Mrežom na zeca

Organizacija je bila poverena stručnim službama „Brzava“ i „Beograd“. Na mreži prekaljeni lovci koji nisu propustili nijedno hvatanje. Mirni i skoncentrisani, mrežu podižu u pravom trenutku. Ni jedan jedini zec se nije odbio od mreže ili preskočio, svaki je uhvaćen…

Poslednjih nekoliko sezona svedoci smo popriličnog pada brojnosti populacije zeca u našim lovištima. Ne tako davno, u periodu od 2008. do 2011, zečeva je bilo na pretek. Čak i u lovištima gde ih nema ili ih je ranijih godina bilo slabije, lovci su imali sjajne lovove i retkost je bila da se lov ne završi posle prvog ili drugog kruga i daleko pre 12.00 u toku dana. Na žalost, ta brojnost nije bila dugog veka. Poslednje četiri godine, populacija zeca je u naglom padu, uz povremene oscilacije. Ne možemo laički utvrditi prave i realne uzroke, ali možemo iz iskustva, prakse i obilaska lovišta pomenuti neke od njih.

Intenzivna poljoprivreda, subvencije, dobre cene za najviše prinose i mogućnost dobre i solidne zarade za mnoge ratare uticali su na to da u atarima nema nijednog parloga, da se razoravaju i pašnjaci i sve što može da se poseje. O primeni herbicida, posebno onih totalnih, ne treba trošiti reči. Šta se uvozi, koliko i kako se određuju koncentracije – teško je reći. Najsavremenije poljoprivredne mašine koštaju mnogo, ali su tehnološki toliko dobro napravljene da su neverovatno brze i sa što većim radnim učinkom. Kad vidim svetski poznati brend traktora, koji ima kosačicu s leve i desne strane i napred na nosu, ostaje mi da se naježim samo. Kosi u zahvatu od šest do devet metara pri brzini od 30 do 40 km/h!

Razlozi pada brojnosti

Oralna vakcinacija lisica je učinila svoje. Populacija se oporavila toliko, da ih ima u neverovatnom broju. Ranijih godina smo pratili populaciju lisica koja je imala ozbiljan problem sa šugom i crevnim parazitima i padom brojnosti. Danas ih imate svuda, a u dobrim lovištima nije neobično da se za sat-dva čekanja odstreli po nekoliko primeraka.

Porast populacije šakala je uticao i te kako na sve fondove divljači. Ovaj lukavi predator, nezvani gost naših najboljih lovišta, desetkuje srneći podmladak, ali i sve ostale podmlatke sitne divljači. Toliko ga ima u pojedinim lovištima, da je postao prava napast.

Tu je, naravno, i krivolov. Zec se u pojedinim brdskim lovištima lovi cele sezone. Sitan posed, razbijen teren, mnogo salaša i napuštenih imanja do kojih vode putevi su idealne mogućnosti da se nešto odstreli i ostavi, pa pokupi kasnije. Ipak, ruku na srce, krivolova je sve manje, pošto su lovočuvarske službe opremljene i agilne, ali ga ima i problem je u pojedinim lovištima.

Organizacija hvatanja

Kakva je situacija sa zecom u LU „Beograd“? Godinama se, uglavnom, lovio u dva izlaska. Pre dvadesetak i po četiri, ali zbog broja članova dugo se lovilo po dva. Beograđani su unosili žive zečeve iz susednog lovišta u Perlezu i u periodu od 2005. do 2008. uneto ih je blizu 400. Recept je bio oproban: zečevi su unošeni na dva lokaliteta koji nisu lovljeni naredne godine. I uspeh nije izostao. U periodu od 2008 do 2010, beogradski lovci su imali zečeva kao najbolja vojvođanska lovišta. Retkost je bilo videti grupu koja nije bila podmirena. Ali, lovna 2014. bila je loša, pa je jedina razumna odluka bila prekid lova. Tokom 2015, zec u Lovačkom udruženju „Beograd“ nije lovljen. Planirano je hvatanje i unošenje, ali je bio problem uopšte ga naći. Uz nerazumne ponude do 100 evra po zecu od pojedinih udruženja. Ipak, Lovačko udruženje „Brzava“ iz Plandišta ponudilo je određeni broj zečeva za hvatanje, po zvaničnoj ceni LSS od 66 evra po zecu.

Samo hvatanje je ozbiljan i naporan posao. Beograđani, kao dobri domaćini, imaju u posedu svoju mrežu za hvatanje. Napomenimo i da je njeno iznajmljivanje veoma skupo i da je za velika udruženja isplatljivije da poseduju sopstvenu. Organizacija hvatanja je bila poverena stručnim službama „Brzava“ i „Beograd“. Sa više od 100 ljudi u pogonu i na mreži, koja je dugačka 530 metara. Prosečna duž u ravnici je 400 metara dužine, tako da se mreža razvlači po sistemu sa dva krila po širini i dodatnim ljudima koji prave levak i slovo „V“ tamo gde ona prestaje. Deo ljudi ide u pogon. Klasično, linijski kao kada se broji divljač. Mreža je postavljena dve ili tri duži dalje od pogona (800 do 1.200 metara).

Vreme nije išlo na ruku lovcima. Gusta magla i nenormalna vlaga učinile su svoje. Prva dva kruga bila su loša. Zečeva, jednostavno, nije bilo u dolini. Ruku na srce, i deo lovaca iz pogona se lepo izvukao na put, praveći rupe. Poznata je stvar da kada je veliko blato i visoka vlaga zec neće da ustane, čak i kada je lovni dan, kada se puca okolo, bukvalno mora da se nagazi. Početnu nervozu dodatno je pojačavao i karakteristični vetar s Karpata. Hladno, blatnjavo i vlažno. Lovci su, međutim, poznati kao dobri domaćini i ljubitelji druženja. Za čas su se sklopili stolovi i iznet doručak. Raspoloženje se popravilo, odnekud i probi sunce, pa ogreja promrzle lovce. Dogovor je pao da se ode na breg ka Margiti i Gaju.

Puštanje u revir

Lovci se brzo organizuju i ručno prenose mrežu. Prizor fascinantan: više od 100 ljudi na ramenima prebacuje mrežu na breg po velikom blatu. Sunce razbi maglu totalno. Krete i treći pogon. Zečevi skaču, probijaju desnu stranu ka dolini. Skaču i dalje dignuti od pogona, pravo ka mreži. Lep prizor za videti, po dva, jedan za drugim. Poneko jato gusaka uz bučnu graju nadlete lovce, malo dalje po koja srna ode ka Rumuniji. Beogradski lovci su majstori zanata. Na mreži prekaljeni lovci koji nisu propustili nijedno hvatanje. Mirni i skoncentrisani, mrežu podižu u pravom trenutku. Ni jedan zec se nije odbio od mreže ili preskočio. Svaki je uhvaćen. Menja se strana, kreće i četvrti pogon s kontra strane mreže. Ispred nas pšenica koja se zeleni u nedogled sve do revira Vogner. I oranja i male parcele. Bilo je i ovde zečeva, neki probiše nazad, neki uleteše u mrežu. Nećemo imenovati kolegu koji za trenutak nepažnje ispusti zeca u gajbi, a uplašeni zekan ode u punoj brzini ka Margiti. Nije mu suđeno da bude „beograđanin“, reče u šali jedan lokalni lovac. Raspoloženje bolje, pakuju se zečevi. Ipak, dan u januaru je kratak. Već pola tri, treba pakovati tehniku i ljude, zečeve ispustiti u lovište za dana ili u prvi sumrak. Stariji lovci kažu trebalo je na breg ići odmah, zbog vlage i magle. Ko se nadao da zec nije u dolini, u terenu gde ga ima i previše?

Jedan uspešan dan privodi se kraju. Upravnik LU „Beograd“ Milan Kuzmanović i lovočuvar Nenad Filić žure ka reviru Aerodrom. I naša ekipa za njima. Treba se probiti kroz rasturene ritske puteve, pustiti zečeve u revir, gde nema mnogo predatora i gde se neće loviti naredne sezone. Svi zečevi, živi i zdravi, rastrčaše se u smiraj dana ritskom ravnicom. Pravimo slike za reviju i arhivu.

Ostaje i iskrena i realna nada da će mešanje krvi i te kako uticati na podizanje brojnosti zečeva u Pančevačkom ritu.

Tekst i snimci: Mr. Vladimir MIJAILOVIĆ