Spas stiže s neba

Avganistan godinama je bio najopasnije mesto na svetu, gde je svakog dana ginulo na desetine vojnika iz međunarodnih (ISAF) i avganistanskih snaga, humanitaraca, civila, talibana… Samo u junu te davne 2010, poginulo je preko 90 pripadnika ISAF (od toga više od 50 američkih vojnika). Među žrtvama se nalaze i trojica australijskih komandosa, koji su 21. juna poginuli u padu helikoptera u južnom Avganistanu. To je najteži gubitak u ljudstvu koji su Australijanci pretrpeli u jednom incidentu. Istog dana, poginula su i trojica britanskih vojnika, kada je njihovo vozilo naišlo na improvizovanu, eksplozivnu napravu (IED). Time se broj britanskih vojnika koji su od početka sukoba 2001, poginuli u Avganistanu, popeo na 300. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun saopštio je 19. juna da se situacija u Avganistanu nije poboljšala i da je broj eksplozija IED postavljenih na putevima, tokom prva četiri meseca ove godine porastao za 94 odsto, u poređenju sa istim periodom 2009. U izveštaju predstavljenom Savetu bezbednosti UN navedeno je i da se u Avganistanu izvrše, u proseku, tri samoubilačka napada nedeljno, od čega trećina u oblastima na jugu zemlje. I broj ubistava avganistanskih zvaničnika je porastao za 45 odsto od početka godine, u poređenju sa istim periodom 2009. Procenjuje se da je samo tokom poslednje tri godine, u Avganistanu život izgubilo više od 5.000 civila.
Crna statistika gubitaka pokazuje koliku važnost su u ovom ratu, u planinama Hindukuša, imale sanitetske jedinice koje su pružale neophodnu medicinsku pomoć povređenima i spašavaju ljudske živote, bez obzira kojoj strani žrtve pripadaju. Sanitetlije su često nepravedno zapostavljeni u izveštajima ratnih reportera, koji prednost daju specijalcima, inžinjercima, snajperistima… Međutim, njihov posao je podjednako važan i opasan, dok se rezultati iskazuju u onom što je najvrednije – spasenim ljudskim životima. Upravo na ovim zadacima angažovana je i „Dust Off“ četa za medicinsku evakuaciju (MEDEVAC), Trećeg vazduhoplovnog bataljona za opštu podršku – GSAB (3rd General Support Aviation Battalion), iz sastava 82. avijacijskog puka 82. vazdušno-desantne divizije (82nd Airborne Division) američke vojske. „Dust Off“ četa broji 85 ljudi i raspolaže sa 12 specijalno opremljenih helikoptera UH-60A+ Black Hawk. Četu čine štab i četiri voda, koji se označavaju kao Medicinski timovi za isturenu podršku – FSMT (Forward Support Medical Teams). Svaki FMST ima tri helikoptera, čiju posadu čine četiri člana: pilot-komandir, drugi pilot, šef posade i medicinski tehničar. Osnovni zadatak čete je pružanje hitne medicinske pomoći na licu mesta i evakuacija povređenih na operativnom području Regionalne komande „Jug“ snaga ISAF. Ova oblast obuhvata provinciju Helmand i područje Kandahara, najopasnije delove Avganistana prema granici sa Pakistanom, u kome ima najviše napada, jer su snage talibana u tom delu najjače i najaktivnije.
Da bi na najbolji način ostvarili svoje zadatke i što pre stigli do unesrećenih, FMST su raspoređeni po isturenim operativnim bazama – FOB (Forward Operating Base) snaga ISAF na terenu. Tako se jedan FSMT nalazi u FOB Farah, drugi u Tarin Kotu u provinciji Uruzgan, treći u FOB Kalat u provinciji Zabul, četvrti u FOB Dvajer u provinciji Helmand i na aerodromu u Kandaharu. Pored FMST, u Farahu se nalazi i Istureni hirurški tim sa poljskom operacionom salom, dok je na aerodromu Kandahar stacionirana Roul 3 poljska bolnica. Sve ove medicinske snage, zajedno sa spasiocima iz FMST čine sistem medicinske zaštite po bespućima Avganistana, od čije efikasnosti, brzine i hrabrosti zavise životi mnogih ljudi.
Za vreme MEDEVAC misija, bezbednost sanitetskog helikoptera tokom leta, obezbeđuje drugi helikopter, obično UH-60L naoružan mitraljezima i raketama, a dodatnu pratnju pružaju i avioni iz čete Mustanzi Trećeg GSAB. Kada u operativni centar čete stigne „devetka“ (medicinski izveštaj od devet tačaka), dežurna posada mora da bude u vazduhu u roku od 15 minuta. Jedna posada je stalno u pripravnosti, a ukoliko je već na zadatku, druga posada automatski postaje dežurna, tako da mogu odmah da odgovore i na sledeći poziv. Helikopteri za MEDEVAC misije UH-60+ Black Hawk, u odnosu na osnovne modele, opremljeni su sa dva ojačana motora T 700-GE-701D/CC, maksimalne snage od 1.716 konjskih snaga, što omogućava maksimalnu brzinu letelice od 193 čvora. S punim rezervoarima može da ostane u vazduhu oko dva časa i 30 minuta. Tehničke procedure dozvoljavaju da UH-60+ može da prevozi do tri pacijenta na nosilima i još dva ranjenika koji sede. Naravno, situacija na terenu često zahteva da se preveze i više ranjenika od dozvoljenog broja. Helikopteri su opremljeni sa elektro-motornom dizalicom (vitlom), koja je postavljena na desna vrata, sa kapacitetom podizanja tereta težine 300 kg i sajlom dužine 76 m. Dizalica se upotrebljava za spuštanje sanitetskog tehničara iz letelice i njegovo podizanje zajedno sa pacijentom, na lokaciji na kojoj teren ne dozvoljava sletanje.
Raznovrsna medicinska i spasilačka oprema u helikopteru, koja omogućava da se pacijentu i u toku leta ukazuje pomoć obuhvata: monitor firme „ProPak“ za kontrolisanje vitalnih funkcija organizma, uređaj za usisavanje krvi, aparat za veštačko disanje, defibrilator „Zoll“, sklopiva nosila Skedco, trokrako sedište Jungle penetrator, koje se koristi za spuštanje i podizanje bolničara i pacijenata pomoću sajle, Strope oprema za podizanje povređenih (korpa). U opremi se još nalaze dva velika sanitetska ranca sa kompletnom opremom za prvu pomoć, uključujući i fiksatore za kičmu, boce sa kiseonikom i torba prve pomoći, koju bolničar nosi sa sobom, kad se spušta na zemlju. U torbi se nalazi sve: od zavoja i gaza, makaza, skalpela, infuzija, igli i špriceva, komplet za respiratorni trakt, mali hirurški set, merač pulsa, torbica sa injekcijama u kojoj su i ampule sa morfijumom i drugim lekovima.
Da bi obezbedili što veću efikasnost i jasnoću tokom rizičnih misija medicinske evakucije, koje se često izvode pod dejstvom neprijateljske vatre i izbegli sopstvene gubitke zbog brzopletih odlazaka na zadatak, američka vojska je napravila standardizovani zahtev (SOP – standardne operativne procedure), za proces aktiviranja medicinske evakuacije. Poznat kao Medicinski izveštaj u devet tačaka – NLMR (Nine Line Medical Report), odnosno „devetka“, ovaj dokument pruža posadama helikoptera sve informacije koje su im neophodne, pre nego što polete na zadatak i uključuje sledeće tačke: 1. Lokaciju mesta za prihvatanje pacijenta, datu u koordinatnoj mreži sa deset brojeva, 2. Pozivni kodirani znak i radio-frekvenciju, 3. Broj pacijenata na osnovu hitnosti (trijaže): hitni (izvlačenje u roku od 90 minuta), hitni hirurški (do četiri časa), prioritetni, rutinski i pogodni (24 časa), 4. Neophodna oprema (dizalica, oprema za izvlačenje, aparat za veštačko disanje i sl.), 5. Broj pacijenata (nepokretnih i pokretnih), 6. Bezbednost mesta evakuacije (bez neprijatelja, moguć neprijatelj, neprijatelj u području, područje pod paljbom), 7. Način označavanja mesta evakuacije (dimom, pirotehnikom, signalnim platnom, svetlom), 8. Nacionalnost i status pacijenta (američki/ISAF vojnik, američki/ISAF civil, avaganistanske snage bezbednosti, neprijatelj/ratni zarobljenik, domaći civil), 10. Vrsta terena (padina brda, pustinja, dolina pored reke, kamp sa mestom za sletanje helikoptera i sl.)
Uz „devetku“ ide i specijalni izveštaj za sanitetskog tehničara u helikopteru, poznatiji kao MIST, koji sadrži: M (Mechanism of injury) – Način povređivanja (rana od pucnja, prevrtanje vozila, eksplozije IED)
I (Injury) – Povreda (šrapnel u grudima, amputacija ekstremiteta, prostrelna rana…), S (Signs and symptoms) – Znakovi i simptomi (arterijsko krvarenje iz leve noge, otežano disanje…), T (Treatment applied) – Tretman koji je primenjen (komplet za podvezivanje žila, izvršena intubacija, data infuzija i lekovi…). Na osnovu informacija iz MIST, bolničar u helikopteru tokom leta do mesta evakuacije ima vremena da pripremi neophodnu medicinsku opremu i po pristizanju, može odmah da pristupi ukazivanju pomoći i evakuaciji. Radi se o situacijama u kojima sekunde odlučuju o ljudskim životima i bezbednosti helikoptera i posada.
D. DŽAMIĆ