Lepa i sigurna bokerica

Još u 14. veku, Manjo di Valtrompia bilo je mesto gde majstori Marćelo i Lumicane proizvode oružje za Venecijansku Republiku. Još u knjigama iz 1490. godine, kao proizvođači i kovači oružja za moćnu Veneciju, pominju se i pripadnici porodice Zoli. Tradicija se nastavlja kroz vekove, i, polovinom devetnaestog veka – vele knjige – bravar, puškar i kovač Đovani Zoli proizvodi izuzetno kvalitetne i cenjene perkusione pištolje, punjene crnim barutom kroz usta cevi.


Biznis nastavlja njegov sin Đuzepe. „Rradnja“ opstaje, ali nastupa preokret 1.10.1945, kada Đuzepov sin, Antonio, radionicu pretvara u manju fabriku, i daje joj svoje ime: ANTONIO ZOLI. Do uspeha dolazi već na samom startu; svake godine osvaja se po nekoliko novih lovačkih pušaka „hamerles“, ali i sistema sa spoljašnjim udaračima. Ove su „orozare“ izuzetno popularne u Italiji, a Antonio te želje kupaca i te kako poštuje. Već 1956. godine, proizvodi i prvu kombinovanu lovačku pušku (sačma-kugla). Monopol na „kombinirke“ uglavnom su držali Nemci (Suhl) i Austrijanci (Ferlah), ali im „Zoli“ uzima znatan „deo kolača“ – odličnim kvalitetom, a relativno niskom cenom. Iza „kombinirki“, prispevaju i odlični „drilinzi“, znatno jeftiniji od konkurentskih. Sve se to dobro prodaje.
Firma raste; sada su u poslu i Antonijevi sinovi. Na redu su sofistikovane „ekspres“ puške; tj. dvokuglare; i to, oba tipa. Rade se, čak, i u najvećim, „afričkim“ kalibrima. Proizvodnja klasičnih, obrtnočepnih lovačkih karabina bila je samo prirodan nastavak započetog posla na zaposedanju tržišta.
Uočavate li poslovnu i tržišnu strategiju? Stalno novi i novi modeli, i proizvodi. Svakodnevnim novitetima, u svest lovaca-kupaca usađuje se mišljenje o kvalitetu i solidnosti Firme. Pa, baš takav pristup primenio je i čuveni „Hekler-Koh“; a danas je „Hekler“ – imperija! Sada, nešto o njihovoj bokerici – COLUMBUS.
Nakon izuzetno uspešne „bokerice“ Golden Falkon, inženjeri „Zolijevog“ razvojnog biroa otišli su korak dalje. Kolumbus ima potpuno novu, savremenu konstrukciju, i umnogome je nadmašio prethodni model.


Radi se o sačmarici sa vertikalno postavljenim cevima, kalibara 12/70 i 20/76. Ponuđene su dužine cevi od 60 cm, sa rasporedom čokova: cilindar i 1/4, 67 cm sa 1/4 i 3/4 čoka, 71 cm sa čokovima 1/2, i pun, kao i najduža, 75 cm duga cev, sa 3/4 i punim čokom. Ali, pored fiksnih, i sve ove cevi izrađuju se i sa setom izmenjivih čokova.
Podvarijante Kolumbusa nazivaju se Columbus EMS, Columbus EMSC i Columbus Beccaccia. Njihove cevi su od vrhunskog čelika, iznutra tvrdo hromirane. Spajanje cevi izvedeno je „srebrnim“ lemljenjem, Monoblok, koji drži cevi u baskuli, je jedan komad kovanog, pa mašinski obrađenog čelika. Cevi, sa gornje strane, imaju ventilacionu šinu širine 7 mm. Baskula, glava puške, izrađena je iz jednog čeličnog otkovka. Njena unutrašnjost je, nakon mašinske obrade, po celoj površini hromirana, što znatno utiče na kvalitet i vek oružja.Za zabravljivanje cevi i glave, izabran je izvrstan, čvrsti „boss“ sistem (koristi ga i poznati proizvođač sportskih pušaka za gađanje glinenih golubova „Perazzi“). „Boss“ sistem podrazumeva da se ključevi nalaze na sredini donje cevi. Ispod ovih, donjih ključeva nema, tako da je monoblok vrlo male visine. Veliki poprečni presek ključeva, tj. njihova masivnost, doprinosi izuzetnoj čvrstini zabravljivanja. To je izuzetno važno kod sportskog, „trap“ i „skit“ gađanja, gde strelci ispale desetine hiljada metaka, bez ikakvih posledica po bravu puške.


Udarne igle Kolumbusa takođe su priča za sebe. Mnogi od nas, lovaca, imali smo, na žalost, slučajeve kada udarna igla probije kapislu. Neretko se, u tom slučaju, dogodi da mlaz vrelih, sagorelih gasova pravolinijski prodre u unutrašnjost baskule, i izazove neželjeno opaljenje i druge cevi. Sve se to odvija munjevito, tako da strelac oseti samo jedan, ekstremno jak, trzaj oružja. To je veoma štetno po pušku, a, kod starijeg i nekvalitetnog oružja, može da bude i opasno.
To kod Kolumbusa, međutim, nije moguće; evo i zbog čega. Igle su, ovde, smeštene u cevčice koje, sa strane, imaju rupicu. Probijanjem kapisle, vreo mlaz ulazi u cevčicu, ali ne ide pravo nazad, već se okreće i izlazi kroz navedenu rupicu, tako da ne može da opali drugu cev. Sve je ovo besprekorno upasovano, prebrušeno i ispolirano.
Ima, ovde, još dobroga! Udarni mehanizam puške Antonio Zoli Model Columbus je, takozvanog, „blic“ sistema. Kod ovoga tipa udarnog mehanizma, udarači, udarne opruge i zapinjače smešteni su na ploču koja nosi udarni mehanizam, i koja, sa donje strane, zatvara baskulu. Udarne opruge su zavojne, i navučene su na čelične vođice.
Uz pušku se isporučuje i alat-ključ, kojim udarni mehanizam može da se izvadi iz baskule. Ovo je prednost u pogledu održavanja ili remonta udarnog mehanizma, jer je, kod klasičnih mehanizama, potrebno razdvojiti baskulu od kundaka, A, svako ovo razdvajanje je „korak bliže“ rasklimavanju spoja glave i kundaka. Inače, mehanizam Kolumbusa iam jednu, selektivnu obaraču, sa mogućnošću štelovanja.

Svi „kolumbus“ modeli imaju automatske izbacivače ispaljenih čaura – ejektore. Automatska kočnica ima kliznu komandu, smeštenu na uobičajenom mestu – na vratu kundaka. Ovo je – za razliku od mnogih „naših“ – „prava“ kočnica. Ona koči i udarače, i obarače. Kod domaćih, a i mnogih jeftinih pušaka, kočnice isključivo koče obarače, dok udarači slobodno vise „okačeni o zub“. Nikada se nemojte pouzdavati u ovakve kočnice! Prilikom svakoga preskakanja, ili pri rizičnom silaženju niz brdo, prelomite ili ispraznite pušku!
Sve „kolumbus“ modele krasi lepa gravura, sa motivima iz lova na ptice. Kundak je od birane orahovine, sa gumenim ili bakelitnim potkovom.
Rasklapanje ove „bokerice“ je klasično, povlačenjem polužice skida se potkundak, a zatim cevi do kraja, nadole… Sve mogućnosti bogatijih gravura, pozlate ili rezbarenja kundaka na raspolaganju su kupcima sa dubljim džepom.
V. MITROVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još