Oružje za preživljavanje

Jedna od najmanje poznatih i samim tim možda i najinteresantnijih vrsta streljačkog oružja su puške za preživljavanje. Dodeljuju se posadama aviona i u pojedinim slučajevima astronautima (po ruskom kosmonautima) kako bi se obezbedilo njihovo preživljavanje u divljini, neretko iza neprijateljskih linija. Osnovna im je namena lov na divljač i obezbeđenje preživljavanja, kao i samoodbrana, a odlikuju se pre svega kompaktnošću. Tokom Hladnog rata, dve supersile, SSSR i SAD su pored trke u naoružanju vodile i trku u svemirskoj tehnici. Cilj je naravno bio da se ostvari prednost i zauzme vodeća pozicija, ne samo zbog prestiža, već i zbog obezbeđenja mogućnosti špijuniranja, kao i svojevrsne ultimativne pozicije za lansiranje projektila na protivnika i mogućnost samoodbrane od protivničkih balističkih raketa. Lansiranje iz svemira ostavlja neuporedivo manje vremena za uzbunjivanje do pada projektila na protivničku teritoriju, a dejstvo po protivničkim balističkim projektilima je ujedno znatno pojednostavljeno. Svemirska trka je donela mnoštvo zanimljivih i više nego neprijatnih situacija na obe strane. Poznata je sudbina misije Apollo 13, gde je posada ipak uspela da se vrati na Zemlju, uprkos mnoštvu teškoća i otkaza u svemiru. Sovjeti su takođe imali svojih pehova, o kojima se vrlo malo zna. Krajem Hladnog rata i padom Gvozdene zavese, mnoge stvari isplivavaju. Primera radi, posada misije Voshod-2 iz 1965. u sastavu Pavel Beljajev i Aleksej Leonov, susrela se sa neočekivanim problemima nakon spuštanja. Jer, posada se u kapsuli spustila u bespuće sibirske tajge u zimsko vreme, proveli su tamo dva dana, a bili su naoružani sa samo dva pištolja Makarov. Upravo je ona dobra „ideja nema u konforu“, poslužila Alekseju Leonovu za inicijativu o namenskom oružju, koje bi omogućilo posadi u sličnim situacijama, znatno veće šanse za preživljavanje, ne samo samoodbrane od grabljivaca, već i da se dođe do hrane.

Ona nije u prvi mah naišla na odobravanje, a tek 1981, zvaničnici su prihvatili ovu ideju i uputili poziv vodećim domaćim konstrukcionim biroima, odnosno proizvođačima oružja. Čitav posao je posle svih peripetija shvaćen prilično ozbiljno, a čak je osnovana i komisija na čijem je čelu bio upravo Leonov. Nakon razmatranja više predloga, pobedu je odnela kreacija zavoda u Tuli – TOZ, dok je municiju proizvodio TSNII TohMaš. Većina pušaka za preživljavanje ima ekstremno jednostavnu konstrukciju, pogodnu za sklapanje, preklapanje, pakovanje i sl. Ni nova puška TOZ-82, odnosno TP-82 ne odstupa od tog obrasca. TP-82 je bila trocevna kombinovana puška. Praktično, bila je to klasična skraćena položara sa dodatnom cevi sa donje strane, spoljašnjeg izgleda koji se, možda, najbolje može uporediti sa moćnim jednometnim pištoljima za lov poput Thompson Center Contender. Kalibar sačmenih cevi je 12,5 mm (dužina čaure je 70 mm), dok je treća, olučena donja cev bila u kalibru 5,45×39. Ovakav izbor kalibara predstavlja vrlo solidan kompromis između kompaktnosti i upotrebljivosti. Municija koja je bila u borbenom kompletu kosmonauta, podrazumevala je posebno razvijenu municiju 5,45 mm sa mekim vrhom, početne brzine 840 m/s i mase projektila 3,6 g, koja je prema mogućnostima u lovu približno jednaka municiji .223 Remington. Ova bi municija bila efikasna za lov na sitniju divljač, ali i samoodbranu od, recimo, vukova. Pri tome se mora napomenuti, da iako .223 nije efikasan za lov na vukove, za samoodbranu, gde su dometi manji od 100 m, on može biti zadovoljavajući. Efikasni domet projektila 5,45 mm iznosi do 200 m. Možda bi ipak bilo efikasnije iskoristiti 7,62×39, ali je pomodarstvo sa manjim kalibrima učinilo svoje. S druge strane, sačmena municija, iako slabija od klasične kalibra 12 ili nešto ređe 10, poseduje druge kvalitete. Jedna cev je bila punjena crvenim signalnim projektilom (visine leta 100-165 m i daljine vidljivosti do 9 km danju i znatno više noću), koji je ujedno davao i vrlo glasan zvučni signal, odnosno prasak, a druga sitnom sačmom pogodnom za lov na ptice, početne brzine 280-300 m/s. Možda je upravo svetleća-zvučna municija, predstavljala najbolju zaštitu od većih predatora poput medveda, a ne metak 5,45 mm. Tipičan borbeni komplet sastojao se od 11 metaka kalibra 5,45 mm i po 10 signalnih projektila i sitne sačme, oba sa čaurom od legure bakra. Municija je nošena u platnenim torbicama za municiju, zajedno sa remnikom i futrolom za kombinovani oslonac za rame i mačetu.  Bila je opremljena puškom TP-82 bila je Sojuz T-6 iz juna 1982. S obzirom na poznate kapacitete sovjetske namenske industrije iz datog perioda, potreban broj pušaka za preživljavanje TP-82 je izrađen do 1987. Može se pretpostaviti da je broj ovih pušaka u određenoj meri premašivao broj planiranih svemirskih misija, tako da je TP-82 pored kosmnauta bio dodeljivan i posadama aviona i helikoptera. Posebno bi bile rizične misije onih, koji su leteli nad protivničkom teritorijom, odnosno posade bombardera ili helikopterske posade sa zadatkom izvlačenja oborenih pilota i drugih članova posada. Puške su upotrebljavane do 2007, kada je postojećim zalihama municije istekao rok. Danas kosmonauti ili ne nose nikakvo naoružanje ili su se prema nekim podacima, vratili korišćenju pištolja, gde se i jedno i drugo rešenje jednostavno ne mogu porediti sa TP-82. Ako bi tebalo dati neki opšti utisak o ovom oružju, može se reći da je on više nego povoljan. Koncepcijski jednostavno oružje, sa zanimljivim i nestandardnim rešenjima, tipično rusko, TP-82 se možda i najviše približila nekom idealu puške za preživljavanje. Ukupne dužine svamo 360 mm bez i 670 mm sa osloncem za rame, kao i sa cevi dužine 300 mm, bilo je to među najkompaktnijim oružjem te vrste. Takođe, masa od samo 1,6 kg bez i 2,4 kg sa osloncem za rame može da posluži kao odličan primer genijalnosti konstruktora. S druge strane, TP-82 kao sistem, sigurno nije bilo jeftino oružje, bez obzira na jednostavnost, pre svega zbog nestandardne municije. Međutim, ako se na nečemu ne treba štedeti, to su bez ikakve sumnje ljudi i njihovi životi, pogotovo ako se radi o najboljima, čija obuka premašuje obuku možda bilo kojih drugih.

R.K.