Na tragu opasnog bafala
Lov na afričko krupno govedo je jedan od najcenjenijih i najopasnijih. Pored lovca Dalibora Terzića i organizatora lova Marka Todorovića, sastavni deo ekipe činili su traker i dva profesionalna vodiča
Posle uspešnog lova na antilope u regiji Mpumalanga, Dalibor Terzić i organizator lova Marko Todorović uputili su se u regiju Kwazulu-Natal, kako bi učestvovali u lovu na afričkog bafala. Lovište je brdskog tipa i u njemu dominira srednji buš. Prostire se na površini od oko 3.000 hektara, u kome je prisutna stabilna populacija bafala od 300 jedinki sa odnosom polova 1:2 u korist ženki. U skladu sa Godišnjim planom gazdovanja lovištem, u toku jedne lovno-turističke sezone odstreli se deset jednki, isključivo onih koje su dostigle punu gazdinsku starost. S obzirom da jačina trofeja bafala zavisi od podneblja gde živi i načina gazdovanja (trofejno najjači primerci su odstreljeni u Tanzaniji i Bocvani), u pomenutom lovištu se organizovao lov na odraslog mužjaka starosti preko šest godina sa trofejom od 36+ inča. U lovištu postoji nekoliko veštačkih pojilišta za divljač, koja su jedini izvor vode, tako da se lov zasniva na obilasku pojilišta, uočavanju i praćenju tragova ove vrste divljači.
U reviru najveće gustine
Lov na afričkog bafala je jedan od najcenjenijih i najopasnijih, o čemu svedoči podatak da se više od 95% nesrećnih slučajeva prouzrokovanih napadom divljači, koji se događaju u lovu, na tlu afričkog kontinenta, mogu pripisati ovoj vrsti. Bafalo je posebno opasan kada je ranjen i skriven na slabo preglednom terenu. Ukoliko je napad na lovca i njegove vodiče neuspešan, ova odvažna i agresivna životinja jakih rogova, najčešće ponovo traži svog neprijatelja. Imajući u vidu da je bafalo izuzetno opasan, lov na ovu vrstu divljači se organizuje isključivo u pratnji dva adekvatno naoružana profesionalna vodiča (PH – professional hunters), posebno obučenih za lov na „big five“. Pored velike težine i rogova kojim pleni i izaziva strahopoštovanje, bafalo ima odlično razvijena čula, tako da je izuzetno oprezan, pa mu je teško prići na optimalnu razdaljinu za odstrel. U lovu na ovu vrstu divljači, prosečna razdaljina za pucanje iznosi od 50 do 100 metara, što dozvoljava efikasan hitac teškog kalibra (minimalni kalibar za odstrel bafala je 375 H&H Magnum), kao i dobru procenu jačine trofeja.
Pored lovca Dalibora Terzića i organizatora lova Marka Todorovića (koji je kamerom snimao ovu nazaboravnu lovačku avanturu), sastavni deo ekipe činili su traker i dva profesionalna vodiča, naoružana lovačkim karabinima u kalibrima .416 Remington Magnum i .460 Weatherby Magnum.
Prema rečima Marka Todorovića, izabran je revir sa najvećom gustinom populacije bafala, što je bio odličan preduslov za uspešan lov, koji je počeo u ranim jutarnjim časovima. Već posle 45 minuta, uočen je prvi trag ove vrste divljači, tačnije jednog odraslog i usamljenog mužjaka, koji se gubio u sve većem bušu. I pored toga što su šanse da se ovaj primerak pronađe bile male, doneta je odluka da se ipak pokuša, jer su traker i vodiči pretpostavljali da je u pitanju trofejno jak primerak. Posle nekoliko sati, svima je postalo jasno da ih je ovaj iskusni, stari mužjak nadmudrio i da je dalja potraga uzaludna, tako da je odlučeno da se grupa vrati u lovački kamp radi kratkog predaha i ručka. Međutim, na putu ka kampu, uočeni su sveži tragovi više bafala koji su prešli put, pa da se odustalo od odlaska na ručak. Na početku potrage, tragovi bafala su se jasno očitavali u sitnoj zemlji i prašini, a mnoštvo suvih grančica na tlui koje pucaju pod nogama, dodatno je otežavalo lov. Posle izvesnog vremena, uočeni su sveži tragovi mokraće i izmeta bafala. Traker Kali i profesionalni vodiči Kuti i Mark, procenili su da je krdo udaljeno samo 30 minuta laganog hoda i da tragovi ukazuju da su bafala posle dobre ispaše krenula ka reci, kako bi zadovoljila svoje potrebe za vodom. Kod svih članova grupe uzbuđenje je počelo da raste, s obzirom da se osećao miris bafala. Kali je laganim i kratkim šutom noge po zemlji podigao prašinu, kako bi odredio pravac vetra i petočlana grupa lovaca je nastavila potragu. Miris bafala je bio sve jači, a buš sve veći i gušći, što je u znatnoj meri otežavalo kretanje i smanjivalo vidljivost na desetak metara. Upravo zato, grupa se često zaustavljala u pokušaju da uoči krdo bafala. Međutim, njihovu potragu iznenada je prekinuo svojevrsni „zemljotres“, izazvan naglim pokretom velikog krda uplašenih bafala. Petočlana lovačka grupa ni ovog puta nije imala sreće – nadmudrena je od bafala, pa su odlučili da ipak odu u lovački kamp i lov nastave u popodnevnim časovima.
Pravo u srce
Ručak i kratak predah, pa je lov na bafala nastavljen. Traker Kali je uočio dobar trag dva odrasla mužjaka, nakon čega je počela potraga. S obzirom da je trag bio svež (ivice traga su još uvek bile oštre), pretpostavka je da je divljač bila blizu. Međutim, posle pređenih nekoliko stotina metara, trava na tlu je postajala sve gušća, što je u znatnoj meri otežavalo praćenje traga. Traker Kali i profesionalni vodič Mark su razmenili par reči i razdvojili se, dok je Kuti (drugi PH) ostao sa Daliborom i Markom. Posle nekoliko minuta neizvesnosti i njihovog povratka, odluka je pala da se krene putem koji je izabrao Kali. Ubrzo se ispostavilo da je izbor bio dobra, jer se na malom šumskom putu jasno video prelaz i svež trag, tako da je potraga za bafalima po blago brdovitom terenu nastavljena. Tridesetak minuta kasnije, izlazeći iz „potoka“, na udaljenosti od oko 200 metara, Kali je ugledao dve impozantne jedinke. Posle detaljnog osmatranja divljači i procene trofeja, Kuti i Mark su izabrali trofejno jačeg bafala za odstrel. Međutim, razdaljina od 200 metara je bila velika, tako da je bilo neophodno da se divljači priđe znatno bliže. Uprkos povoljnom vetru i neprimetnom prikradanju, bafalo predviđen za odstrel je zahvaljujući izuzetno razvijenim čulima osetio prisustvo petočlane lovačke grupe, sa koje nije skidao pogled. Stajao je okrenut desnim bokom i glavom povijenom ka njima, a brzi pokreti repa bili su dokaz njegove nesigurnosti i uznemirenosti. S obzirom da je vremena bilo sve manje, Kuti je postavio štap na koji je Dalibor naslonio svoj karabin. Nedugo zatim, čuo se pucanj, a odskok i povijanje bafala u grebenu bili su znak dobrog pogotka. Dalibor je odmah uputio još jedan precizan hitac. Iako je prvi hitac iz moćnog kalibra .375 H&H Magnum pogodio bafala pravo u srce, divljač je prešla još 200 metara i pala, dok se drugi bafalo odmah dao u beg. Članovi lovačke grupe su sa dosta opreza prišli odstreljenoj divljači i konstatovali da je lov završen uspešno. Usledile su čestitke i procena jačine trofeja, a nedugo zatim je u skladu sa lovačkim običajima i tradiciji, odata počast odstreljnoj divljači i usledilo je nezaobilazno fotografisanje, kako bi se ovaj uspešni lov ovekovečio.
Big five
Bafalo uz lava, leoparda, slona i crnog nosoroga, spada u pet vrsta krupne divljači sa afričkog kontinenta (big five), koji su u ovu kategoriju svrstani na osnovu kriterijuma opasnosti u lovu. Pomenute vrste divljači spadaju među najopasnije, pa su samim tim i najpopularnije za lov u celom svetu. Države u kojima danas mogu da se pronađu navedene divljači su Namibija, Južnoafrička Republika, Kenija, Tanzanija, Zimbabve, Bocvana i Demokratska Republika Kongo. O lovnom značaju navedenih vrsta divljači svedoči podatak, da se od 1990. godine na novčanicama južnoafričkog randa, na poleđini nalaze slike big five i to svaka posebno na novčanicama.
Moćna životinja
Afrički bafalo (lat. Syncerus caffer) je krupno govedo iz porodice šupljorogih goveda, koje nastanjuje afričke savane. U pitanju je najveća i najkrupnija vrsta divljači iz porodice goveda, koja može da izraste u visinu do 1,7 metara i dužinu do 3,4 metra. Mužjaci su krupniji od ženki i mogu da dostignu težinu do 900 kg. Afrički bafalo ima relativno kratke noge, izuzetno snažno telo i kitnjast rep, i može da trči brzinom do 55 km/h. Ova vrsta divljači živi u krdima, koja broje od nekoliko desetina, pa do nekoliko stotina jedinki, dok stari mužjaci najčešće žive usamljeno. Pasu noću, a tokom dana se odmaraju u hladovini i to najčešće u blizini vode, gde mogu da se rashlade valjanjem u vodi ili blatu. Trofej ove atraktivne vrste divljači su veliki rogovi, koje nose i mužjaci i ženke. Rogovi su savijeni prema sredini glave i predstavljaju veoma opasno i moćno oružje. Prirodni neprijatelj odraslih jedinki je samo lav, dok podmladak može da strada od čopora hijena.
Milan OSTOJIĆ
