Ko su Sayeret Matkal…

Elitne snage koje se plaše i poštuju u cijelom svijetu (delomično zahvaljujući odvažnom napadu u koji je uključen brat Benjamina Netanyahua) mogle bi dodati više časti svom pozlaćenom pedigreu Dana 27. juna 1976. godine Airbus A300 Air Francea poleteo je iz Tel Aviva za Pariz. Mnogi od 248 civilnih putnika radovali su se letnjem odmoru u Evropi. No, avion nikad nije stigao do Francuske. Umesto toga, palestinski otmičari preuzeli su kontrolu i – uz pomoć zloglasnog diktatora Idi Amina – preusmerili ga do vazdušne luke Entebbe u Ugandi.
Dok su bespomoćni putnici silazili niz stepenice na pistu, žene su štitile decu od oružja kojim su im mahali u lice, a kad su jednom ušli na terminal, mnogi su verovali da više nikada neće videti svetlost dana…

Idućih dana putnici koji nisu Jevreji su pušteni, a svi su izraelski državljani ostali u zarobljeništvu, strahujući za svoje živote. Otmičari su tražili oslobađanje 53 militanta kao cenu njihove slobode, ali izraelski parlament, Knesset, nije bio raspoložen za pregovore s teroristima, kako palestinske militante u svom tekstu za britanski „Daily Mail“ o jednoj od najelitnijih postrojbi izraelskih oružanih snaga – Sayeret Matkal – izričito naziva Eyal Biram, rezervista ove jedinice.
Umesto toga, Izrael se odlučio za dramatičnije rešenje. Dana 4. jula, nedelju dana nakon otmice, izraelske specijalne snage odletele su u Entebbe, ubile 45 ugandskih vojnika, sve do jednog od palestinskih otmičara i spasile 102 od 105 talaca. Do danas se ovo spašavanje, kako navodi Biram, smatra obrascem za operacije ove vrste i još uvijek ga proučavaju stručnjaci za borbu protiv terorizma širom sveta. Operacija je, kako se navodi, delo upravo Sayeret Matkala, elitne i vrlo tajne izraelske vojne jedinice koja sprovodi najopasnije državne misije.

Samo je jedan izraelski vojnik poginuo u razmeni vatre sa snagama Idi Amina toga dana, a to je bio komandant Yonatan Netanyahu, brat izraelskog premijera Benjamina Netanyahua. Kao i njegov stariji brat pre 47 godina, navodi Biram, i Benjamin Netanyahu sada ima zadatak da odbrani svoj narod od, kako kaže, palestinskog terora.
I sam izraelski premijer je, napominje autor, služio u Sayeret Matkalu i upucan je u rame u akciji spašavanja otetog belgijskog avion koji je leteo iz Beča za Tel Aviv, četiri godine pre nego što je njegov brat ubijen. Da je metak pogodio dva centimetra bliže srcu, danas ne bi, kaže autor, vodio svoju zemlju. Netanyahu se, smatra, sada mora okrenuti Matkalu, takođe poznatom kao Izviđačka jedinica Glavne komande vojske, u trenutku kada je Izraelu potrebna pomoć. Jer oni su, navodi autor, njegova jedina nada da spasi 150 osoba koje se trenutno drže u Gazi kao taoci nakon iznenadne ofanzive Hamasovih boraca prošlog vikenda.

Kao rezervistu Sayeret Matkala, ističe Biram, propisi mu nalažu da ne može govoriti o operacijama u kojima je sudelovao, ali navodi kako može reći da kalibar Matkalovih regruta, kvalitet njihove obuke i poštovanje tradicije koja obavezuje njihove ljude, čini tu jedinicu najstrašnijim vojnim sredstvom Izraela. Navodi da je bio u kontaktu s kolegama koji su se borili u napadu te su mu pričali užasne priče o obezglavljenim bebama i ženama koje su više puta silovane prije nego što su pogubljene. Sayeret Matkal je sarađivao sa ostatkom odbrambenih snaga na čišćenju Hamasovih boraca sa izraelske teritorije, međutim njihov najveći izazov, ističe, biće osigurati oslobađanje talaca odvedenih u Gazu. Oni su do sada možda već podeljeni u male timove i odvedeni na različite lokacije. Osloboditi ih žive biće najteži deo njihove misije jer borci Hamasa, kaže, nisu zainteresovani za pregovore, već samo za zastrašivanje i ubijanje. Ipak, ako je ijedna jedinica sposobna odgovoriti na ovaj izazov, navodi Biram, onda je to Sayeret Matkal, sa svojim iskustvom u borbi protiv terorizma, spašavanju talaca i prikupljanju obavještajnih podataka.
Jedinicu je 1957. godine osnovao major Avraham Arnan, veteran izraelskog rata za nezavisnost 1948. godine. Uspostavljena je apsolutno po uzoru na britanski SAS i čak je usvojila isti moto: ‘Who Dares Wins‘ (Tko se usudu, pobeđuje). Prvi put angažovani u operacijama u Libanu 1962. godine, razvili su svoje protivterorističke tehnike kao odgovor na pretnju palestinskih militanata. Uspešno se boreći u Jom Kipurskom ratu 1973., članovi jedinice učvrstili su svoj status nacionalnih heroja nakon odvažnog napada na Entebbe.

Mnogi od najcenjenijih izraelskih vojnika, navodi autor, služili su u jedinici, ne samo braća Netanyahu, nego i drugi bivši premijeri Ehud Barak i Naftali Bennett, kao i Nechemya Cohen, koji je sa svojim bliskim prijateljem Barakom bio najodlikovaniji izraelski vojnik pre nego što je ubijen u akciji 1967.
Poput SAS-a, ključna za uspeh Matkala je strogost obuke, koja testira kandidate do njihovih mentalnih i fizičkih granica, piše Biram, uz napomenu da to vrlo dobro zna iz ličnog iskustva. Samo najbolji uspevaju, što objašnjava zašto ovi prekaljeni profesionalci tako dobro rade pod pritiskom, ističe autor. Kao deo početnog selektivnog procesa, kandidati pohađaju brutalno zahtevan kamp pod nazivom Gibbush. Iscrpljujuće vežbe uključuju puzanje po brdima, nošenje vreća s peskom na bolno velike udaljenosti, a pripadnici jedinice takođe moraju visiti sa šipke dok im krv ne počne curiti iz glave.
No, kako navodi Matkal ne zahteva samo fizičku spremnost. Regruti se podvrgavaju ozbiljnom mentalnom treningu, tu su intervjui i testovi sposobnosti osmišljeni za procenu i iskazivanje njihovih liderskih kvaliteta. Za one koji prođu inicijalnu obuku u kampu, težak posao tek počinje – oni potom prolaze dvogodišnju intenzivnu obuku koja pokriva sve, od uklanjanja nagaznih mina do korištenja malog naoružanja i pružanje hitne medicinske pomoći.

Najteži deo dolazi u poslednje dve sedmice, kada regruti prolaze kroz simulirano zatočeništvo, lišeni sna, fizički premlaćivani, preti im se i ponižava. Nakon toga prebacuju se na udaljenu lokaciju u pustinji, gde ih se ostavlja da prežive sami, bez pomoći i sigurnosne mreže.
Strogost ovog režima obuke, navodi Biram, stvara muškarce – a do sada su, napominje, svi kandidati bili muškarci – izuzetno dobro opremljeni da služe svojoj zemlji uprkos nezamislivim užasima kroz koje moraju prolaziti.