Neizbrisiv trag Imperije

Tradicionalna britanska vojna birokratija u drugoj polovini 19. veka smatrala je revolver, pre svega, defanzivnim a ne ofanzivnim oružjem. Tako su revolverima bili naoružani ne samo konjanici, već i pešadijski oficiri (pa čak i narednici) za slučaj nužne samoodbrane iz neposredne blizine, u situacijama stani-pani. Na kraju su čak i artiljerci zadužili revolvere, na osnovu loših iskustava iz nekonvencionalnog ratovanja u Avganistanu i kolonijama u Africi i Aziji.
Kao privilegovana elita u vojsci Njenog veličanstva, britanski oficiri su imali pravo da nabave lično naoružanje po sopstvenom ukusu. Na taj način bili su pošteđeni hirova tvrdoglave vojne birokratije. Na njihov lični izbor oružja uticala su, pre svega, praktična iskustva iz britanskih kolonijalnih ratova u Indiji, Sudanu, Egiptu i ekvatorijalnoj Africi. Oni su primetili da njihovi fanatični protivnici često nastavljaju divljački da se bore čak i kad su izrešetani zrnima slabije moći. Zato su smatrali da je brutalna zaustavna moć daleko važnija od tehnološke sofisticiranosti. Kao posledica toga, mnogi oficiri su čak i u sedamdesetim i osamdesetim godinama 19. veka još uvek radije koristili masivne pištolje sa jednom ili četiri cevi, nego revolvere. Poznati kao hauda pištolji (po platformi na slonovima sa koje se pucalo na krupnu divljač u Indiji), ovi “ručni topovi” su često imali kalibar od čak .75.
Istaknuti engleski konstruktor revolvera, Robert Adams, povukao se iz posla 1866. da bi četiri godine kasnije, 13. septembra 1870, umro od komplikacija nakon amputacije noge. Posle njegove smrti, firmu je nastavio da vodi njegov bliski rođak Džon Adams. Bila je to zapravo omanja porodična fabrika na adresi 391 Strend u Londonu. Tako je Džon Adams postao prvi kontraktor, kada je britanska armija 1868. počela da prelazi sa perkusione na municiju sa metalnom čaurom. U to vreme, većina Coltova sa otvorenim gornjim ramom bila je izbačena iz službe, a oružari su počeli da prepravljaju britanske službene revolvere sa čvrstim ramom (kao što su Tranter i Adams), na municiju sa metalnim čaurama. Ovakve konverzije bile su prilično jednostavne: uklonili bi polugu za punjenje, dodali šipku izbijača i vratašca za punjenje, promenili oroz i doboš da bi ih prilagodili novoj municiji. Ali, municija za ove konverzije pokazala se vrlo slabom. A kako su oficiri obično sami kupovali sebi oružje, većina prepravljenih revolvera otišla je u naoružanje nižih činova.

Tek 1872. godine britanska vlada je usvojila revolver Džona Adamsa Model 1867 sa municijom na centralno paljenje, koji je nazvan Mark II. Novi revolver je zamenio prethodni Mark I, koji je zapravo bio konverzija sa perkusione na municiju sa čaurom. Revolver je pod oznakom Model 1867B prodavan i na civilnom tržištu. Adams je nastavio da usavršava svoje oružje i 1872, je izbacio verziju sa poboljšanim ekstraktorom, nazvanu Mark III. Proizveden je i ograničeni broj primeraka takozvanog Modela IV. Nevolja je bila u tome što je kapacitet Adamsove fabrike bio ograničen za tako naglu i veliku potražnju i nije mogao da izliferuje potreban broj komada za britansku vojsku, mornaricu i kanadsku konjičku policiju. Zato je vlada bila prinuđena da pored Adamsa uvede i druge modele revolvera, kao što su Colt, Tranter i Webley. Tako je već 1879. svima postalo jasno da je britanskoj armiji potreban jedinstveni model službenog revolvera i krenulo je ozbiljno traganje za takvim rešenjem. Ali to je ujedno i kraj Adamsove ere i nagoveštaj nove dinastije britanskih službenih revolvera, pod nazivom Webley. No, to je već tema za jednu sasvim drugu priču.


Revolver Adams Mk II o kome govorimo, sačuvan je sa originalnom kutijom od hrastovine, obloženom zelenim filcom i kompletnim dodatnim priborom: staklenom bočicom za ulje, šipkom za čišćenje i lakiranim plehanim kutijama za municiju, u koje staje po 26 metaka .450 Boxer. Na okrugloj mesinganoj plaketi na poklopcu kutije stoji krasnopisom ugravirano da revolver pripada H.R. Lovettu, pripadniku 2. bataljona 60. kraljevskog streljačkog puka britanske vojske. Ovaj model Adamsa je bio na centralno paljenje i punio se otpozadi, a mehanizam je jednostrukog i dvostrukog dejstva. U doboš staje šest metaka kalibra .450 Boxer. Drška je potpuno obuhvaćena jednodelnim koricama od orahovine, sa isčekiranom ribljom krljušti u tipičnom engleskom maniru.
Kada se Adams Mk II pojavio na tržištu 1872, bio je to svakako najbolji revolver koji se u to vreme mogao nabaviti u Londonu. Tadašnji oficiri morali su sami sebi da kupuju lično naoružanje. A kako je Britanija u to vreme praktično ratovala jedino u kolonijama, oficiri su obično nabavljali oružje u velikom kalibru. Prema praktičnom iskustvu, jedino su kalibri .450, .476 i .455 mogli trenutno da zaustave fanatične urođenike. A kako su oficiri svoje revolvere koristili uglavnom za nužnu samoodbranu sa bliskog odstojanja, veličina kalibra najčešće je označavala i razliku između života i smrti. Naravno, dobro oružje je uvek i koštalo. Za jedan revolver Adams trebalo je izdvojiti pet funti, a za kutiju i ostali pribor još petnaest šilinga. Bila je to poprilična suma, jer je tadašnja funta bila izuzetno jaka. Vredela je, primera radi, više od tadašnjih 20 zlatnih nemačkih maraka. Kada se preračuna vrednost jedne zlatne marke iz tog perioda, revolver bi po današnjim vrednostima koštao oko 1.200 evra, što uopšte nije malo. To jedan mladi oficir u ono vreme, nije mogao sebi da priušti, sem ako nije bio iz neke baš dobro stojeće familije. Ili da, eventualno, revolver dobije na poklon.

Pomenuti, 60. kraljevski streljački puk bio je, formiran još 1755. kao Kraljevski streljački korpus, koji se borio u Severnoj Americi i Kanadi, a zatim i protiv Napoleona u čuvenom Poluostrvskom ratu, u Portugalu i Španiji. Posle jedne reforme u armiji, ime je promenjeno u 60. Royal Rifles, odn. 60. kraljevski streljački puk. Kao takav, puk je bio angažovan u Indiji, Burmi, Kini, Egiptu i Južnoj Africi. U Prvom svetskom ratu, borio se na Zapadnom frontu, a u Drugom u Severnoj Africi. Posle reforme u britanskoj armiji 1966, puk je, zajedno sa 3. pukom zelenih mundira fuzionisan u jedinicu nazvanu Kraljevski zeleni mundiri (Royal Green Jackets).
A ponosni vlasnik Adamsovog revolvera, Hjubert Ričard Lavet, bio je rođen 30. marta 1854. u Vitingtonu, u engleskoj pokrajini Šropšir. Otac mu je bio pukovnik, što samo potvrđuje kako se nekada i vojni zanat takođe prenosio sa kolena na koleno. U njegovoj vojnoj biografiji ostalo je zapisano, da je pored engleskog govorio i dva strana jezika: francuski i hindu. A karijera, odn. avanzovanje u službi, teklo je sledećim redom: od avgusta 1873. zastavnik, od avgusta 1874. poručnik, od marta 1883. kapetan, od aprila 1890. major, a 1894. napušta puk. Novopečeni zastavnik je sa 2. bataljonom najpre poslat u Indiju, u oktobru 1873. Tamo je u garnizonu u Sialkoteu tokom naredne godine usavršio svoju jahačku veštinu. Tokom 1879. i 1880. služio je u Avganistanu, gde je učestvovao u borbama kod Ahmed Hejla i Urzoa. Lavet je bio učesnik i čuvenog marša na Kandahar pod komandom Ser Frederika Robertsa, a borio se u bici za Kandahar. Bila je to direktna reakcija na jedan od retkih poraza britanskih trupa. Avganistanske trupe pod komandom Emira Jakub Kana su 27. jula 1880. kod Maivanda do nogu potukle Britance. Tom prilikom je 66. pešadijski puk pretrpeo teške gubitke i što je bilo još gore (barem za shvatanje tog doba) – oba svoja barjaka. Ako je verovati piscu Konanu Dojlu, kod Maivanda je ranjen i dr. Džon Votson, verni pratilac i pomoćnik Šerloka Holmsa. Lavet je dobio i svoja prva odlikovanja: takozvanu avganistansku medalju za bitku kod Ahmed Hejla i kandaharsku zvezdu za učešće u bici za Kandahar. Nakon toga, Lavet je služio na zloglasnoj severozapadnoj granici, jednoj od najopasnijih oblasti u čitavoj Imperiji. Na toj problematičnoj međi između Avganistana i Pakistana, ni danas nije bezbedno i mirno.

Tek 1872. godine britanska vlada je usvojila revolver Džona Adamsa Model 1867 sa municijom na centralno paljenje, koji je nazvan Mark II. Novi revolver je zamenio prethodni Mark I, koji je zapravo bio konverzija sa perkusione na municiju sa čaurom. Revolver je pod oznakom Model 1867B prodavan i na civilnom tržištu. Adams je nastavio da usavršava svoje oružje i 1872, je izbacio verziju sa poboljšanim ekstraktorom, nazvanu Mark III. Proizveden je i ograničeni broj primeraka takozvanog Modela IV. Nevolja je bila u tome što je kapacitet Adamsove fabrike bio ograničen za tako naglu i veliku potražnju i nije mogao da izliferuje potreban broj komada za britansku vojsku, mornaricu i kanadsku konjičku policiju. Zato je vlada bila prinuđena da pored Adamsa uvede i druge modele revolvera, kao što su Colt, Tranter i Webley. Tako je već 1879. svima postalo jasno da je britanskoj armiji potreban jedinstveni model službenog revolvera i krenulo je ozbiljno traganje za takvim rešenjem. Ali to je ujedno i kraj Adamsove ere i nagoveštaj nove dinastije britanskih službenih revolvera, pod nazivom Webley. No, to je već tema za jednu sasvim drugu priču. Posle toga toga, 60. puk je jedno vreme služio kao okupaciona jedinica, da bi narednih godina prošao put od Engleske, preko Kipra i Gibraltara, pa do Južne Afrike, gde se borio protiv Bura. Krajem novembra 1890. Lavet se sa svojim pukom ponovo vratio u Indiju, gde je naredne godine učestvovao u ekspedicijama na Crnu planinu i Mirzaj. Najzad, u decembru 1891, puk je vraćen u Englesku. A 14. jula 1892. Lavet se venčao sa Linom Meri Mejtlend u katedrali Sent Pol u Londonu. U vojnoj službi je ostao do 1894, kada ju je konačno napustio posle skoro 22 godine službovanja. Umro je 1908. godine.
I eto, jedan revolver, jedan čovek, jedna karijera… Oružje nije samo hladan predmet od čelika… ono često ume i da priča, barem kad su u pitanju ovako dobro dokumentovani kolekcionarski komadi kao što je ovaj prelepi i sjajno očuvani Adams. Pravi kolekcionari to umeju da vrednuju, jer za njih je oružje uvek i nešto više od tehnike – nečiji život, detalj istorije, dokument jednog vremena…
B. Ljubinković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pancerfaust

Mnoge konstrukcije za višekratnu upotrebu nastale posle Drugog svetskog rata su inspirisane na određeni način Pancerfaustom