Karabin Sako A7

Finsku fabriku oružja i municije „Sako“, osnovala je 1919. vlada te zemlje. Iskustva iz tek završenog Prvog svetskog rata, nalagala su osnivanje državne radionice za popravku i preradu vojničkih pušaka. Službeno ime tog postrojenja glasilo je „Fabrika oružja i mašina za dobrovoljačke jedinice“. Posle nekoliko godina rada na reparaciji i osavremenjivanju starih pušaka, firma počinje da posluje slobodno i nezavisno pod tržišnim uslovima. U grdau Riihimaki u južnoj Finskoj, grade se novi proizvodni kapaciteti i od 1937, ustanovljeno je ime – „Oy Sako AB Finland“. Pored pušaka, firma počinje da proizvodi i municiju. U Drugom svetskom ratu Finska nije učestvovala, ali je „Sako“ imao posla u sovjetsko-finskom ratu. Od 1946, počinje intenzivna modernizacija fabrike „Sako“, iz ojačavanje sopstvenih razvojnih kapaciteta. To odmah daje rezultate, jer iste godine se pojavljuje prva finska puška L46, bazirana na Mauserovom sistemu. Od tada se naizmenično intenzivno smenjuju osvajanja novih kalibara municije i modifikacije puške L46. Nastaju modeli pušaka L57, L579, L461, L61, S491, S591 i S691.
Fabrika „Sako“ raste i jača, tako da 1988, preuzima finske fabrike oružja „Tikka“ i „Valmet“. Osamdesetih godina 20. veka nastaje serija odličnih taktičkih pušaka TRG, a devedesetih je razvijena nova lovačka i sportska puška Sako model 75. Sako TRG i Sako 75, postigle su nezapamćen uspehn, jer su bile i ostale zaista vrhunske puške. Sako 75, malim modifikacijama prerasta u Sako 85, koji se takođe odlično prodaje, jer od stručnjaka dobija najbolje ocene. Sako 85, je skup, kvalitetan i precizan model. Za one sa nešto slabijim finansijama, „Sako“ nudi jeftinije, ali precizne i solidne puške Tikka T3. Od 2000, „Sako“ postaje član „Beretta“ grupe. Kriza ekonomije na svetskom tržištu učinila je da se „Sako“ okrene najvećoj grupi kupaca, koja nije baš platežno najmoćnija. Poput „Sauera“ sa modelom S 101, „Mausera” sa modelom M12, „Mannlichera“ sa modelom Pro Hunter i „Sako“ lansira solidan, precizan, ali jeftiniji model pod oznakom Sako A7.
Sako A7 je obrtnočepni lovački karabin koji je „Sako Limited“ proizveo u nameri da popuni prazninu u cenama, između modela Tikka T3 i Sako 85. Zamišljen je kao veoma lagana puška sa maksimalnom primenom polimerskih delova, ali koja će zadržati visok renome firme „Sako“ u pouzdanosti i preciznosti. Sanduk oružja je urađen od čelika i predviđen je za dve dužine različitih kalibara, sa oznakom S i M. Sanduk dužine S pokriva kalibre .22-250 R, .243 W, 7 mm 08, .308 W i .338 Federal. Sanduci dužine i oznake M, predviđeni su za kalibre .270 WSM, .300 WSM, .25-06 R, .270 W, .30-06 S, 7 mm Rem i .300 WM. Ne možemo da shvatimo da su finski konstruktori ovu pušku radili samo za anglo-američko tržište, jer su izostavili odlične, proverene evropske kalibre, poput 6,5×57, 7×57, 7×64, 8×57 IS i 9,3×62. Kako je Sako A7 još uvek nova na tržištu, pretpostavljamo da će se paleta kalibara uskoro proširiti evropskim kalibrima. U obe dužine sanduka S i M, proizvođač je predvideo više dužina cevi: 510, 570 i 620 mm. Pretpostavljate da se cev dužine 620 mm, odnosi samo na magnum kalibre. Kako se Sako A7 proizvodi samo u dva podmodela A7 Synthetic Stainless i A7 Synthetic, zaključujemo da se cevi i sanduci paralelno rade od nerđajućeg i ugljeničnog čelika. Unutrašnje žlebljenje cevi je rađeno postupkom hladnog kovanja, uz korak zavojnice 1:10 inča za kalibre .243 W, .270 W, 1:9,5 inča za 7 mm RM, 1:11 inča za .308 W, .30-06 S, .300 WSM i .300 WM. Opciono se može dobiti cev opremljena navojem na ustima cevi. U zavisnosti od kalibara puške, navoj može da bude M15x1 ili M18x1. Spoljašnjost cevi Sako A7 može da bude obrađena urezivanjem uzdužnih kanala – kanelura.
Iako je reč o nešto jefitinoj pušci, usta cevi – kruna cevi, obrađena su po najstrožijim zahtevima sportskih match pušaka, jer je visoka preciznost oružja bila unapred zahtevana. Ni na jednoj opciji A7 karabina, nema ugrađenih mehaničkih nišana, što je danas sve češći slučaj. Proizvođač je na svaki, pažljivo glodanjem, gore zaravnjeni, sanduk puške, ugradio prednju i zadnju bazu (osnovu), za montiranje optičkih nišana. Baze su za sanduk pričvršćene sa po dva izuzetno jaka torks vijka. Picatinny weaver profil ovih baza omogućava lako nalaženje i montažu optičkog nišana. Svakako preporučujemo ugradnju originalne „Sako“ optilock montaže. To je jedna od najboljih na tržištu, jer ima čelične prstenove sa četiri vijka, unutar kojih se nalazi specijalni sferno pomični insert, koji oslobađa tubus optičkog nišana od svih štetnih napona, koji mogu nastati prilikom montaže. Sferni inserti imaju izvanrednu frikciju i precizno naležu na tubus, obezbeđujući nepomičnost, čak i kod ekstremno nasilnih magnum kalibara. Sako optilock je uz Ernest Apelovu EAW montažu, sigurno jedna od najboljih na svetskom tržištu. Ravno jeresi bilo bi da se na „Sako“ ili „Tikka“ pušku montira neka druga montaža optičkog nišana.  Kod naših lovaca je usled neznanja, još uvek prisutna odbojnost prema lovačkim karabinima koji nemaju ugrađene mehaničke nišane. To je pogrešan stav! Savremena varijabilna optika malog početnog uvećanja, biće superiorna u većini lovnih situacija. Pogotovo što je danas sve više prestižnih komercijalnih lovišta, u koja vas neće ni pustiti ukoliko nemate optički nišan na pušci. Često i uz proveru preciznosti i upucanosti. Odsustvo mehaničkih nišana na cevi nije mana lovačkog karabina. Tu su optički, kolimatorski i refleksni nišani.
Pažljivo smo razgledali zatvarač karabina Sako A7. Uočavamo da iako cenom naginje ka Tikka T3 karabinima nema dva zabravljujuća brega, već tri, pod uglom od 120 stepeni, poput onih na skupom modelu Sako 85. Za bravljenje je iskorišćena puna površina sva tri masivna brega, jer je izvlakač smešten između njih. Čelo zatvarača i bregovi imaju svoju originalnu A7 geometriju i nisu prepisani sa Sako 85 modela. Izvlakač je širok, oštar i poput jake kandže zahvata dno čaure. Na suprotnoj strani, nalazi se okrugli izbacivač potiskivan jakom oprugom. Čelo zatvarača, odnosno njegovo dno, na kome leži dno čaure, veoma je duboko ukopano, tako da je čaura u donjem delu poptuno obuhvaćena zidovima zatvarača. Finci vode računa o bezbednosti i mogućnostma prskanja čaure ili kapisle. Za razliku od stare gradnje, po čijim su propisima puške gradili Pol Mauzer i naša „Zastava“, današnji, pa ni Sako A7, zatvarači nisu urađeni kompletno iz jednog kovanog dela. Čelo zatvarača sa bregovima, cilindrično telo i ručica, sada se posebno pakuju u jednu celinu – sklop zatvarača. Kao na „Tikkinim“ puškama, zadnji deo zatvarača se prekriva crnim polimerskim poklopcem. Pored pojeftinjena, pažljivim zagledanjem, uočavamo da iako jednostavno rešeni udarač i zapinjač imaju izuzetno finu obradu, što će svakako uticati na kvalitet okidanja.
Sako A7 ima komandu kočnice smeštenu iza ručice zatvarača, baš kao i na karabinu M70. Aktivirana kočnica koči sve, obarač, iglu i ručicu. Dugmence ispred nje omogućava manipulaciju zatvaračem u slučaju prepunjavanja i zadržavanja blokade udarne igle i obarača. Proces otkočenja puške je tih.
Novi A7 ima polimerski roughtech kundak, hrapave spoljašnje površine. Radi se u crnom ili nešto svetlijem dezenu i može da bude sa ili bez uzdignute obrazine. Najglavnija odlika ovog kundaka je njegova unutrašnja rešetkasta aluminijumska struktura. Ova aluminijumska rešetka se iz kundaka integralno prostire napred i prelazi u potpuni aluminijumski beding (uležištenje sanduka). Kako se odavno bavimo rešenjem za beding, s pravom možemo da zaključimo, da uz američki Bel- Karlsonov kundak, ovaj Sako A7 ima najčvršće i najbolje rešenu noseću strukturu puške. Jedna velika, duga i čvrsta aluminijumska struktura je poput šasije starih automobila, ukomponovana u polimerski kundak. Prvo se u kalup stavlja ova šasija i zatim se brizganjem polimera, formira ceo sanduk. Odlično rešenje!
Kundak može da bude oblikom prilagođen lovcima i tada nosi oznaku – pro, ili sportskim long range strelcima, kada dobija naziv range. Sa donje strane kundaka nalaze se otvori s navojem (jedan pozadi i dva napred), koji služe za vezu pređica, ali i za montažu nožica – bipoda. Ispred debelog gumenog amortizera se nalaze dva petomilimetarska spejsera – umetka, kojima svaki lovac može po želji podestiti dužinu kundaka.
Sako A7 se municijom hrani iz odvojivih jednorednih okvira. Okviri su izrađeni od crnog polimera, ojačanog rebrima u obliku pravougaone rešetke. Donosač metka je takođe od crnog polimera, ali su zato usne okvira, koje su najvažnije za pouzdano uvođenje metka u cev, urađene od termički obrađenog i antikoroziono zaštićenog čelika. Geometrija okvira dozvoljava dopunjavanje puške s gornje strane kada je zatvarač u zadnjem položaju. Ovo dopunjavanje metak po metak, mnogi lovci smatraju veoma važnim. Polužica (čelična), za oslobađanje okvira nalazi se u udubljenju ispred okvira. Kada se povuče prema sebi kažiprstom, okvir ispada na sredinu dlana, što je značajno pri brzoj izmeni okvira. Dizajner puške je dobro odradio donji deo puške, gde se dno okvira, svojim zakošenjem lepo uklapa u crni polimerski štitinik obarača. Okidanje je resko i glatko, što uz otklon ručice zatvarača od 70 stepeni i gladak rad zatvarača, daje povoljno mišljenje o celoj pušci.
Ukoliko kupac želi, može i da doplati za obarački sistem u koji je ugrađen francuski šteher. Bez obzira na kalibar u okvir staju tri metka i za sada nema u ponudi okvira većeg kapaciteta. Ukupna dužina oružja iznosi 1.015, 1.075 i 1.135 mm, zavisno od dužine cevi. Masa ovog karabina je zaista umerena i iznosi od 2,8, preko 2,9 do 3 kg. Za magnum pušku mase 3 kg, lovac mora, pored svih amortizera i dobro ergonomski rešenog kundaka, očekivati osetan trzaj oružja pri opaljenju.

V. MITROVIĆ