Sjajna ergonomija
Kao odgovor na rastuću popularnost Glocka koji je postao službeno oružje vojske i policije širom sveta, austrijski proizvođač „Steyr Mannlicher“ je tokom devedesetih godina 20. veka, uz pomoć bivšeg bliskog saradnika Gastona Glocka, započeo razvoj sopstvene konstrukcije pištolja sa polimerskim ramom. Krajem prošlog veka pojavio se pištolj, koji uz sve marketinško-pravne trikove nije mogao da sakrije Glockove gene. Nije pomogla ni promena naziva okidačkog sistema koji je umesto Safe Action nazvan Reset Action. Usledila je tužba, a višegodišnji sudski proces završen je nagodbom. U međuvremenu, posle modela M-9 usledili su MA-1 i SA-1, a potom i kompaktna verzija CA-1.
To je pištolj pune veličine koji se oslanja na prethodne „Steyrove“ konstrukcije, ali nudi i neke novitete. Najuočljivije na novom pištolju je njegova dugačka navlaka. Proteklih godina, opšti trend u svetu je razvoj kompaktnih pištolja, jer korisnici cene udobnost i mogućnost prikrivenog nošenja. Ipak, produžena navlaka nudi nekoliko pogodnosti, kao što je duga nišanska linija i promena balansa sa centrom mase u prednjem delu oružja, što pomaže u kontroli brze paljbe. S druge strane, cev sa šest klasičnih žlebova i dužinom od 115 mm marginalno utiče na povećanje iskorišćenja balističkog potencijala municije. „Steyr“ je takođe redizajnirao okidački mehanizam dodavši jednu čiviju koju možete videti na zadnjem delu navlake, neposredno ispod nišana. To je ustvari osovina malog valjčića preko koga klizi udarač, čime se dobija lakše okidanje i gladak hod. Na prednjem delu navlake dodati su urezi za sigurniji hvat pri repetiranju. Ovaj detalj je uobičajen kod mnogih proizvođača ali za „Steyrove“ pištolje je naročito bitan, jer navlaka ima malu visinu, a bočna površina joj je dodatno smanjena prizmatičnim brušenjem, pa su mnogi korisnici imali primedbe na ranije modele upravo iz ovog razloga. Ako su šake mokre ili u rukavicama, ubacivanje metka u cev može da bude komplikovan zadatak.
Iako su viđeni i na prethodnim modelima ove fabrike, specifični mehanički nišani zaslužuju da budu pomenuti. Za razliku od uobičajenih rešenja gde mušica i prorez imaju pravougaone konture, ovde prednji nišan ima prizmatičan oblik sa trouglastom siluetom, koju urez na zadnjem nišanu prati svojim oblikom. Radi bolje uočljivosti, na prednjem nišanu postoji beli trouglasti umetak, a na zadnjem su dve kose linije ali oni nisu luminiscentni tj. ne emituju nikakvu svetlost, poput fosfornih ili tricijumskih oznaka. Ideja za ovakav nišan dolazi od istraživanja koja su pokazala da ljudski mozak lakše poredi paralelne iskošene linije od vertikalnih. Poput većine i ja se čitavog života srećem sa standardnim nišanima na koje sam navikao, ali moram priznati da ovaj novi oblik u najgorem slučaju nije problem. Za ozbiljniju procenu ipak bi trebalo sprovesti istraživanje na strelištu.
Subjektivno, novi L9-A1 sjajno leži u šaci i veoma lako se hvata nišanska slika bez obzira da li koristite obe ruke ili samo jednu. Ova osobina može da bude presudna u situacijama, kada brzina reakcije predstavlja razliku između života i smrti. I druge odlike ovog oružja su takve da se strelac vrlo lako privikava na njega. Dugme za izbacivanje okvira ima izdužen oblik i povučeno je unazad, pa ga je lako angažovati bez promene hvata, a slično je i sa polugom ustavljača navlake – dovoljno je samo podići palac i povući je nadole. Sam rukohvat je priča za sebe i predstavlja izvanredno uspelu ergonomsku studiju. Pre svega, u preseku to nije uobičajeni, zaobljeni četvorougao, kao kod većine pištolja velikog kapaciteta. Ovde se radi o ovalu veoma udobnih proporcija. Nadalje, ugao između rukohvata i ose cevi je savršeno pogođen za instiktivno usmeravanje oružja u metu (što sam konstantno isprobavao, uz prekorne poglede drugih posetilaca štanda, koji su mi se našli „na nišanu“). Čuo sam za poređenje ovakvog rukohvata sa onim na legendarnom Lugeru P-08. Ipak, nisu isti jer je Steyr bolji. Zašto? Zbog toga što se kod njega kažiprst pri okidanju kreće koso nagore i sledi prirodnu motoriku šake, dok se kod Lugera okidač i kažiprst moraju kretati horizontalno što zahteva više pažnje i koncentracije. Sila okidanja je oko 2,5 kg, a hod okidača skromnih 4 mm. Za službeno oružje sasvim prihvatljivo, ali za zahtevnije korisnike „Steyr“ će morati da ponudi set delova za podešavanje okidanja, kao što to već radi „Glock“.
Sistem rada je široko prihvaćena SIG modifikacija Browningove brave, a kratak spoljašnji izvlakač istovremeno služi i kao indikator metka u cevi. Nepotvrđene glasine govore o naporima da se poveća pouzdanost izbacivanja ispaljenih čaura, koja je navodno bila problem na predhodnim serijama, ali u Kompaniji nismo dobili nikakvu potvrdu o tome.
Ram je od mat crnog polimera, čija boja se dobro slaže sa mannox finišem metalnih delova. U donjem delu je ulivena Picatinny šina, za dodatnu opremu poput lasera ili lampe, a završetak rukohvata je oblikovan tako da u slučaju potrebe strelac lako dohvati dno magacina i izvuče ga iz pištolja. Sam okvir za municiju ima kapacitet od 17 metaka kalibra 9 m Para i načinjen je od kvalitetnog čeličnog lima sa glatko ispoliranim površinama. Na dnu je polimersko ojačanje koje sprečava ošećenja od pada na tvrdu podlogu. Osim udobnog rukohvata, L9-A1 ima izuzetno nisku osu cevi u odnosu na šaku, tako da je odskok pri opaljenju minimalan, a time je povećana praktična brzina paljbe. Uz to, pištolj nije glomazan, masa je nekih 800 g, ukupna dužina ispod 20 cm i visina nepunih 13 cm. Najveća širina ne prelazi 30 mm.
Od sigurnosnih uređaja, pored uobičajene blokade udarne igle tu je jezičak na okidaču (još jedna sličnost sa Glockom), ali i posebna blokada sa desne strane, neposredno iza poluge za rasklapanje. Korišćenjem specijalnog alata ili ključa za policijske lisice, moguće je blokirati okidački mehanizam prostim zakretanjem ovog elementa za 90 stepeni. Na taj način se izbegavaju potencijani incidenti sa tragičnim posledicama. Na kraju, ukupan utisak je veoma povoljan. Moderan pištolj sa svim odlikama koje se traže od oružja te kategorije. Ipak, uveren sam da njegova osnovna prednost leži u sjajnoj ergonomiji i spoju uspelih rešenja sa modela drugih proizvođača.
D. ŠAPONJIĆ
