Napoleonov pobednički manevar
Bitka kod Austerlica (poznata i kao bitka tri cara ili Bitka kod Slavkova) bila je jedna od najvećih i najslavnijih Napoleonovih bitaka koje su se dogodile u 2. decembra 1805; takođe je označio kraj neprijateljstava 1805. godine. Rat treće koalicije počeo je prodorom austrijske vojske generala Maka u Bavariju do Ulma. Napoleon je toliko parirao ovom napadu da je izvršio svoj poznati manevar – prošao je pored desnog boka austrijske vojske i okružio je, tako da je bila raspoređena između vojske Maka i nastupajuće ruske vojske pod komandom Kutuzova. Pet dana kasnije, 20. oktobra 1805, opkoljeni Mack bio primoran da se preda, jer nije bilo mogućnosti da se izvuče iz obruča. U međuvremenu, Napoleon je pojurio kod Rusa i došao 12. noemvri do Dunava, i probio se u Beč. Sledećeg dana Francuzi su bez otpora zauzeli netaknuti most preko Dunava, što im je omogućilo da napreduju na sever, gde je Kutuzov okupio rusku vojsku i ostatke pobegle austrijske vojske od 15.000 ljudi. Saveznici, kojima je komandovao ruski car Aleksandar i., okupili su više od 85.000 vojnika od Austerlitza u Moravskoj. Napoleon, koji je imao glavninu svoje vojske od oko 70.000 vojnika, znao je da mu sa juga preti vojska od 85.000 vojnika austrijskog nadvojvode Karla. Zato je odlučio da po svaku cenu izazove odlučujuću bitku na terenu koji mu najviše odgovara. Kao mesto sukoba izabrao je brdovito područje duž puta Beč – Brno, oko 20 km zapadno od Brna, u blizini tadašnjeg sela Slavkov (nemački: Austerlitz). Da bi prevario saveznike u svojim namerama, on je u panici i neredu inscenirao povlačenje svojih jedinica, čak 27. decembar je ponudio pregovore o primirju. Napoleon je rasporedio svoju vojsku na sledeći način: levo krilo je predvodio maršal lan sa oko 24.800 vojnika, a maršal Sult sa četvrtim korpusom bio je u centru i na desnom krilu sa 23.600 vojnika. Ovo desno krilo bilo je postavljeno na takav način da je oslobođeno uzvišenje Prase / Pratzen (u sredini), koje je dominiralo celim frontom, što je koaliciji dalo priliku da napadne njegovo bespomoćno desno krilo. Car Aleksandar je odmah pao na ovu trik, koncentrisao koalicione snage na desnom flangu i napao, uprkos Kutuzovom otporu i prigovoru. U međuvremenu, Napoleon je preduzeo odlučne korake, Sulta je skliznuo pravo u sredinu, a 3 Davu je izašao na desno krilo. korpus od 6600 vojnika, koji je izlazio sa strane Bečke. Sledećeg dana Francuzi su uspeli da obuzdaju koalicione napade na svoje levo krilo, i nakon početnih uspeha Rusa na uzvišinama u Pratcenu, oni su preduzeli iznenadni kontranapad. Već do popodneva, vojnici maršala Sulьta su uspeli da osvoje uzvišenost, odakle su nastavili da napadaju centar koalicije. Probili su odbranu i podelili koalicione snage na dva dela. Korpus maršala Davu počeo je da okružuje koalicione snage u kojima je nastala potpuna nemira i haos, i bitka je izgubljena. Austerlitz je bio odlučujuća i najslavnija Napoleonova pobeda i Zenit njegovog uspona. Ovo je okončalo treću (antipoleonsku) koaliciju. Rusi su morali da se povuku na sever u Poljsku i nastave borbene akcije u savezu sa Pruskom, i tako je formirana Četvrta koalicija. Austrijanci su bili primorani da traže primirje i potpišu ponižavajući Požunski mir, 26. decembra 1805.godine, prema odredbama ovog mirovnog sporazuma, trebalo je da ustupe Veneciju, Dalmaciju i bivšu Venecijansku Istru Francuzima, koji su formalno ušli u marionetsko Kraljevstvo Italiju, a Forarlberg i Tirol su predati Bavariji. Požunski mir proširio je teritoriju Napoleonovih nemačkih saveznika na račun Austrije i označio kraj Svetog Rimskog Carstva. Ugovor je sadržao restrukturizaciju izgubljenih nemačkih zemalja pod uticajem Napoleona, kao i druge mere koje su oslabile Austriju.
