Operacija “Palata”

Vojni cenzor je posle toliko godina, dopustio da najtiražniji izraelski dnevnik “Yediot Aharonot” ovu informaciju objavi početkom novembra, uključujući i intervju s komandosom, članom tima koji je ubio Abu Džihada. Uredništvo lista je pola godine pregovaralo sa cenzorom, o tome, kada da objavi intervju.
U proteklim decenijama, Izrael je često optuživan da je organizovao napade i likvidacije palestinskih i proiranskih ekstremista širom sveta, ali je ta zemlja retko preuzimala odgovornost. Izraelski list prenosi, da je operaciju isplanirala i organizovala tajna služba Mosad, a da su likvidaciju izveli operativci elitne jedinice komandosa „Sayeret Matkal”. Timom ovih komandosa rukovodio Nahum Lev, koji je u intervjuu pre smrti 2000, otvoreno govorio o svojoj ulozi, ali to nikada nije objavljeno. – Pročitao sam svaku stranicu dokumenta o njemu. Abu Džihad je bio povezan sa užasnim delima protiv civila. On je bio označen za smrt. Pucao sam u njega, bez oklevanja – kazao je Lev.
Kako su tekle pripreme za spektakularnu operaciju “Palata”, koja je izazvala veliku buru i oprečna reagovanja širom sveta? Kako je izvedena likvidacija Arafatovog zamenika i ko je sve u njoj učestvovao? Neki od aktera ovog događaja, koji je tada imao razmere velikog međunarodnog skandala i danas su na visokim položajima u Izraelu.
Pod pritiskom snažne ofanzive izraelskih snaga u Libanu, rukovodstvo PLO je sredinom 1982, napustilo Bejrut i novo utočište pronašlo u Tunisu. Među njima je bio i Abu Džihad, jedan od najbližih saradnika Jasera Arafata, vođe PLO. Pravo ime Abu Džihada (što u prevodu znači Otac Sveti rat), je bilo Kalil Ibrahim Mahmud al-Vazir. Njegova likvidacija je, između ostalog, predstavljala osvetu Izraela za žrtve stradale u terorističkim napadima, koje su izveli Abu Džihadovi ljudi, ali i opomenu rukovodstvu PLO da nije sigurno, bilo gde da se sakrije i da će ih kad-tad, stići kazna “duge ruke Izraela”. Od samog planiranja ovako složene operacije, bilo je jasno da će obaveštajna delatnost biti od presudnog značaja za njen uspeh. Zato su na intezivnom prikupljanju obaveštajnih podataka i važnih informacija u Tunisu, angažovani agenti Mosada i vojne obaveštajne službe A’man (Agaf Mode’in – obaveštajni odsek).
U tom cilju, u pripremi akcije, komandant „Sajeret Matkala” je u martu 1988, komercijanim letom iz Rima, otišao u Tunis u izviđačku misiju. Na aerodromu se sastao sa vođom Mosadovog tima za opservaciju, koji se tamo već nalazio, a koga su činili šestorica muškaraca i jedna žena, sa lažnim identitetom stranih turista. Prvo su se odvezli do Abu Džihadove kuće u Sidi Buseidu, luksuznom predgrađu Tunisa i nakon što su je dobro osmotrili, a posebno obezbeđenje objekta, otišli su do izabranog mesta za izvođenje pomorskog desanta: zabačene plaže Ras Kartaga, u blizini drevnog lučkog grada Kartagine, 40 km severno od Tunisa. Početkom aprila 1988, u Izraelu je, u blizini luke Haifa, izvedena proba operacije. Maketa kuće Abu Džihada je podignuta kod obližnje artiljerijske baze, tako da je tim A (Aleph), koji je dobio zadatak da izvrši likvidaciju, imao na raspolaganju trodimenzionalni prikaz cilja.
U pripremi i izvršenju operacije, bile su uključene mešovite snage iz kopnene vojske, ratnog vazduhoplovstva i ratne mornarice. Sve je trebalo uvežbati da funkcioniše kao jedna efikasna borbena mašina. Složeni plan je imao nekoliko faza. Jedinica od četrdeset ljudi iz „Sajeret Matkala” i jedinice pomorskih diverzanata Shayetet 13 (Flotila 13), poznate i pod nazivom Ha’Komando Ha’Jami, prebačena je u Tunis sa četiri raketna čamca klase Sa’ar IV. Na jednom od pratećih brodova ove male flote, nalazila su se dva jurišna helikoptera AH-1S Cobra, za pružanje vatrene podrške, ukoliko zatreba. Na drugom pomoćnom brodu je bila smeštena ploveća bolnica, sa operacionom salom i jedinicom hirurga i medicinskim helikopterom za evakuciju. Na ovim brodovima su se nalazili i Mosadovi tehničari za vezu i stručnjaci za Tunis.
Vazduhoplovnu flotu su činila dva posebno modifikovana aviona Boing 707 iz sastava ratnog vazduhoplovstva, koji su leteli nad Tunisom, pružajući protivelektronsku zaštitu snagama u operaciji. Jedna od ovih letelica, služila je kao komandno-kontrolni centar i leteća platforma, za izviđanje i elektronsko ratovanje, u kojoj su se nalazili načelnik vojno-obaveštajne službe Aman, general-major Amnon Lipkin Šahak, Nahum Admoni – visoki rukovodilac Mosada i Ehud Barak, tadašnji zamenik načelnika Generalštaba. U drugom boingu, koji je imao ulogu pomoćnog komandno-kontrolnog centra, bili su komandant ratnog vazduhoplovstva, general Avihu Ben-Nun i drugi visoki vojni komandanti. U blizini ovih letelica, u prostoru iznad Sredozemnog mora, kretale su se dve leteće cisterne KC-130, za dopunu gorivom u vazduhu, dok je grupa lovaca F-15 pružala vazdušnu zaštitu.
Radi dodatne kamuflaže, sigurnijeg prolaska kroz grad i ostvarenja efekta iznenađenja, komandosi su bili obučeni u uniforme Nacionalne garde Tunisa. Svaki od učesnika nosio je mini radio-uređaj, za pronalaženje u slučaju opasnosti, odvajanja od glavnine ili još gore – zarobljavanja, koji je imao stalni kontakt sa letećim komandno-kontrolnim centrima. Jedinica za ubistvo Abu Džihada, bila je naoružana automatima Uzi sa prigušivačima i omiljenim pištoljima Beretta kalibra .22 LR. Članovi jedinice za podršku su nosili “tešku artiljeriju” – puške Galil 5,56 mm i puškomitraljeze FN MAG kalibra 7,62 mm. Oružja su bila opremljena optičkim nišanima i laserskim obeleživačima cilja IT AIM-1D, a u opremi su se nalazili i monokularni uređaji za noćno osmatranje, šok-bombe i ručne bombe parčadnog dejstva. Udarna jedinica „Sajeret Matkala”, koja je bila podeljena u četiri tima, nosila je i video opremu, kojom su snimali celu akciju.
U noći 15. na 16. aprila 1988. izraelski raketni čamci, koji su plovili odvojem pravcima, sastali su se u neposrednoj blizini tuniških teritorijalnih voda. Dva Boinga 707, koja su letela između južne Sicilije i severnog Tunisa, prekrili su područje neprozirnim štitom elektronskih protivmera, koje su ometale tuniške radare i poremetile sve komunikacije. Istovremeno, Mosadovi agenti na terenu su uspeli da prodru u lokalne telefonske linije i blokiraju pozive, koji su mogli da upozore vlasti, da je u toku neprijateljska operacija.
Dvojica mornaričkih komandosa, koji su činili prvu prethodnicu, su preronili i preplivali do puste plaže u predrgađu Tunisa, gde su se sreli sa Mosadovim timom koji ih je očekivao i koji je dovezao iznajmljena vozila. Odmah su vezom obavestili leteći komandni centar da je sve u redu, što je bio signal za dolazak glavne udarne grupe. U vodu je spušteno pet gumenih desantnih čamaca Zodiak, kojima su ronioci Flotile 13 i četiri tima komandosa „Sajeret Matkala”, prebačeni na peskovitu plažu. Ronioci su ostali kod čamaca kao obezbeđenje, a flotila raketnih čamaca se povukla dalje na pučinu. Komandosi su se ukrcali u tri iznajmljena vozila (Pežo 305 i dva Wolksvagen kombija) i uputili se prema meti.
Oko 1:00 čas posle ponoći 16. aprila, vozila su stigla do Abu Džihadove kuće, gde su ih čekali operativci drugog tima Mosada, koji su celo veče osmatrali kuću i komšiluk. Njihova “meta” nije bila kod kuće, već na sastanku vrha PLO u centru Tunisa, pa su morali da čekaju u blizini, vodeći računa da ne privuku pažnju. Tim A je ostao na poziciji oko kuće, dok se ostatak grupe postarao za obezbeđenje puta za bekstvo i defanzivnih položaja. Radi prikrivanja identiteta i tajnosti operacije, specijalci i agneti Mosada su razgovarali na Francuskom i Arapskom jeziku!
Abu Džihad se vratio kući oko 1:30 časova, u pratnji obezbeđenja, ali nije odmah legao, već je nastavio sa radom, pa su komandosi morali da osmatraju i čekaju još oko sat vremena, napetih nerava. Konačno, oko 2:30, svetla u njegovoj sobi na spratu su se ugasila i dom je utonuo u tihu tamu. Došao je čas za napad! Raspored timova je bio sledeći: D tim je obezbeđivao prilaze kući, C tim se rasporedio na svim ulazima, B se postavio u formaciju za napad, a članovi A tima su iz Berette likvidirali stražara u vozilu, koji je dremao. Pre nego što su ušli u unutrašnjost kuće, tiho su likvidirali i stražara u podrumu i jednog tuniškog policajca.
Ulazna metalna vrata su izvaljena iz šarki posebnom opremom, bez mnogo buke. Prvi je ušao B i obezbedio podrum i prizemlje, a A tim je krenuo uz stepenice na sprat prema cilju. Prvo su likvidirali usnulog stražara iz Force 17 (palestinska jedinica koja obezbeđuje lidera Jasera Arafata i druge visoke rukovodioce). Vrata Abu Džhadove kuće su razvalili udarcima nogama, upali su unutra i u krevetu ga izrešetali sa 75 metaka. Iako je pored njega ležala i žena Um, ostala je nepovređena. Na spratu je bila i ćerka, koju nisu dirali. Posle obavljenog posla izašli su napolje, seli u vozila i vratili se na plažu, gde su ih pored čamaca čekali ronioci. Svi zajedno su se ukrcali u Zodiake i prebacili se do raketnih čamaca, koji su ponovo ušli u tuniske vode. Mosadovi agenti su produžili prema aerodromu, gde su se, svako posebno, ukrcali na različite letove i odleteli na odredišta u Zapadnoj Evropi, a onda nazad za Tel Aviv. Vratili su se kući rutinski neprimetno i umorni od dugog puta odmah zaspali. Niko nije znao, pa ni njihovi najbliži, da su učestvovali u specijalnoj operaciji od najvišeg nacionalnog značaja, niti je o tome procurela bilo kakva informacija.
Dokumenta koja su pokupili iz Abu Džihadove kuće, predstavljala su pravi obaveštajni rudnik zlata i bila su veoma dragocena za službe bezbednosti, u planiranju sledećih aktivnosti u protivterorističkoj borbi i ostvarenju nacionalne bezbednosti. Tu se nalazio i spisak stotina palestinskih ekstremista, njihovih agenata i simpatizera, koji su delovali u zapadnoj Evropi i Izraelu. Iako su mnogi u svetu, zbog ove akcije, optuživali Izrael za akt državnog terorizma i agresije na stranu državu, vlada u Tel Avivu se nije mnogo brinula i osvrtala na takve optužbe. Nastavili su i dalje da izvode slične specijalne operacije po svetu, za koje su tvrdili (a to smatraju i danas) da predstavljaju preventivne mere u odbrani od terorizma. Zvanično priznanje o učešću specijalnih jedinica Izraela u ubistvu Abu Džihada, stiglo je tek nedavno.
D. DŽAMIĆ