sablje i jedna helebarda. Najbrojniji su jatagani i sablje, a pojedini primerci urađeni su u prelepim i raznovrsnim tehnikama ukrašavanja.
– Jatagan su nosili janičari za pojasom uz pištolj kremenjaču – jasan je autor izložbe. – Koristio se u bliskoj borbi za seču i bod. Srpski usanici su uz pomoć jatagana, efikasno zaustavljali nalete moćne osmanske konjice. Najmasovnije hladno oružje za vreme “turskog ropstva” upravo je bio jatagan, tako da je na ovim područjima bilo mnogo radionica za njegovu izradu. Najpoznatije su u Foči, Sarajevu, Travniku. Herceg Novom, Užicu, Kotoru, Prizrenu i Skoplju. Pored jatagana, tu su i sablje, turskog ili persijskog porekla. Nosili su je konjanici i pešaci, a sve naše sablje u pogledu balčaka pripadaju jednom istom tipu – drška u obliku pištolja. Glavno obeležje osmanskih sablji su zakrivljena sečiva, više ili manje, sa jalmanom i pljosnatom drškom – do detalja priča Ljubojević.

Pistolj Mauser M712 i drvena futrola generala Cedomira Mijovica 1932-1936.jpg
Pištolj Mauser M712 i drvena futrola generala Čedomira Mijovića 1932-1936.

Zbirka oružja posebno pušaka je brojna i raznovrsna. U vitrinama Muzeja mogu se videti kremenjače, kapislare i jednometne iglenjače.
– Puške kremenjače koje ovde vidite uglavnom pripadaju balkanskim varijantama arapsko – turskog porekla. U solidnom broju imamo i tipove nastale pod uticajem severnoitalijanskih radionica. Mali je broj primeraka koji je kompletno izrađen u nekoj od evropskih manufaktura, što je tipično za sve Muzeje na Balkanu, pa i u Srbiji, što nije slučaj sa Vojvodinom i Beogradom. Od pomenutih orijentalnih tipova ovde su zastupljena je šišana, odnosno domaća verzija paragun i tvrđavska puška dupovka – nabraja Ljubojević.

Revolver Gasser vojvode Jovana Babunskog, kraj 19 veka.jpg
Revolver Gasser vojvode Jovana Babunskog, kraj 19. veka

Sredinom 19. veka, pešadiji je nametnuta potreba za bržom paljbom. Pojavljuju se prve brzometne puške sa magacinom od deset metaka – magacinke. One se još nazivaju i repetirke. Od 1886, gotovo sve evropske vojske ove puške imaju u naoružanju. Kako je tekao tehnološki napredak, tako su i puške bile sve savremenije.
– Naša zbirka hronološki i prati savremeni razvoj oružja na ovim prostorima – podseća Ljubojević. – Zanimljive su recimo puške „mosinke“ koje su dospele iz carske Rusije u Srbiju 1914, po završetku Cerske bitke. To je prva ruska malokalibarsla puška, sa velikom početnom brzinom zrna.

Prototip automata Matic- Cvetic, poklon za generala Kocu Popovica, 1951.jpg
Prototip automata Matić- Cvetić, poklon za generala Koču Popovića, 1951.

Po rečima Boška Ljubojevića, u Istorijskom muzeju čuva se impozantna količina automatskih pušaka sistema Kalašnjikov, domaće, bugarske, rumunske verzije.
– To je model koji je proizveden u preko 50 miliona primeraka. Naša zbirka sadrži jugoslovenske, bugarske i rumunske kopije „kalašnjikova“. Imamo još mnogo, mnogo toga zanimljivog i vrednog, no za njegovo predstavljanje trebalo bi vam specijalno izdanje – zaključuje naš sagovornik.
I. ŽALAC
Foto: N. B.

Kolekcija rariteta
Posebno mesto zauzima oružje koje je darovano, kao znak prijateljstva ili nagrade poznatim ličnostima: perkusioni pištolji sa priborom Stevana Petrovića Knićanina (1807-1855),komandanta srpskih dobrovoljčkih odreda u Vojvodini, dar braće Čeha tokom revolucionarnih zbivanja 1848-1849. Sablja (konjička oficirska M1861), kralja Aleksandra Obrenovića, poklon od austrijskog liferanta oružja Karla Gasera , povodom Duhova 1897. Minijaturna puška, jednometna, ostragpuneća M1880, kalibra 7 mm, dar fabrike „Mauser“ princu Aleksandru Obrenoviću, povodom liferacije. Automat M51, kalibra 7,62 mm (prototip), koji je povodom dana Armije 22. decembra 1951, fabrika oružja “Crvena Zastava” iz Kragujevca poklonila generalu Koči Popoviću. Pištolj kalibra 7,65 mm, sistema Sauer M1938, generala Velimira Terzića sa posvetom sovjetskog maršala Ivana Stepanoviča Konjeva, koji je Terzić dobio prilikom posete partizanske vojne misije SSSR aprila 1944. Pištolj brzometni Mauser M712, sistem Vestinger kal. 7,63 generala Čedomira Mijovića.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pancerfaust

Mnoge konstrukcije za višekratnu upotrebu nastale posle Drugog svetskog rata su inspirisane na određeni način Pancerfaustom