Šarm starog doba

U američkom Građanskom ratu, korišteno je mnogo raznih komada oružja. Više nego što bi bilo ko, pogotovo nedovoljno upućen i pretpostavio. Pored standardnog oružja tog doba, ljudi su se naoružavali svim što puca, čak i džepnim revolverčićima. S jednim takvim mini revolverom, krenuo je u rat i vojni sveštenik Nejtan Ekstel. Bio je to džepni revolver konstruktora Džejmsa Vornera, model 1857, kalibra .30 RF. Međutim, Ekstelu to nije smetalo da u ratu napreduje do čina pukovnika i komandanta puka. Kao po onoj izreci: Boj ne bije svijetlo oružje…
Danas deluje komično da neko krene u rat s jednom tako minijaturnom (iako ne sasvim bezazlenom) spravicom. Zbog toga vredi da se upoznamo sa ovim simpatičnim revolverčićem, kao i njegovim konstruktorom, Džejmsom Vornerom. Na kraju, oružje iz ovog doba već spada u antikvitete i vrlo je privlačno za kolekcionare.

Džejms Vorner je rođen 1818. i ceo život je posvetio oružju, na razne načine, kao i njegov stariji brat Tomas. Braća Vorner su bili nadzornici u fabrici Elija Vitnija 1847, prilikom izrade 1.100 komada čuvenog Vokerovog kolta. Izgleda da su u tome imali prilične zasluge, čim su dobili nameštenje superintendanata: Tomas u fabrici oružja u Masačusetsu, a Džejms u državnoj fabrici oružja u Springfildu. Mnogi revolveri firme „Springfield Arms Company“, nastali su zahvaljujući Džejmsovom pronalazačkom i konstruktorskom talentu. Konačno, rešio je da svoj dar bolje iskoristi i 1851, osniva sopstvenu firmu, koja je odmah počela proizvodnju tzv. revolverskih pušaka, koje su tada bile u modi.

Međutim, Džejms Vorner je već na početku samostalne karijere naišao na probleme. Još njegove revolverske puške nisu ni izašle na tržište, a „Colt“ ga je tužio: mehanizam poluge koja obrće doboš, zadirala je donekle u „Coltov“ patent. Vorner je izgubio spor, pa je doboš na njegovim puškama od tada morao da se obrće ručno. Istovremeno je i firma „Masačusets Arms“, u kojoj je radio Tomas tužena i takođe je izgubila spor. Kako je moguće da su braća Vorner, koji su imali toliko zasluga u izradi „Coltovih“ revolvera, bili na udaru ove fabrike, čim su počeli samostalno da posluju i proizvode sopstvene konstrukcije?

Džejms Vorner je počeo da proizvodi revolvere od 1857. i iste godine, patentirao je upravo mehanizam za obrtanje doboša. Patent je zaveden 28. jula pod brojem 17904, ali mu i dalje nisu davali mira. Čim je počeo da proizvodi džepni revolver adaptiran na municiju .30 sa ivičnim paljenjem, odmah je stigla nova tužba. Ovoga puta od drugog velikana, „Smith&Wessona“. Navodno je novim revolverom povredio patent Rolina Vajta, čiji je jedini korisnik bio „Smith&Wesson“ i Vorner je izgubio i ovaj spor. To što je Rolin Vajt svojevremeno patentirao, bio je doboš sa izbušenim komorama, tako da je mogao da se puni otpozadi. Danas je to najnormalnije, ali u ono doba nije bilo. Vorner je uvideo prednost ovog jednostavnog rešenja, ali uzalud – vlasnik Vajtovog patenta bio je moćni „Smith&Wesson“. Uzalud je bilo i što je Vorner imao patent za mehanizam okretanja doboša, kada je sam doboš zadirao u tuđi patent. Kako je izgubio spor, Vorner je morao da prestane sa proizvodnjom svojih džepnih revolvera. Tako ukupan broj proizvedenih komada, ne premašuje 2.000. Drugim rečima – retka kolekcionarska stvarčica. Zapravo, postojala su dva modela Vornerovog džepnog revolvera. Jedan je bio na kapisle, a drugi na celovitu municiju sa ivičnim paljenjem. Radi se, praktično, o istom revolveru, jedino im se doboš, odnosno municija razlikuju, mehanizam je isti. Treba istaći da je model na kapisle proizveden u većem broju, oko 9.000 komada. To je zato što u vreme kada je tekla njegova proizvodnja, nije povređen ničiji patent. Džejms Vorner je umro 1870…

Vornerov džepni revolver je simpatično maleno oružje, sa specifičnim šarmom 19. veka i doba kapislara. Prvobitno su bili brunirani, ali finiš zbog dugog vremena najčešće nedostaje i ostala je samo patina, koja svedoči o njihovoj starosti. Pojedini primerci su bili posrebreni i oni su, naravno bolje očuvani, ali i mnogo skuplji. I ugao drške je starinski i neobičan za današnje pojmove, čemu doprinose i drvene korice. Na modelu .30 RF vidljive su intervencije, da bi oružje moglo da se puni otpozadi celovitom municijom. Izdubljen je žleb na desnoj strani rama, kako bi metak mogao da uđe u doboš, a dodata su i vratašca za punjenje. U doboš staje pet metaka.

Upravo sa jednim takvim Vornerovim revolverom, krenuo je vojni sveštenik Nejtan Ekstel, kao dobrovoljac u Građanski rat. Nejtan je najpre bio u sastavu 30. puka njujorške dobrovoljačke pešadije, koji je osnovan 22. maja 1861, neposredno pre izbijanja rata. Nejtan je bio u sastavu puka od osnivanja, a obavezao se na službu od dve godine i to kao vojni sveštenik. Upravo tada je i dobio na poklon Vornerov džepni revolver. Ekstelova jedinica je 1. juna 1861, uvrštena u vojsku Unije, a prvi kontakt sa neprijateljem imala je 16. novembra 1861, kod Dulanove farme u Virdžiniji. Sve dotad, puk je obavljao službu u okolini Vašingtona. Od aprila 1862, puk je učestvovao u raznim okršajima, kao kod Bul Rana, krajem avgusta te godine. U toj borbi, puk je izgubio jednog oficira i 47 vojnika, dok su kasnije podlegli ranama još dva oficira i dvanaestorica vojnika. Možemo samo da pretpostavimo kako je bilo vojnom svešteniku Nejtanu Ekstelu, u tim bitkama. Jedino ne znamo, da li je uopšte koristio svoj revolver? Ukoliko je bio u borbama na bliskom odstojanju, koje u ovom ratu nisu bile retke, verovatno jeste…

Nejtan je, iako sveštenik, bio vrlo aktivan i zapažen od strane pretpostavljenih. Dokaz je unapređenje u čin majora i prekomanda u 142. njujorški pešadijski puk, koji je formiran tek dva dana pre toga. Puk je odmah angažovan u odbrani Vašingtona, a 1863, učestvovao je u raznim okršajima. Sudeći po evidenciji, nije bilo gubitaka. U narednoj godini, Nejtanov puk je vodio borbe oko Pitersburga i Ričmonda u Virdžiniji, pri čemu je izgubio jednog oficira i 40 ljudi. Nejtan je posle toga unapređen u čin pukovnika i početkom sledeće godine poslat da formira novi, 192. njujorški pešadijski puk, kojim je trebalo i da komanduje. Puk je formiran u martu 1865, u Olbaniju. Uglavnom, rat je već bio pri kraju i Nejtan je ubrzo napustio dužnost, a komandu nad pukom predao Barentu van Burenu. Puk je krajem avgusta 1865, rasformiran, jer je rat završen.

Ipak, pukovnik Nejtan Ekstel je napustio vojsku tek sredinom decembra 1865. Nigde nema podataka, šta je radio u međuvremenu: od predaje komande nad pukom, do napuštanja vojne službe u decembru 1865. U svakom slučaju, reč je o nesvakidašnjoj karijeri za jednog vojnog sveštenika, koji je od prvog dana rata nosio Vornerov džepni revolver model 1857. Nejtanov revolver je sačuvan i identifikovan, zahvaljujući urezanoj posveti na drvenoj dršci. Koliko je još takvih i sličnih revolvera upotrebljavano u ratu i u čijim sve rukama, ostaće tajna. Kad bi oružje samo znalo da priča…
B. Ljubinković