Psi lutalice su napadali divljač zarobljenu na nasipu

Opstanak u Zabrežju

 

Potopljeno lovište u Zabrežju
Potopljeno lovište u Zabrežju

Posle prvog talasa vodene stihije, spašavanja, pomoći i zbrinjavanja ljudi i imovine, lovni radnici su krenuli u obilaske svojih lovišta. Sa zebnjom smo slušali prve vesti iz lovišta. O tome mnogi nisu ni pričali, u prvom planu bili su ljudski životi i koliko-toliko spašavanje imovine. Sa svojim prijateljima i rođacima u Obrenovcu, bio sam na vezi non stop. Prvo što je trebalo posle udara stihije bila je i hrana za pse, lateks rukavice, maske, duboke čizme i alkohol za dezinfekciju. Natovareni sa potrepštinama, nekako se probismo do Zvečke i kuće profesionalnog lovočuvara LU Obrenovac. Grad koji toliko dobro poznajemo činio nam se sablasno. Dvorište lovočuvara prepuno ljudi, voda je stigla do kuća i ostalih objekata u Zvečkoj. Srdačno pozdravljamo drage ljude, kao da se nismo videli dugo. Deca se raduju voću i donetim slatkišima, pričamo o katastrofi i dešavanjima proteklih dana. Nismo planirali da zadržavamo naše domaćine, ali poziv kolege lovca sa poplavljenog

Psi lutalice su napadali divljač zarobljenu na nasipu
Psi lutalice su napadali divljač zarobljenu na nasipu

Zabrežja bio je dovoljan da odemo u ovaj revir. Jer, ovde je voda iz Kolubare udarila u bedem reke Save i od celog revira od 1.600 ha ostao je samo nasip. A na njemu gomila divljači. Srne, zečevi i fazani. Put do Zabrežja bio je naporan kroz mnoge poplavljenje ulice. U Dudovima srećemo vojnike i specijlizovane kamione. Vidimo po uniformama, da nisu naši pripadnici, a na reverima im karakteristična žuto-crvena zastava. – Gde ste južna braćo – dobacujemo uz pozdrav! Širok osmeh i pozdrav makedonskog podoficira nas ispraća dalje. Svako radi svoj posao.

Divljač je pokušala plivanjem da se spasi od predatora
Divljač je pokušala plivanjem da se spasi od predatora

Dolazimo do kuća naših drugara, koje zbog visine ipak nisu bile poplavljene. Dočekuju nas lokalni lovci, otac i sin Madžarevi. Voda im je tik do štala i garaža. Čamci privezani za ograde. Mladi i agilni lovac iz Zabrežja Boško Madžarev, priča nam događaje od jutra. Obilazio je revir, sva je divljač bila na nasipu jer nema gde, a na njegove oči psi lutalice stigli su i uhvatili tri zeca koje su rastrgli i pojeli. Ceo nasip se proteže oko 2 km oko reke Save i po Dušanovim rečima izbrojao je oko pedesetak grla srneće divljači, dosta zečeva i fazana. Tog jutra je čopor lutalica naterao srneću divljač u vodu, koja doslovce nije imala gde da beži, već bi plivala po nepreglednoj vodenoj površini. Podelili smo se pre toga u dve ekipe. U našem čamcu su Zoran Lalović, Stefan Stamenić iz Belog Polja, Dušan Madžarev i ja. Dok su u drugom čamcu u reviru Peštan i Belo Polje upravnik Miša Stefanović, lovočuvari Dejan Stefanović i Leka Marinović.

Lovci prate srnu koja beži od čopora pasa lutalica
Lovci prate srnu koja beži od čopora pasa lutalica

Penta polako seče prljavu vodu koja se proteže u nedogled. Suncem opaljeno lice našeg domaćina Dušana odaje poverenje. Svaki dan je na vodi, iskusan je savski vuk. Kako prilazimo nasipu, prolazimo čeke koje su potopljene. Prihvatilište za fazane takođe. Viri mu samo krov. svuda vidimo i oborene i uništene košnice. Nismo odmakli ni 500 metara, vidimo dva psa lutalice kako jure srnu koja u punom trku uleće u vodu. Pliva ka šumi koja je takođe pod vodom. Pse rasterujemo vikom, a Dule iskusno okreće čamac i vraćamo srnu na nasip. Nemoćno gledamo lutalice koji se udaljavaju ka selu. Srna u skokovima nestaje u travi nasipa. Nastavljamo dalje. Viđamo zečeve i fazane. Dobro je, nešto je ostalo od divljači, komentarišemo naglas. Malo napred vidimo neverovatan prizor, drugi čopor pasa lutalica juri srnu i srndaća koji u skokovima ulaze u vodu i plivaju. U sekundi se dogovaramo da ih stignemo i uhvatimo i premestimo u drugi revir. Prilazimo im, vidimo da je srndać sa lepim trofejom, a srna mlada.

Iznemogla životinja je smeštena u čamac kako bi je lovci prevezli u drugi revir
Iznemogla životinja je smeštena u čamac kako bi je lovci prevezli u drugi revir

Stižemo ih na ivici potopljene šume i srnu hvata Zoran. Ubacujemo je u čamac, a kolegi u želji da zadrži srnu ispada nož u vodu kojim smo hteli da presečemo kanap i fiksiramo noge. Šta ti je srpska snalažljivost! Uzimamo kovačka klešta koja su se zatekla u čamcu i sečemo stiskanjem rasturenu štranjku, sa čijim delovima vezujemo noge.

Spašena srna na suvom terenu
Spašena srna na suvom terenu

Srna se smiruje, a sa kolegama joj stavljamo deo tkanine na oči i ona ostaje potpuno mirna. Srndać nas je iskusno prevario. Ušao je u potopljenu šumu, došao do ivice i kada smo mu prišli vratio se nazad. Dok smo napravili krug sa druge strane, preplivao je putem kojim je prvobitno hteo i nestao u gustišu. Malo kasnije smo ga videli iza nas, izašao je na nasip, pogledao ka čamcu i laganim kasom otišao niz nasip.

Divljač odlazi u sigurnost šume
Divljač odlazi u sigurnost šume

Nastavljamo dalje, opet oborene i uništene košnice. Sa nasipa poleću fazani, brojimo 12 grla srneće divljači. Na krivini kod reni-bunara vidimo leš srne. Pristajemo i prilazimo. Jasno se vide tragovi zuba pasa lutalica na vratu, pojeden but i izvađeno i pojedeno lane iz utrobe. Kakva sudbina, komentarišemo u glas! Preživela je poplavu, ali pse lutalice nije! Napominjem, da je reč o krupnoj i zdravoj srni. Pravimo još jedan krug čamcem, Duško iskusno čisti pentu od ustajale trave i punim gasom krećemo da srnu pustimo u revir koji nije popravljen. Za ujutru lovočuvari i lovci prave dogovor da ponovo obiđu nasipe i sačuvaju divljač od pasa lutalica i nesavesnih građana.

Prva procena

Tokom pisanja teksta, stručna služba LU Obrenovac i nadležne službe iz Veterine našli su 68 uginulih grla. Od toga je 24 srndaća od kojih je najjači u jakom srebru po proceni i 44 srne, od prošlogodišnjih lanadi do zrelih i bremenitih srna. Na žalost cifra nije konačna.

Tekst i snimci: Mr Vladimir Mijailović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još