Оd flastera do pincete

Verovatno jedna od najzapostavljenijih stavki prilikom kampovanja u šumi, lovu ili odlasku na strelište je medicinska podrška. Kao razlog se najčešće navodi to da su u pitanju bezbedne aktivnosti. To je istina, ali оni malo iskusniji, a mogli bismo dodati i odgovorniji, ipak, vode računa da pored neophodnih sitnica za svoj posao ili hobi ponesu i neku vrstu prve medicinske pomoći. Тo ne moraju da budu sanitetske torbe i torbice natrpane gomilom lekova ili medicinskih instrumenata za koje ne samo da ne znate kako se koriste, već nemate pojma ni čemu služe. Sasvim je dovoljno da ponesete nekoliko sitnica u džepovima ili rancu koje neće stvarati opterećenje niti zauzimati mnogo prostora, a biće dovoljno efikasne prilikom pružanja prve pomoći.
Sitne posekotine su najčešće od svih povreda. Generalno, nisu opasne, te je dovoljan i odgovarajući flaster. Ako ga ne posedujemo, možemo iskoristiti komadić gaze, kaliko zavoja, toalet-papira i slično da zaustavimo krvarenje. Ukoliko još upotrebimo i komadić lepljive trake, poput izolir ili armirane, imamo i nešto bolju i dugotrajniju fiksaciju naše improvizacije. Kao odlična pomoć se pokazao i superlepak u tubicama. Dovoljno je na očišćenu posekotinu, iz koje je stalo krvarenje, naneti tanak sloj i pustiti da se osuši. Nećete verovati koliko je ovo zgodno rešenje.
Pošto se govorimo o odlasku u lov ili na strelište, nije loše sa sobom poneti jedan ili dva komada prvog zavoja. Oni koji su služili vojsku se sećaju da su zadužili komad čuvenog „zavoja prvog individualnog, tip JNA“ na početku. Na bluzama je postojao džepić sa unutrašnje strane koji je služio za nošenje ovog zavoja. Prvi zavoj je vrlo dobro osmišljen i urađen. Sa spoljne strane se nalazi jednostavna platnena vrećica. Osim što čuva unutrašnjost, služi i kao neka vrsta mini komprese. Unutar platnene vrećice je hermetički zatvorena gumirana vrećica koja ima dvostruku ulogu. Čuva zavoj sterilnim, a u slučaju pogotka u pluća služi za „zavarivanje“ rane. Unutar gumirane vrećice je smešten pamučni zavoj određenih dimenzija. Na njega su postavljena dva hidrofilna jastučića. Prvi je fiksan i predviđen da se postavi na mesto ustrela. Drugi je klizni i postavlja se na mesto prostrela ili na onaj prvi, ako je u pitanju isključivo ustrelna rana. Za pričvršćivanje slobodnog kraja, tu je sigurnosna igla. Iako im je davnih dana istekao rok trajanja, predstavljaju i dalje dobro rešenje. Autor ovih redova je imao priliku da svojevremeno doživi „bliski susret“ s puščanim zrnom. To iskustvo i profesionalna usmerenost su ga naveli da se više zainteresuje oko stvari vezanih za balističke i blast povrede, odnosno koje nastaju usled dejstva eksplozije. Na jednom takvom kursu je jedan vrlo iskusan lekar, načelnik saniteta, održao kratko predavanje. Istakao je da je glavna stvar kod ranjavanja da se ne dozvoli ranjenom da iskrvari. „Ukoliko je potrebno da zaustavite krvarenje, gurnite prst u ranu. Ukoliko je rana veća, gurnite šaku. Ukoliko je rana jos veća, gurnite kamen ili grumen zemlje, ali zaustavite krvarenje po svaku cenu! Za dalje lečenje postoje antibiotici, ali onome ko iskrvari do smrti, njemu ne možemo pomoći.“ Ove reči navodimo zbog toga da ne pomislite da su prvi zavoji kojima je istekao rok trajanja, neupotrebljivi i neprikladni u slučaju nesreće s vatrenim oružjem. U pitanju je stvar koja je, verovatno, više pravne nego medicinske prirode, pošto ni zrno ako vas rani neće biti sterilno. Zato je bolje da se trudite da sačuvate sterilnost rane, koliko god je to moguće.
Naredno što preporučujemo da imate je Esmarhova podveska. Danas se na tržištu može naći čitav niz odlično izvedenih rešenja. Nekad su korišćene gumene i platnene, dok su sada sve više u upotrebi drugi materijali. Uloga joj je da spreči iskrvarenje povređenog i to tako što se vrši podvezivanje uda koji krvari. Potrebno ju je postaviti tako da dođe do blokiranja krvotoka blizu mesta povrede. Problem je što upotreba Esmarha nije posao za svakoga i u svakoj prilici, odnosno moraju se poznavati osnove prve pomoći. U protivnom je moguće napraviti mnogo veću štetu nego korist. Da se ne biste bacali u nepotreban trošak, treba da znate da se efikasna podveska može lako improvizovati od kaiša za pantalone, trougle marame, pojasa za vezivanje iz automobila i nekih drugih predmeta, ali nipošto se ne sme koristiti žica ili, recimo, parakord (padobranski konopac).
Sledeća stvar koja dobro dođe je pomenuta trougla marama. Osim što se može koristiti kao modno-praktični detalj, da kupi znoj sa čela ili da štiti vrat kod hladnog vremena, može odlično da posluži i kod saniranja povreda glave, kao Esmarh ili kao neka vrsta komprese. A da ne pominjemo njenu ulogu prilikom imobilizacije povređenih udova, za šta je, uglavnom, i predviđena njena upotreba. Obični kaliko zavoji i pamučna gaza zauzimaju vrlo malo mesta, a vrlo su korisni. Mogu se koristiti i za čišćenje oružja na terenu. Ako to već činite, gledajte da obnovite zalihe, jer se nikad ne zna kada će vam zatrebati za primarnu ulogu.
Ima još stvarčica koje zauzimaju vrlo malo mesta, a mogu se pokazati vrlo korisnim na terenu. Jedna od njih je i pinceta. Ne mora to biti medicinska ili neka „haj tek“ koja se može naručiti iz specijalizovanih prodavnica. Ona najobičnija, kojom vaša lepša polovina čupa obrve je sasvim dovoljna da izvuče krpelja ili trn koji se zabio u petu ili šaku. Čak i minijaturna pinceta, koja se nalazi u švajcarskim vojničkim nožićima može da posluži u nevolji.
U pojedinim situacijama je mudro poneti i tablete, poput analgetika (recimo zbog iznenadne zubobolje), antihistaminika (u slučaju preosetljivosti na ujed pčele) ili nešto za zaustavljanje dijareje. Nemoguće je u jednom opštem tekstu pokriti sve eventualnosti, tako da je ovo više stvar lične procene.
Kao što vidite, većina stvari se može improvizovati ili im se dati višestruka namena i to vrlo uspešno. Mnogo je važnije da ste u kriznim situacijama hladnokrvni i ne gubite prisebnost, kao i da razumete osnovne stvari oko pružanja prve pomoći.
Na jednom od sajmova IWA u Nirnbergu ekipa „Kalibra“ bila je prilici da vidi, zaista, sjajne medicinske komplete i proizvode. Neki su namenjeni profesionalcima za pružanje širokog spektra prve pomoći na terenu, dok su drugi prilagođeni običnim smrtnicima u slučaju nužde. Ono što nas je najviše zainteresovalo je nekoliko proizvoda kompanije „RevMedX“ iz Oregona. Zanimljivo je da je za njihov razvoj kompanija imala svesrdnu pomoć bivšeg medicinara iz američkih specijalnih snaga.
Uostalom, sam US SOCOM (združena komanda koja objedinjuje sve američke specijalne snage) finansirao je razvoj novog sredstva sa pet miliona dolara. FDA, američka agencija koja odobrava prodaju i upotrebu novih lekova i hrane, u aprilu 2014. odobrila je novo sredstvo, a marta 2015. isporučene su prve količine za vojnu upotrebu u kriznim žarištima. Krajem decembra iste godine je odobrena i civilna upotreba. Reč je o jednom proizvodu, ali u dve različite veličine. U pitanju je revolucionarni hemostatički uređaj stvoren za zaustavljanje teških krvarenja, poput rana nanesenih vatrenim oružjem. Pogotovo je podesan za upotrebu kada iz nekog razloga upotreba Esmarhove podveske nije moguća, na primer kod krvarenja ispod pazuha ili u predelu karlice. Ova naprava je prva te vrste i prosto je neverovatno kako se niko dosad nije setio nečeg ovako jednostavnog. Verovali li ne, inspiracija za izum je došla od Fix-A-Flat spreja kojim su rešavani problemi izduvanih automobilskih guma! Prilikom testova su isprobani različiti gelove i pene, ali nisu dobijani zadovoljavajući rezultati. A onda su jednog dana isprobali kompresovane kuhinjske sunđere kupljene u lokalnoj prodavnici i improvizovane špriceve i priča je radila kako treba! U špric od transparentne plastike je smeštena velika količina medicinskih „sunđerčića“. Izrađeni su od pulpe drveta i ne razgrađuju se u telu. Ujedno su presvučeni materijalom koji pospešuje zgrušavanje krvi i ima antibakterijska svojstva. Sunđerčići su kompresovani tako da zauzimaju prostor, pošto su prečnika oko centimetra i na prvi pogled podsećaju na aspirin. Bez obzira na male dimenzije, u stanju su da upiju oko tri mililitra krvi.
Cela naprava radi tako što se u ranu utisne injektor i onda ubrizga sav sadržaj. Sunđerčići se u kontaktu s krvlju šire 10 do 15 puta i za oko 20 sekundi stvaraju privremenu barijeru krvoliptanju, ujedno ostvarujući hemostatički pritisak. Ako uzmemo u obzir da je za zaustavljanje krvarenja pomoću prvog zavoja potrebno u proseku od tri do pet minuta, jasno je zašto se ovakvo rešenje može smatrati gotovo idealnim.
Na testovima rađenim na devet živih svinja dobijeni su izuzetni rezultati. Presečena subklavijalna arterija i vena sa slobodnim krvarenjem od 30 sekundi je tretirana sa XStat-30. Ta vrsta povrede je dovoljna da za minut ispumpa 1,5 litara krvi, što je izuzetno teško krvarenje. Posle četiri minuta, hemostaza (proces zaustavljanja krvarenja iz oštećene krvne žile) iznosila je 82,9%, a posle sat vremena 98,7%. U poređenju s „borbenom gazom“ (Combat gauze) koja je fabrički tretirana sredstvom za zgrušavanje krvi, rezultati su neuporedivo bolji. Inače, uspešnost kod pomenute gaza posle četiri i 60 minuta je bila po 25%.
Testovi na femoralnoj arteriji su se pokazali još uspešnijim. Čitav proces je bio oko četiri puta brži u odnosu na upotrebu kontrolne kompresione gaze (Chito Gauze Pro) i uopšte nije bila potrebna kompresija, za razliku od uporednog sredstva. Da bi se utvrdilo koliko je sredstvo jednostavno za upotrebu, izveden je i zanimljiv eksperiment na posebnoj medicinskoj lutki za uvežbavanje. Deset bolničara je odgledalo video-klip o upotrebi, čulo kratko objašnjenje o proizvodu i instrukcije o upotrebi. Svaki od njih je za manje od 90 sekundi uspešno aplicirao tri komada XStat-30 i to u uslovima loše osvetljenosti. Nije ni čudo što je svaki od njih izjavio da bi vrlo rado imao ovakvo sredstvo na raspolaganju u sanitetskom kompletu. Ono što je posebno dobro je to što svaki od gore navedenih sunđerčića u sebi sadrži neku vrstu markera koji je vidljiv na rendgenskom snimku. Na taj način se sprečava da strano telo ostane u organizmu, što može prouzrokovati komplikacije kod zarastanja rane. Sami injektori se rade u dve veličine, XStat-30 i novi XStat-12. Prvi je prihvaćen u FDA, dok manji komplet čeka na odobrenje. Princip rada je isti, s tim što manji komplet ima predviđenu prvenstvenu primenu kod ubodnih i ustrelno-prostrelnih rana. Iako sjajan izum, Xtat ima i određena ograničenja, što je i normalno. Jedno je da se koristi samo kod vrlo teških povreda, opasnih po život. Zatim, ne preporučuje se upotreba više od tri jedinice na jednog pacijenta. I treće ograničenje se tiče mesta aplikacije: nije dozvoljena upotreba kod povreda na grudima i stomaku. Zasad, najveća prepreka široj upotrebi je izuzetno visoka cena za ovako jednostavan proizvod. Veći komplet, koji je trenutno jedini dostupan na tržištu, košta oko 100 dolara po komadu, što je još i dobro, jer je u početku koštao duplo više. U ovom slučaju, možda, pomaže čuvena rečenica kako ljudski život nema cenu, mada bi zlonamernici rekli da je u pitanju gola pohlepa proizvođača. Ovakav tehnički i (verovatno) tehnološki jednostavan proizvod ne bi smeo da bude toliko skup. Nadamo se da će cena s vremenom drastično opasti i komplet biti široko dostupan, pa i kod nas. Potencijalom za spasavanje ljudskih života to, zaista, i zaslužuje.
N. TRIFUNOVIĆ

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još