Mitraljez Šoša
Mitraljez Šoša (CSRG, od inicijala originalnog imena oružja, Gladijator, i inicijala Šoša, Suter i Riberirole, trojice ljudi koji su činili komitet koji je odobrio dizajn) je prvi put proizveden 1915. godine. Koristile su ga francuske trupe tokom Prvog svetskog rata, gde je ubrzo stekao veoma lošu reputaciju. Bio je izuzetno nepouzdan, loše napravljen i težak za efikasno korišćenje. Neke modifikacije dizajna su napravljene da bi se ispravile identifikovane slabosti, ali puškomitraljez nikada nije prevazišao svoju lošu reputaciju. Do 1939. godine, Francuzi su sve preostale mitraljeze Šoša stavili u rezervu. Oružje su koristile i Belgija, Grčka, Jugoslavija i Rumunija.
Iako je bilo veoma lagano, manje od 10 kilograma, oružje je bilo loše napravljeno; konstruisan je od presovanih ili na strugu obrađenih delova da bi se mogao izraditi u bilo kojoj mašinskoj radnji. Bez prave mašinske obrade, moralo je da se uradi mnogo ručnog montiranja svake jedinice da bi ona funkcionisala, a zamenljivost delova bila je nemoguća. Pored toga, za transport municije u okvirima bila su potrebna čak četiri čoveka. Mitraljez je doveo do niza optužbi za prevaru i korupciju upućene zvaničnicima francuske vlade i proizvođačima, uglavnom zbog loših materijala koji su korišćeni u proizvodnji. Pored loših materijala, dizajn je bio veoma neefikasan, a mitraljez se obično zaglavljivao nakon dva ili tri rafala. Ipak, dok su se američke snage spremale da uđu u rat, kupile su 12.800 pušaka Šoša od Francuza. Šoša, ozloglašeno nepouzdan na terenu, pokazao se katastrofom za francuske i američke snage. Američki marinci su ubrzo napustili svoje Šoše i usvojili Luisove mitraljeze, ali američka vojska je nastavila da koristi Šoša uporedo sa Luisovim.
