Nemačko-danski rat
Nemačko-danski rat ili Drugi šlezvički rat (dan. 2. Slesvigske Krig, nem. Deutsch-Dänischer Krieg) je bio drugi sukob između Danske i Pruske zbog pitanja Šlezvig-Holštajna. Rat je počeo 1. februara 1864. kada je pruska vojska prešla granicu Šlezviga. Danska se borila protiv Pruske i Austrije. Kao i u Prvom šlezvičkom ratu, i ovaj rat se vodio zbog kontrole nan vojvodstvima Šlezvig i Holštajn usled pitanja prava nasledstva nad vojvodstvima Holštajn i Lauenburg, pošto je danski kralj umro, a da nije ostavio naslednika koji bi bio prihvatljiv za Nemačku konfederaciju. Povod za rat je bilo dansko usvajanje Novembarskog ustava, koji je integrisao vojvodstvo Šlezvig u Dansko kraljevstvo, što je bilo kršenje Londonskog protokola.
Rat se završio 30. oktobra 1864. kada su Bečkim mirom Danskoj oduzeta vojvodstva Šlezvig, Holštajn i Saks-Lauenburg i date Pruskoj i Austriji. Ovo je takođe bio poslednji sukob iz koga je Austrija/Austrougarska izašla kao pobednik.
