Dobri rezultati na strelištu

Kontinuirana potreba za unapređenjem svojstava vatrenog oružja je vekovima unazad doprinosila razvoju svih segmenata oružarstva, iako su pojedine novotarije bili aktuelne u vrlo kratkom vremenskom periodu. Ma koliko bili rezervisani prema pompezno najavljivanim „epohalnim pronalascima“, uvek se trudimo da čitalaštvu prezentiramo najsvežije pokušaje da se određeni modeli oružja usavrše. Prethodnih godina bili smo u prilici da isprobamo više modela pušaka baziranih na konstrukciji AR15, a uglavnom su u pitanju bili produkti fabrika koje su se proslavile nekim sasvim drugim tipovima oružja (Ruger, S&W, Bushmaster…). Uprkos procenama da će se od ove platforme pre ili kasnije odustati, sve je veći broj fabrika koje u svoj proizvodni asortiman uvode izvornu ili modifikovanu verziju ove precizne i ergonomski sjajno rešene puške. Renomirani „SIG Sauer“ nije ostao po strani u sveopštem trendu, pa potencijalnim kupcima nudi čitavu paletu izvrsnih pušaka zasnovanih na Stonerovoj ideji. Sada smo testirali model nazvan MCX u konfiguraciji koja se na teritoriji SAD tretira kao „pištoljska“, jer ima cev dužine 230 mm i poluautomatsko dejstvo. Reč je o varijanti u kalibru .300 Blackout, mada proizvođač nudi i verzije u bazičnom .223/5,56 mm, ali i nama tako bliskom 7,62×39 mm.
Posebno nam je privukao pažnju krajnje neobični „kundak“, odnosno modifikacija za oslonac zadnjeg dela oružja, koja se pod nazivom SBX ambiciozno i pomalo agresivno reklamira na tamošnjem tržištu. U tom smislu, moramo odvojiti nekoliko redova radi pojašnjenja svojevrsne zablude oko jedne tendencije vezane za AR15 platformu. Periodično do javnosti stižu „proverene informacije“ kako je ovoj konstrukciji definitivno odzvonilo i neki novi sistem samo što nije uveden prvenstveno u opremu naoružanih formacija SAD, a onda i širom sveta. Međutim, realnost je potpuno drugačija – broj fabrika koje proizvode varijacije ovog oružja je sve veći, a proizvodnja dodatne opreme naprosto cveta.
Naravno, to se prvenstveno odnosi na takozvano civilno tržište, pošto je svaka vojska prilično konzervativna kategorija. Zato je interesantno kako proizvođači prilikom prezentovanja noviteta na tom planu redovno ističu kako su unapređenja namenjena upotrebi u vojnim i policijskim formacija, a gotovo svi kasniji kupci su pasionirani hobisti naklonjeni oružju militantnog izgleda. I ovaj novi „SIG Sauer“ produkt na prvi pogled deluje kao čistokrvna borbena alatka namenjena dejstvu u limitiranom prostoru. Reklo bi se – još jedan klon M4, ali po mnogo čemu nije tako.
U skladu s američkim propisima, model je označen kao MCX Pistol, jer s cevi dužine 230 mm i poluautomatskim dejstvom potpada pod tamošnju kategoriju „handgun“, iako je reč o pušci u tzv. srednjim kalibrima namenjenim jurišnom oružju. Masa od 2,6 kg je optimum za oružje ovih gabarita i sve osnovne komande su identične uzoru koji je Amerikancima tako pri srcu. Primerak koji smo testirali je u sve popularnijem kalibru .300 Blackout, što po svojstvima širi polje primene ovakve puške.
Čitali ste u više navrata kako je metak 5,56×45 mm sa zrnom tipa SS109, navodno, nedovoljno letalan i panično se traži njegova zamena, jer su dejstva u Iraku i Avganistanu potvrdila njegovu neefikasnost. Zamerke su bazirane na tvrdnjama kako zrno tog tipa ispaljeno iz pušaka AR15 sistema u kraćoj konfiguraciji nema dovoljnu brzinu, probojnost i energiju da eliminiše protivnika. Potpuni antipod tome je činjenično stanje „na terenu“, pošto je primetno da pripadnici brojnih privatnih (čitaj: plaćeničkih) kompanija na svim kriznim područjima odreda koriste upravo varijacije M4 kompaktne puške u spornom kalibru. Dakle, tako rezonuju surovi profesionalci koji imaju opciju da izaberu oružje „po meri i želji“, a s druge strane vojnici i dalje plasiraju jadikovke u stilu ribolovaca da riba bolje grize na drugoj obali…
Ipak, koncept CQB (borbe na bliskom odstojanju) je oblast kojoj se poklanja mnogo pažnje i, generalno, i sami bismo radije koristili neku municiju većeg promera zrna, poput sovjetskog metka M43 ili našeg M67. Odatle i pokušaj nametanja kalibra .300 Blackout, jer on pruža mogućnost raznovrsne upotrebe u tipskim situacijama. Očigledno je da novi SIG Sauer MCX u tom kalibru predstavlja težnju spajanja dva kvalitetna segmenta i nastanak novog sistema oružje-metak. Dodajmo prethodnim konstatacijama i da je personal s iskustvom u bliskim borbama na urbanim područjima iskazivao želju za priručnim automatskim oružjem s mogućnošću prigušenje i eto „specifikacije“ za oružje koje bi, možda, moglo da zaokupi pažnju. Spretna i pouzdana puška AR15 sistema u kalibru .30 i gabarita približnog automatu H&K MP5SD? Uh, ko to ne bi poželeo! Ali u američkom ogranku „SIG Sauer“ su otišli korak dalje, ponudivši svoj novitet opciono u tri kalibra: 5,56×45 mm, .300 BLK i (uz izmenu zatvarača i adapter okvira) 7,62×39 mm. Model MCX je zasnovan na standardnom AR donjem „risiveru“, ali unutar mehanizma se kriju izvesne izmene, jer je primenjen sistem kratkog klipa i montirana dvostruka povratna opruga.
Ali i pored svega pobrojanog – na zadnjem delu oružja je deo koji naprosto intrigira. Umesto uobičajenog kundaka, nalazi se podesivi sintetički sklop namenjen postavljanju na podlakticu strelca pomoću elastičnih traka. S neskrivenom dozom skepse smo posmatrali dok je prvi učesnik testa fiksirao ovaj dodatak na ruku, jer na prvi pogled, zaista, ne vidimo kakav to funkcionalni pomak donosi. Iz nekog teško objašnjivog razloga, kao asocijacija se nametnuo bodež indijskog porekla katar, koji vizuelno deluje u isti mah egzotično i zastrašujuće. Istini za volju, njegova upotrebljivost je vrlo diskutabilna u poređenju s većinom klasičnih borbenih noževa. Stoga moramo ozbiljno analizirati da li nadogradnja nazvana SBX (Pistol Stabilizing Brace) omogućava neku dosad nepoznatu opciju taktičke upotrebe.
Nema sumnje da će ovakva konfiguracija izgledati izuzetno atraktivno u filmovima, pa već predviđamo kako će neki imaginarni akcioni heroj postaviti po jedno oružje na svaku ruku i sejati rafale unaokolo. Sličan modus upotrebe je gotovo izvestan i kod takozvanih prepera, ali i drugih fanatičnih zaljubljenika u vatreno oružje ekstremnih svojstava. Međutim, fokus naše pažnje je uvek na funkcionalnosti takvih dodataka u smislu konkretne upotrebe u realnim situacijama. Dakle, šta smo dobili kada se jedna M4 „nadogradi skraćenicama“ SBX, CBX i BLK?
Nameću se naredne dve troslovne skraćenice CQC (Close Quarters Combat) i PDW (Personal Defence Weapon). Već smo naglasili da personal koji se susreće s opasnostima bliske borbe preferira tipsko oružje određenih karakteristika, pa smo blizu zaključku da bi naoružane formacije u perspektivi možda mogle da uvrste u svoju opremu nešto vrlo slično pušci koju opisujemo. Naravno, u tom smislu je upitno koliko i da li uopšte ovakav „kundak“ omogućava bilo kakvu taktičku prednost. Naš test-strelac je već ranije isprobavao da plasira hice jednoručnim stojećim stavom, tako što Sig Sauer MCX“ osloni zadnjim delom na biceps, odnosno kontaktna površina naleže na nadlakticu.
I pored toga što masa oružja nije prevelika, čak i fizički najsnažnija osoba ne može da održava nišane u liniji ako je cilj udaljeniji od tek nekoliko metara. Zagovornici teorije da postoji scenario gde je takvo otvaranje paljbe nužno, ističu situacije kada vozač mora da jednom rukom upravlja vozilom, a drugom dejstvuje u smeru napadača. Zamišljamo takvu scenu, setivši se primera iz prošlosti kada se, zaista, dešavalo nešto slično (komandosi SAS u Severnoj Africi, konvoji u Iraku i Avganistanu), ali bitno je istaći kako im je presudna bila prisebnost i veština vožnje, a ne simultano vatreno dejstvo.
Posebno se ukazuje i na deo personala koji ne učestvuje direktno u borbama, ali je neretko direktno ugrožen, poput pripadnika saniteta. Nesporna je činjenica da se kao najbolje rešenje pokazalo opremanje kompaktnim verzijama jurišnih pušaka, dok su automati u „igličastim“ kalibrima, poput 5,7×28 mm još uvek upitne vrednosti. S druge strane, pojedini poznavaoci materije su izneli stav da upadni timovi policijskih formacija posebne namene, takođe, mogu postati klijentela, jer je čelni čovek u „gusenici“ obično opremljen samo pištoljem. Praktična upotreba bi mogla da iskristališe sve ove hipotetičke pretpostavke, a naš test je rezultirao oprečnim zaključcima.
Na početku, dopalo nam se što kompaktni MCX u kalibru .300 Blackout municijom domaćeg PPU omogućava vrlo precizne pogotke na daljini od 100 metara, trzaj je u rangu 7,62×39 mm ili subjektivno čak i manji. Optički nišan „Zeiss“ ZO 4×30 se izvrsno pokazao nakon što smo ga prilagodili karakteristikama municije, pa su pogoci u opitnom tunelu oskudne vidljivosti bili plasirani bolje od očekivanog. Korišćenjem podzvučnog metka i prigušivača, dobija se vrlo potentan sistem za određene borbene situacije koje ne treba podrobnije opisivati.
Postoji određena prednost u poređenju s klasičnom M4 u kalibru 5,56 mm NATO, što se poklapa s trendom da se upravo navedeni sistem oružje-metak uvrsti u naoružanje pojedinih armija. Logistički posmatrano, treći kalibar pored 7,62×51 mm (za mitraljeze, snajperske i DMR puške) i 5,56×45 mm (za jurišne puške) je potencijalna glavobolja intendantsko-tehničke službe. Ali upotreba bi, najverovatnije, bila limitirana na jedinice posebne namene, a u ovom momentu se već i koristi izvesna količina oružja u kalibru .300 AAC Blackout.
Iskreno, sumnjamo da će SBX „narukvica“ biti izbor za vojnu i/ili policijsku upotrebu, ali civilno tržište sa one strane Atlantika je već uveliko prihvatilo ovu neobičnu novotariju. Možda nekome od čitalaca deluje bizarno, ali zaljubljenici (da ne upotrebimo adekvatniji termin) kupuju čak i egzoskelete kako bi sami sebi izgledali poput smrtonosnih i neuništivih kiborga! Ovakva modularna oružja su, inače, specifična kategorija kojoj se mora pristupiti znatno ozbiljnije nego što pojedini entuzijasti praktikuju. Iako se zamena cevi i kalibra obavlja relativno brzo i jednostavno, ozbiljne firme kao što je „SIG Sauer“ uzimaju u obzir i potencijalne neželjene pojave, pa je nemoguće kompletirati cev kalibra 5,56 mm sa zatvaračem .300 BC i obratno. Nezahvalno je proceniti u kojoj meri će zaživeti ta ideja o dooružanju dela personala sličnim sistemima, ali potencijal je izvestan.
Međutim, početna cena od više od 2.000 dolara za varijantu koju smo testirali je, zaista, impresivna. Imali smo priliku da testiramo dorađene varijante domaćeg oružja M92 i rezultati nisu bili po bilo kom osnovu lošiji od CBX. Ergonomske prednosti, definitivno, opravdavaju razliku u ceni, ali prethodno iskustvo pokazuje da noviteti ovog tipa u datom momentu spadaju u oblast prestiža. Uvek je zadovoljstvo isprobati „hit“ najnovije svetske produkcije, a s vremenom će se pokazati da li je u pitanju nešto revolucionarno ili ne.
M. MILANOVIĆ