Zaboravljen u prevodu

Usled spleta okolnosti, oružje nespornog kvaliteta nije ostavilo značajniji trag u konkurenciji pištolja iste generacije…

Prvih petnaest godina ovog veka mogu se okarakterisati kao potpuno „glokovane“, kada je u pitanju kratkocevno ručno oružje. Austrijska konstrukcija je apsolutni vladar i tržište je preplavljeno njegovim raznovrsnim surogatima. Ipak, barem jednom manjinskom delu tradicionalista, naprosto „zaigra srce“ kada se susretnemo s nekim od pištolja izrađenih po nekadašnjim principima.

Prekriven zaboravom

Zanimljivo, da i pored brojnih savremenih „plastikanera“ velikog kapaciteta i vatrene moći, često se tokom neobaveznih razgovora poznavalaca ove tematike, može čuti kako praktično svi i dalje visoko cene pištolje potpuno napravljene od čelika, s eksternim orozom, SA okidanjem i jednoredim okvirom. Zaista, to je bilo i ostalo izuzetno otporno, dugovečno, pouzdano i krajnje funkcionalno oružje. Ne postoji idealan model, već samo onaj koji ima najmanje bitnih nedostataka, pa se vremenom iskristalisao stav kako dve konstrukcije Džona Brauninga – M.1911 i HP još uvek predstavljaju „ugaoni kamen“.

Međutim, potpuno nezasluženo je malo kome poznata i dostupna jedna varijacija najpopularnijeg pištolja svih vremena, kojoj uveliko preti zaborav, a u trenutku nastanka je bila perspektivna. Španska fabrika „Star Bonifacio Echeverria, S.A.“ je još u ranim godinama 20. veka bila jedna od potentnijih među mnogim baskijskim proizvođačima kratkog oružja. Pod robnom markom „Star“ napravljeni su mnogobrojni pištolji proverenog koncepta u to doba, a nakon Prvog svetskog rata je njihov razvojni tim ispravno pretpostavio kako je platforma M.1911 najbolja osnova za paletu pištolja koje će jednako dobro prihvatiti i civilno i vojno-policijsko tržište. Njihov prvi model 1922 je bio donekle nezgrapan pištolj, ali su već serije nazvane A i B ispunile sva očekivanja. Pištolji označeni kao Model A u španskom oficijelnom kalibru 9 mm Largo su usvojeni za službenu upotrebu, a od 1924. godine se u prodaji našao i Model B u kalibru 9 mm Luger, koji se proizvodio čak do 1983.

„Garažirane“ konstrukcije

Ovi pištolji se, doduše prilično retko, mogu pronaći i kod nas. Reč je najčešće o primercima označenim prepoznatljivom nemačkom signaturom 08 ili F. Patr. 08, ali bez prijemnih žigova Vafenampta. Poznato je koliko su sve formacije Trećeg Rajha kuburile s hroničnim nedostatkom kratkocevnog oružja tokom rata, a po pravilu je najviše nedostajalo pravih vojničkih pištolja punog formata i u zvaničnom kalibru 9×19. Produkcija modela P08 i P38 nije bila niti približno dovoljna, a ni usvajanje poljskog pištolja VIS Radom i belgijskog FN HP nije rešilo problem. Osim šarolikog ratnog plena, Nemci su u prijateljskoj Španiji naručili nekoliko vrsta pištolja koji su samo delom poboljšali situaciju. Dozvolivši sebi generalizovanu konstataciju, nameće se utisak da je reč o jednom od najkvalitetnijih pištolja Drugog svetskog rata.

Skoro potpuna kopija neprolaznog sistema M.1911, izrađen od poslovično odličnog španskog čelika, precizno uklopljen i brižljivo finiširan – Star Model B je oružje koje samo sticajem okolnosti nije šire zastupljeno i upotrebljavano. U odnosu na svoj uzor, postoje određene konstrukcione razlike, koje se ne odnose samo na kalibar manji od izvornog .45 ACP. Prvo što se opaža kao drugačije je odsustvo tzv. automatske kočnice na zadnjem prihvatnom delu rama. Istini za volju, na pištolju koji ima manuelnu kočnicu pod palcem, kao i mogućnost zaustavljanja spoljnog udarača na prvi zub, ova poluga je skoro potpuno suvišna.

Dalje, „Star“ B ima i drugačiju obaračku grupu koja ima duži (ali vrlo lagan) hod i smer kretanja. Sem toga, kočnica blokira samo udarač a ne i obarač, kao na Coltu, dok je najprepoznatljivija razlika vezana za spoljašnji izvlakač. U američkim prodavnicama je prethodnih godina mogla da se pronađe veća količina izvanredno očuvanih pištolja ovog modela, koji svi odreda imaju izvlakače karakteristične zagasito crvenkaste boje (poput navlaka na pištoljima Beretta 1934). Ovaj detalj zaslužuje malu digresiju. Nakon završetka rata, Crvena Armija je raspolagala zaista ogromnim stokovima zaplenjenog naoružanja. Dalja sudbina tog ratnog plena je bila raznolika, od uništavanja i pretapanja, preko poklanjanja ideološki bliskim državama i pokretima, a određena količina je deponovana „za crne dane“. Čelnici logističko-tehničke službe SSSR su izvršili klasifikaciju oružja iz plena, pa su kao potencijalnu dopunu sopstvenog formacijskom naoružanja „garažirali“ odabrane konstrukcije koje su smatrane upotrebljivim i perspektivnim za neki naredni potencijalni sukob širih razmera. Osim pušaka K98, mitraljeza MG34 i 42, automata MP38 i 40, takvu sudbinu dočekali su i pištolji P08, P38, ali i Star Model B.

Savršeni „Baskijac“

Uvidevši da je u pitanju izvanredno tipsko oružje, odličnih performansi i u dostupnom „rezervnom“ kalibru 9×19, sve pištolje koji su bili dobro očuvani, potpuno su rasklopili, po potrebi refiniširali, a određene delove sklone oštećenju su ojačali kaljenjem i sve je naknadno brunirano. Upravo je to uzrok crvenila na nanovo zakaljenim izvlakačima, što se može videti i na puškama Mauser K98, koje su iz sovjetskih ratnih rezervi kasnije našle put do prodavnica na američkom kontinentu. Međutim, ovo koncentrisanje pa naknadno ugrađivanje delova je i najčešći uzrok tipičnih zastoja pri upotrebi pištolja Model B, koji su u trgovine stigli iz nekadašnjih vojnih magacina SSSR. Pošto je „Star“ radio ove pištolje s malom tolerancijom pojedinih sklopova, izvlakači i izbacači su na svakom pojedinačnom oružju ručno uklapani i podešavani za idealno nesmetanu funkciju. Zamenom tih delova i međusobnim „ukrštanjem“ komponenata, dolazi do redovnih zastoja koji se lako i brzo otklanjaju kod iole vičnijeg oružara.

Sve ostalo kod ovog „Baskijca“ je na samom pragu savršenstva. Ergonomija je kao i na američkom srodniku najbolja moguća, bez obzira na veličinu šake. Balans je i pored zamašne mase od oko 1.100 grama vrhunski, a duga nišanska linija se brzo i lako instinktivno poravnava i pri tradicionalnom, ali i pri takozvanom borbenom hvatu. Sami nišani su vrlo napredni, skoro neverovatno za vreme nastanka. Široki, pravougaonih kontura, olakšavaju plasiranje preciznih pogodaka, a ne treba dodatno isticati koliko tome doprinosi i znalački izrađena cev dužine 122 mm. Sve komande funkcionišu glatko i odsečno, nema primetnih zazora u sklopu osnovnih delova, jednoredi okviri kapaciteta osam metaka su krajnje pouzdani, tako da pištolj ukupno uliva poverenje.
Naravno, sadašnje doba i trendovi su potpuno deplasirali pištolje ovog koncepta. Tako, jedan Glock 19 korisniku možda pruža puno više u smislu kapaciteta, jednostavnosti upotrebe, otpornosti na uticaje i/ili nemar, uprošćenog sistema okidanja, te manje mase. Ali, ono što je novim momcima nedostataki na veteranima poput španskog Stara Model B – nekima od nas su još uvek najveće moguće vrline.

Španac koji vredi više

Postavlja se opravdano i smisleno pitanje zašto i kako ovo oružje nije proizvođeno masovno i korišćeno širom sveta? U vreme kada je Model B i Super B važio za jedan od najboljih klasičnih velikih pištolja, upravo se završio najveći globalni sukob svih vremena. Značajnije armije, ali i one malobrojnije, raspolagale su velikim količinama pištolja namenjenih vojsci i policiji: Colt 1911, Browning HP, TT33, Walther P38… Nije se mogla očekivati značajnija narudžbina, jer je tržište bilo prezasićeno kako ovim, tako i drugim prihvatljivo kvalitetnim pištoljima i revolverima. Osim toga, Španija je imala i mnogim zemljama politički nepodobnu vlast, u vidu Frankove hunte i baš zbog ideološkog otklona, sa Pirinejskog poluostrva decenijama nije izvoženo ništa od, bez sumnje zanatski izvrsno urađenog, vatrenog oružja.

Star Model B je po više parametara bio u prednosti u odnosu na određene poznatije pištolje poput TT33, poljskog VIS i drugih generacijski i konceptualno srodnih primeraka. Ali, osim u zemlji porekla i SAD, sada je praktično raritet. Šteta, pogotovo ako uzmemo u obzir da se ništa tome nalik, ne proizvodi u nižem ili srednjem cenovnom rangu, pa zavidimo Amerikancima koji besprekorno očuvane primerke mogu kupiti za ne više od 400 dolara. Verujte, ovaj „Španac“ vredi mnogo više.

Netaknut

Star Model B je u periodu od 1942. (kada je Nemačka bila u početnoj fazi velikog nedostatka oružja) do 1944. godine, u ne malom broju prosleđen uglavnom u jedinice Luftvafe i određenih policijskih formacija. Usled takvog ratnog rasporeda, većina ovih pištolja nije intenzivnije korišćena i mnogo ih je dočekalo kraj sukoba u skoro intaktnom stanju.

Tekst i snimci: Milan MILANOVIĆ