Mačete-univerzalne alatke

Većina sečiva tradicionalne forme su izuzetno efikasna, a razlog za to je veoma dugo vreme, tokom kojeg je razvijan njihov oblik. Takav razvoj traje i danas, daleko ubrzanije, s obzirom da se pojedini tipovi sečiva koriste i izvan okruženja u kojima su prvobitno nastali, pa se njihov oblik prilagođava tim uslovima. Mačete su odličan primer savremenog razvoja tradicionalnog dizajna. Nastale su iz lakih sablji španske pešadije, oružja koje je iznenada našlo primenu kao alatka za krčenje šume, u novootkrivenim teritorijama Južne Amerike. Vrlo brzo, postale su univerzalna alatka južnoameričkih Indijanaca i život u Brazilu, pored Amazona i ne može da se zamisli bez njih. Američka vojska je sa mačetama došla u kontakt krajem 19. veka, u toku borbi sa Špancima na Kubi i skoro odmah ih usvojila kao univerzalnu alatku za inžinjeriju u tropskim terenima. Tokom Drugog svetskog rata, hiljade marinaca je steklo vrlo dobro mišljenje o mačetama i logično, nastavili da ih koriste kada su se vratili kući posle rata, na potpuno drugačijem terenu. Upravo je ovo pomeranje prouzrokovalo novi razvoj mačete i prilagođavanje drugačijim zahtevima, sličnih onima koji se postavljaju u našim uslovima.  Da bismo vam pokazali koliko je ova promena učinila mačetu upotrebljivom u prirodi našeg podneblja, za test smo nabavili tri različite mačete: „Imacassinu“, napravljenu u Salvadoru, potpuno tradicionalne forme, drugu sa proizvodne linije američke firme „Ontario“ i treću, „Linderovu“, napravljenu od nerđajućeg čelika.
Imacassa mačeta.. „Imacassa“ je jedan od najstarijih proizvođača mačeta na svetu. Jedino što razlikuje ovu mačetu, od onih napravljenih pre vek ili dva je drška, koja je izlivena od plastike direktno na sečivu. U svemu ostalom, mačeta „Imacassa“ je potpuno verna originalu, napravljenom za korišćenje u južnoameričkim džunglama. „Imacasa“ je najduža mačeta koju smo imali na testu: sečivo dužine 45 cm, čija je gornja ivica blago zakrivljena nagore, a donja potpuno ravna, tako da se sečivo postepeno širi. Debljina sečiva je 1,25 mm, što je sasvim dovoljno za korišćenje mačete za sečenje mekih zeljastih biljaka, za šta se mačeta i najčešće koristi u džunglama. Ovako tanko sečivo, obezbeđuje da je mačeta dovoljno laka za dugotrajno korišćenje. Tradicionalni materijal za izradu mačeta je ugljenični čelik, tvrdoće od 45 do 54 rokvela, da bi se obezbedila maksimalna žilavost. Zbog male debljine, mačetu sa sečivom veće tvrdoće bilo bi lakše slomiti. Obično se seku ne preterano tvrdi materijali, tako da držanje oštrine nije najvažniji zahtev. U Južnoj Americi, mačete se oštre turpijom i velikim, izuzetno grubim peščanim kamenovima za oštrenje, što je obavezni, dnevni ritual.

Ontario mačeta. Proizvedena u Severnoj Americi, odličan je primer daljeg razvoja mačete, posle odlaska iz sredine u kojoj je nastala. Kako je namenjena sečenju tvrđeg materijala od tradicionalne, debljina sečiva je povećana na 3 mm, uz povećanje tvrdoće sečiva na 55-56 rokvela. Sečivo je dugo samo 30 cm i zbog toga „Ontario“ mačeta ima samo malo veću masu, od tradicionalne „Imacassine“. Međutim, zbog debljeg sečiva i veće tvrdoće, više nema savijanja sečiva kao opruge i osećaj prilikom sečenja je potpuno drugačiji.
Za razliku od tradicionalnih mačeta, povećana debljina sečiva je zahtevala i promenu u načinu brušenja sečiva, pa je ova mačeta dobila i primarnu i sekundarnu površinu brušenja, kao noževi. Tradicionalne mačete imaju jednu površinu, kao skandinavski noževi, samo pod većim uglom. Pored toga, zbog zaštite od korozije, sečivo „Ontario“ mačete je fosfatizovano, drška je takođe napravljena od livene plastike, četvrtasta u poprečnom preseku, sa velikim štitnikom ispred prstiju, koji podseća na štitnike starih sablji.
Linder mačeta. Treća mačeta dolazi sa proizvodne linije „Lindera“ i odstupajući od tradicije izrađena je od nerđajućeg čelika. Debljina sečiva je čak i veća u odnosu na „Ontarijev“ model, a uglovi oštrenja još tuplji. Sečivo je dužine 30 cm, drška je od komada drveta u koji je sa gornje strane ukopan kraj sečiva. Nerđajuće sečivo na „Linder“ mačeti nema problema sa korozijom, ali se proizvođač ipak odlučio da ga pokrije crnom bojom, verovatno sledeći trendove. Da bi se iz svake mačete izvukao maksimum, odlučili smo se da ih modifikujemo tokom testa, u potrazi za najefikasnijom alatkom prilagođenom našem podneblju. „Imacassa“ je izuzetno efikasna u sečenju tankih grana, puzavica, grmlja (kupina i leska), ali joj deblje drvenaste biljke, predstavljaju problem. Sečivo se zbog načina oštrenja zabija relativno duboko, ali i zaglavljuje u rezu, a vađenje postaje problem upravo zbog male debljine i krivljenja sečiva. Jedina moguća modifikacija na „Imacassinoj“ mačeti bilo je zaobljavanje gornjih ramena oštrice, da bi se dobilo konveksno oštreno sečivo koje je donekle povećalo dubinu prodiranja, ali nije rešilo problem sa zaglavljivanjem sečiva.  U sečenju žbunja i zeljastog bilja, „Ontarijevoj“ mačeti je nedostajala dužina, na osnovu koje se postiže i brzina sečiva prilikom zamaha. Međutim, čim smo prešli na deblje drvenaste biljke, „ontario“ je dokazao da je dizajniran upravo za uslove kao što su naši. Jedini nedostatak kojim se do sada nismo pozabavili je oblik drške, koji je za ukus autora previše četvrtast i predebeo, što može da se sredi za kratko vreme obradom turpijom i šmirglom. Zasad, sečivo „ontarija“ nije prebačeno na konveksni oblik, što je sledeća modifikacija, koja će definitivno povećati efikasnost u sečenju.
„Linderova“ mačeta je u originalnom obliku najveće razočaranje na testu. Bez obzira što je očigledno ideja bila da se koristi u istim uslovima kao i „Ontarijeva“ mačeta, niz sitnica (čija ispravka ne traje preterano dugo), vrlo brzo umara korisnika. Drška ima preveliku visinu i uz žleb u koji je sa gornje strane ukopan rep sečiva i veliku masu, ova mačeta vrlo brzo zamara korisnika. Prodiranje fabrički naoštrenog sečiva u drvo je otežano, zbog izuzetno tupih uglova, koji su posledica korišćenja nerđajućeg čelika, manje otpornog na deformacije i oštećenja od klasičnih ugljeničnih čelika, za koji su se odlučili ostali proizvođači i želje „Lindera“, da napravi sečivo što otpornije na oštećenja. Upravo su ovo razlozi koji su nas naveli da se najviše posvetimo modifikacijama „Linderove“ mačete. Pre svega, modifikovana je geometrija donjeg dela sečiva, koje je promenjeno na konveksan oblik i skinuto je što više farbe, koja je izazivala zaglavljivanje sečiva u rezu. Oštrica je i dalje ostala malo deblja, zato što se radi o nerđajućem čeliku, manje žilavosti od ugljeničnih, koji su za svoje mačete upotrebili ostali proizvođači, ali je efikasnost u sečenju ipak porasla. Drška je takođe promenjena, žleb u gornjem delu je naliven epoksidom i posle stezanja prebrušen sve do metala repa sečiva, tako da se dobila ravna, zaobljena površina. Visina drške je smanjena, sve ivice zaobljene, što je izuzetno povećalo udobnost i kod dugog rada.

„Imacasina“ mačeta je napravljena za uslove kakvi kod nas ne postoje i bez obzira na sve kvalitete i izuzetno povoljnu cenu od petnaestak evra, ne predstavlja dobar izbor za naše terene. Za razliku od nje, „Ontarijeva“ dvanaestica se čini izuzetnim izborom, čak i u fabričkoj, nemodifikovanoj verziji. Modifikacije ne zahtevaju previše znanja, ni bilo kakav komplikovanji alat. „Linder“ je potpuno druga priča. U fabričkoj varijanti, sve liči na ono: „mnogo se htelo, ali baš i nismo znali kako“. Uz modifikacije koje zahtevaju znanje i električni alat, jer se nerđajući čelik sporo brusi u odnosu na karbonske, po efikasnosti se približuje „Ontarijevoj“, uz problem sa oštrenjem (koji potiče od nerđajućeg čelika) i veću masu. U pojedinim uslovima, kao što je upotreba na vodi, „linder“ ima značajnu prednost, ali modifikovan, skoro da je najefikasniji model od svih mačeta na testu, pod uslovom da imate strpljenje, mogućnost i znanje da ga doradite.
Kod nas je moguće nabaviti na tržištu sve tri mačete, s tim da su „Linderova“ i „Imacasina“ izuzetno povoljne cene, dok je „ontario“ prilično skuplji.
B.R.