Prelepi pejzaži i bogato lovište
Oivičeno bugarskog granicom, teritorijama optšina Negotin, Bor i Zaječar, smestilo se LU „Salaš“ iz istoimenog mesta. Priroda im je podarila 35.420 ha brda, šume i prostranih ravničarskih predela
Uspešan lov na srndaće sa turistima iz Francuske je završen. Prava prilika da saberemo utiske sa čelnim ljudima LU „Salaš“.
– Pre desetak godina, stanje u udruženju bilo je daleko drugačije – kaže upravnik lovišta Ivan Milutinović. – Srneće divljači bilo je malo, kvalitet trofeja prilično loš i neujednačen. Uz mnogo truda, rada i selekcije, ponosni smo da imamo prilično brojnu populaciju od oko 920 grla srneće divljači, sa planom odstrela od 90 grla. Kvalitet srndaća je svake godine sve bolji. Odstreljujemo isključivo grla u selekciji i trofejno jake srndaće starije od pet godina i više.
Rezultati su za respekt. Kako ste došli do njih, pitamo Dušana Žunkovića predsednika udruženja?
– Stalnim čuvanjem, obilascima terena, prihranom i selekcijom. Napominjem da smo mnogo toga uradili i na edukaciji lokalnih lovaca. Nije dovoljno samo izneti so i hranu i misliti da ste sve uradili. Problem lovišta je i sve veći broj zaparloženih parcela i manjak hrane u zimskom periodu. Zbog toga smo podigli ukupno deset velikih koševa za divljač kapaciteta od 300 kg do dve tone, ali i zasejali polja za divljač sa lucerkom, ovsom i kukuruzom, koja pored srneće divljači i te kako rado posećuju divlje svinje i jelenska divljač. Na svakom polju podignuto je i 15 visokih čeka, sa kojih se redovno osmatra i prati kretanje divljači. Stručna služba je odlično odradila svoj deo posla, posebno prilikom selekcije srneće divljači, posebno prilikom popravke odnosa polova. Zato i ne čude ovakvi rezultati. Takođe, uspeli smo da za ovu godinu koja je bila prilično loša sa stranim lovcima obezbedimo odličnu saradnju sa jednom poznatom agencijom i uz domaće lovce turiste obezbedimo značajna sredstva u lovnom turizmu – objašnjava Žunković
Kakva je situacija sa ostalim vrstama krupne divljači?
Divlje svinje su u stabilnoj populaciji. Plan odstrela je 62 grla i ispunjavamo ga tokom sezone sa našim lovcima uglavnom čekanjem i manjim hajkama. Kvalitet veprova je prosečan, iako brdski delovi lovišta uvek iznenade sa kapitalcima koji su telesno krupni, a imaju dobar trofej – nastavlja upravnik Milutinović.
– Jelenska divljač je stalno pristuna, sa populacijom od oko 80 grla, dok su trofeji prilično jaki, debelih štangli, koje su tipične za karpatski tip jelena. Naravno odlikuje ih i izuzetno krupna telesna masa, a najjači trofejni jelen prošle godine imao je 204 CIC poena. Vuk je stalna divljač, međutim prošle godine imali smo loš učinak. Nije bilo ulova, iako je bilo dosta šansi i viđanja. Pre dve sezone naši članovi su pored lova na divlje svinje i srndaća, odstrelili pet kapitalnih vukova.
Sitna divljač je brojna. Gazdujemo i jarebicom koju minimalno lovimo u turizmu, prepelica i grlice su standardne u ovo doba godine. Zec i fazan su šarena priča. U pojedinim delovima lovišta, gde su uslovi dobri, unosimo fazana i njegova brojnost je dobra, dok se zec prilično teško lovi zbog brojnih velikih kompleksa šuma – vzaključuje Ivan Milutinović
Ragledali smo prelepe fotografije iz arhive lovočuvara Zvonimira Đurića i upravnika Ivana Milutinovića. Tu su trofeji stranih i domaćih lovaca, zaista zrelih i veoma kvalitetnih grla srndaća. Divili smo se pejzažima divnog i mnogima nepoznatog lovišta. Uspeh dosta zavisi od prirodnih uslova, ali najviše od zalaganja i želje entuzijasta, koji za razliku od tolikih promašenih projekata u lovstvu Srbije, sa onim što imaju znaju da prezentuju u zemlji i svetu.
Tekst i snimci: Mr. Vladimir MIJAILOVIĆ
