Sačmarica na doboš

Višemetna sačmarica na bazi revolvera, proizvod čuvene belgijske firme „Francotte”, predstavlja zanimljiv kolekcionarski raritet i relikt iz jednog slavnog doba puškarskog zanata. Belgijska oružarska firma “Francotte” iz Liježa bila je krajem 19. veka čuvena pre svega po svojim kvalitetnim lovačkim puškama. Lovci iz onog doba svrstavali su je rame uz rame sa najrenomiranijim proizvođačima pušaka sačmarica kao što su britanski “Purdey” i “Holland & Holland”. Pritom valja reći da je belgijska firma bila najstarija u ovom elitnom puškarskom društvu. Nastala je 1805. (ili 1810, zavisi od izvora), a njen osnivač, Ogist Frankot, pre toga je već imao veliko iskustvo u izradi vojnog oružja u arsenalu u Liježu.

Najvažniji proizvođač u Belgiji

Firma se postepeno razvijala, pa je vremenom proizvodila veliki broj različitih tipova oružja, počev od perkusionih vojnih pištolja i musketa, lovačkih sačmarica i Martinijevih karabina, pa sve do granata i šrapnela. Firma je pravila i mnoštvo različitih modela revolvera, od kojih većina, međutim, nisu bile njihove originalne konstrukcije već licencirane kopije. Između ostalih, bile su to kopije britanskih revolvera Adams i Tranter, kao i revolveri na prelamanje na osnovu konstrukcije Čarlsa Prajsa. Ipak, glavno polje su zauzimali revolveri za municiju sa ivičnim paljenjem na iglu, koji su manje ili više bili po uzoru na francuske revolvere Lefaucheux. Kasnije su uvedene i verzije za municiju sa centralnim paljenjem. “Francotte” je izrađivao i vojne revolvere za armije raznih evropskih zemalja, kao što su Danska i Švedska. A negde od 1880, specijalizovao se za izradu revolvera za druge, bez ikakvih oznaka, koje su naručioci kasnije prodavali pod svojim imenom. Za kolekcionare to predstavlja problem, jer često samo žig AF na ramu revolvera otkriva njegovog stvarnog proizvođača (AF je skraćenica od Auguste Francotte). Danas je teško sastaviti tačan spisak svih modela i verzija revolvera koje je krajem 19. proizvodila belgijska firma, ali procenjuje se da ih je bilo najmanje 150!

Međutim, Ogist Frankot nije proizvodio samo kopije tuđih konstrukcija. On je 1865, izumeo mehanizam koji je prema želji omogućavao i jednostruko i dvostruko dejstvo – ili ručnim zapinjanjem oroza palcem ili povlačenjem okidača. Frankot je ovaj sistem primenjivao na raznim svojim revolverima, kako civilnim tako i vojnim, a jedan od primera je i danski revolver Mod. 1871 sa municijom na iglu, kao i njegov naslednik, Mod. 1882, modifikovan za municiju sa centralnim paljenjem. Frankotov mehanizam koristili su i drugi, kao što je na primer Austrijanac Leopold Gaser u izradi svog poznatog revolvera Gasser Mod. 1870.

Neobična šestometna puška

Pored revolvera i lovačkih pušaka, “Francotte” je devedesetih godina 19. veka počeo da se bavi i poluautomatskim pištoljima. Uoči Prvog svetskog rata, izbačen je na tržište džepni pištolj u kalibru 6,35 mm, koji je tada bio enormno popularan. Ali, tada je došao rat i firma se, nakon prodora Nemaca u Belgiju 1914, ugasila posle više od 100 godina postojanja. Oružje sa paljenjem na iglu vrlo je primamljivo za kolekcionare, iako je prilično teško snaći se u mnoštvu raznoraznih modela, kopija i varijanti. Razume se, ovaj tip oružja nekako se automatski vezuje za ime francuskog konstruktora Ežena Lefošea i njegove revolvere. U izradi revolvera na iglu, međutim, najrevnosniji su bili Belgijanci, koji su proizveli i prodali neverovatan broj svakojakih verzija po čitavom svetu. A jedan od vodećih belgijskih proizvođača bila je firma “Francotte” iz Liježa, čiji raritet predstavljamo. Reč je zapravo o pušci na doboš, ili revolveru sa kundakom i dugom cevi, koji na taj način prelazi u kategoriju pušaka. Međutim, glavno iznenađenje je što je duša cevi potpuno glatka, kao kod lovačkih sačmarica, pa bismo ovo neobično oružje mogli kategorisati i kao sačmaricu na doboš. Ako pritom dodamo i paljenje na iglu, onda dobijamo jedan zbilja vredan kolekcionarski komad oružja, kome je i cena od 3.500 evra potpuno primerena.

Sa tehničke strane, reč je o revolveru tipa Lefaucheux-Francotte, koji objedinjuje elemente Lefaucheux konstrukcije sa “Francotteovim” mehanizmom jednostrukog i dvostrukog dejstva. Od Lefošea su preuzeti doboš koji se puni od pozadi i kapak za punjenje koji se otvara na gore, kao i izbijač čaura sa desne strane. Ram je otvorenog tipa, slično kao kod “Coltovih” revolvera koji su se punili spreda. Kao što je pomenuto, “Francotte” je pridodao i svoj mehanizam jednostrukog i dvostrukog dejstva, koji je uveo sredinom šezdesetih godina 19. veka i pune sledeće dve decenije primenjivao na vojnim revolverima i bezbrojnim civilnim verzijama za komercijalno tržište. Za razliku od normalnih revolvera, primerak o kome govorimo ima cev od 651 mm, a umesto drške kundak. Tako u praksi, zapravo dobijamo šestometnu pušku vrlo neobičnog izgleda, što samo potvrđuje koliko je polje starinskog oružja, a naročito onog sa paljenjem na iglu, neisrpno i puno iznenađenja za kolekcionare.

Vatreno testiranje

Oružje je, osim sitnih tragova zuba vremena, sjano očuvano – kao ispod čekića. To opet potvrđuje koliko je pažnje pridavano kvalitetu izrade u ono doba. Osmougaona cev je najpre bila dobro ispolirana pre nego što je dobila predivan plavo-sivi, blistavi brunirung. I unutrašnjost cevi takođe blista kao da je nova. Velika pažnja očigledno je posvećena i izradi doboša, rama, i generalno svih drugih delova. Kundak je engleskog tipa, od lakirane orahovine, sa prekrasnom teksturom i unakrsno izrezbarenom šrafurom u stilu riblje krljušti. Pasovanje kundaka sa ramom izvedeno je kao iz udžbenika, to jest – savršeno. Čak ni posle 130-140 godina, nigde nema ni najmanjeg zazora. Isto tako i riblja krljušt je narezana bez greške, kao da nije rađena ljudskom rukom. Zaista jedan neverovatan kvalitet svakog detalja. Tako dobro očuvan primerak starog oružja se retko sreće. Po svemu sudeći, iz ove “Francottove” lepotice nije nikada ispaljen nijedan metak. Pretpostavlja se da je bila primerak za reprezentaciju, poklonjen nekom od “Francottovih” predstavnika. Nama je danas čudno da bi neko proizvodio revolversku pušku bez izolučene cevi. Pa ipak, na cevi je kurzivom izgraviran standardni natpis firme iz Liježa, a na dobošu je utisnut žig tormentacije, kao i oznaka “Cal. 15”. Sudeći po žigovima, oružje je ipak prošlo vatreno testiranje, a da li je posle toga ikada korišćeno ili je služilo samo kao ukras, to se ne može tačno znati.

Problem kod starog oružja bile su varnice i krhotine od opaljene kapisle, koje su lako mogle da se zabodu u oko strelca. Kod municije na iglu to je bio ređi slučaj, ali “Francotte” je na ovom modelu u svakom slučaju obezbedio preventivnu zaštitu u vidu širokog i pouzdanog štita iza doboša. Drugi problem kod revolverskih pušaka oduvek je bio pridržavanje cevi drugom rukom prilikom nišanjenja, jer bi se cev posle više ispaljenih hitaca brzo zagrejala. Zato se uvek preporučivalo da se oružje pridržava ispod branika okidača, a ne ispod cevi. “Francotte” je na ovom oružju to rešio na jedan pomalo arhaičan, ali vrlo dopadljiv način. Izuvijani branik okidača, koji deluje nepotrebno kitnjasto (čak barokno), zapravo pruža sjajan oslonac za palac i kažiprst prilikom dizanja oružja u zgib ramena. Osim toga, to je ujedno i vizuelno karakterističan detalj koji ukazuje na starinu oružja. Jer ne smemo zaboraviti da ovaj primerak, ma koliko da je dobro očuvan, ipak potiče iz 19. veka.

Ušteda prostora

Ma koliko da je “Francotte” o svemu vodio računa, njegova revolverska puška ipak nije postigla željeni uspeh. Za oči savremenog ljubitelja oružja, ona deluje maltene kao neko čudo iz romana Žila Verna. Ali, ma koliko nama danas delovala nepraktično, moramo priznati da je puna šarma. Ipak, ne verujemo da je to bio ozbiljan pokušaj da se na tržište progura jedna nova vrsta oružja. Pre će biti da je model nastao zbog uštede prostora i lakoće transportovanja, jer se vrlo lako rasklapa na sastavne delove.
Ako ništa drugo, “Francotteova” revolverska puška vraća nas u pionirsko vreme oružarstva, kada se još tragalo za pravim, etabliranim rešenjima. Vreme koje, zahvaljujući upravo ovakvim tehničkim kuriozitetima i dalje odiše nekom posebnom romantikom, kakvu pruža samo nešto što je davno i nepovratno nestalo.

Boško LJUBINKOVIĆ
foto: „Francotte“